14. novembar 2024.14. nov 2024.

Foto: Privatna arhiva

Setva pšenice u šabačkom kraju, Bogatiću, Vladimircima i Koceljevi završena na svim planiranim površinama

Setva završena u optimalnom roku

Pod strnim žitima ove godine 30 hiljada hektara

U četiri opštine koje pokriva Poljoprivredna savetodavna i stručna služba, Bogatiću, Vladimircima, Šapcu i Koceljevi, pod strnim žitima zasejano je oko 30 hiljada hektara od čega najviše pod pšenicom - blizu 21 hiljada. Ova godina se razlikuje od prošle koja je bila prilično nepovoljna kada je reč o uslovima setve, navode poljoprivredni stručnjaci.

- Predsetvena priprema i sama setva su prošle godine bile prilično otežane zbog nedovoljne količine padavina. To je direktno uticalo i na broj parcela koje su zajesane. Ova godina je imala povoljnije vremenske uslove naročito kada je u pitanju osnovna obrada zemljišta. Pre početka optimalnog roka setve bilo je dovoljno padavina da se uradi predsetvena priprema. Setva je počela u optimalnom roku i završena na najvećem broju planiranih površina. Kada se kaže da je priprema bila dobra to podrazumeva da je završeno 50 odsto agrotehničkih uticaja na prinos. To znači osnovnu analizu zemljišta i đubrenje što omogućava dobro nicanje biljaka i željenu količinu po metru kvadratnom. Kad je setveni sloj dobro pripremljen, ima dovoljno vlage, biće dovoljan broj klijavih zrna. Ako su zemljišta kisela, a na ovom terenu pretežno jesu, treba uraditi kalcifikaciju. Obradi prethodi nanošenje stajnjaka i osnovnog đubrišta. Sve to smanjuje kasnije troškove u proleće. Imamo sa terena informacije da se usev već nalazi u fazi ponika i nicanja pa i da su oformljena dva do tri stalna lista - navodi Svetlana Zlatarić, savetnik za ratarstvo PSSS Šabac.

U narednom periodu preporuka je da ratari prate i pregledaju svoje parcele što češće. To je naročito važno zbog tople jeseni ali i zbog napada glodara što je dosta izražena pojava ove godine.

- Pojava glodara može prouzrokovati veliku štetu u broju izniklih biljaka ali i kasnije kod prinosa. Poljoprivrednici moraju da brinu o usevu i zbog „prebujnosti“ što može dovesti do pojave bolesti. Mere zaštite su poželjne a svakako na proleće se podrazumeva mera prihrane. Trenutno su vremenski uslovi povoljni za nicanje useva, ali bi bilo poželjno da u narednom periodu bude i značajnijih padavina, kiše ili snega. Akumulacija vlage je potrebna za dalji razvoj useva i da bi se što bolje pripremio za zimu – navodi Zlatarić.