Prvi broj na dar

Prvi broj Glasa Podrinja pojavio se na šabačkim ulicama 16. decembra 1944. godine. U još uvek ratnom vremenu, ondašnji sugrađani su čuli povike prodavaca o novim novinama u novom vremenu njihovog grada. Glas o “Glasu” dopreo je do uha Miloša Đinića, oca naše svima dobor poznate sugrađanke nekadašnje vlasnice „Julifarma“, Julijane Stanojević koji je postao vlasnik dva primerka prvog broja. Mi u arhivi do sada nismo imali taj važan deo istorije u originalu, ali zahvaljujući gospođi Julijani i njenom suprugu Branislavu, to je promenjeno.

-Moj otac Miloš je kupovao i čitao novine, posebno Glas. Prilikom renoviranja kuće smo pronašli prvi broj i iznenadili se. U nama je to izazvalo oduševljenje, jer smo shvatili da je to nešto retko i vredno. Nismo ni znali da je imao ovaj raritet, niti da je ostao sačuvan nakon osam decenija. Zbog toga smo došli na ideju da poklonimo redakciji. Nikada nije pominjao da ima u svojoj kolekciji primerak iz 16.12.1944. godine. Nismo sigurni ni kako je došao u posed, jer je te 1946. bio u Valjevu u Narodnoj odbrani. No, zahvaljujući njemu deo istorije trajno je sačuvan i ponosni smo što smo deo nje – pojašnjava Julijana Stanojević.

Želju da poklone prvi broj iskazali su našoj Milici Mici Perić, a ona ih je spojila s redakcijom. Dobili smo prvi dar za 80. rođendan. Vredan poklon za arhivu i naredne generacije koje će, nadamo se, nositi novinarsku iskru u sebi, onako kako etika i profesija nalažu.

-Smatrali smo da je 80 godina idealna prilika da poklonimo broj. Kako imamo dva primerka sasvim je bilo logično da jedan bude u matičnoj kući novina. Mislim da sam bio osnovna škola kada sam prvi put čitao „Glas Podrinja“, jer je još moj deda čitao. U kući se čitala Politika i Glas. Mi od 1972. godine redovno kupujemo i čitamo. Moram da priznam da je iz godine u godinu sadržaj sve bolji. Nadam se da će se to nastaviti u budućnosti i da će neke inicijative građana biti podržane kroz tekstove Glasa – kaže Branislav Stanojević.

Foto: Glas Podrinja

Prvo izdanje je imalo samo četiri strane, no na njima je bio raznovrstan sadržaj. Prvom stranom je dominirao tekst glavnog i odgovornog urednika Miodraga Mila Borisavljevića o misiji lista, uz vesti sa ratišta, informacije o angažovanju Šapčana na frontovima. U sredinjšnjim stranama se govorilo u uspostavljanju sistema u oslobođenom Šapcu, a na kraju je čitaoce čekala i priča urednika, učesnika rata, praćena i jedinom ilustracijom.

Prvo izdanje je imalo samo četiri strane, no na njima je bio raznovrstan sadržaj. Prvom stranom je dominirao tekst glavnog i odgovornog urednika Miodraga Mila Borisavljevića o misiji lista, uz vesti sa ratišta, informacije o angažovanju Šapčana na frontovima. U sredinjšnjim stranama se govorilo u uspostavljanju sistema u oslobođenom Šapcu, a na kraju je čitaoce čekala i priča urednika, učesnika rata, praćena i jedinom ilustracijom

Vreme je ostavilo trag, decenije su “nagrizle” hartiju, ali će nakon restauracije prvo izdanje krasiti naše prostorije.

Foto: Glas Podrinja

Šabac je imao dugu tradiciju novinskih izdanja. Krajem pretprošlog i početkom prošlog stoleća grad je imao najviše listova u Srbiji. Najpoznatiji je bio “Šabački glasnik”, ali je svoje mesto imalo više različitih novina. Šapčane su na taj način informisale i organizacije, udruženja, političke partije. Tokom rata okupacione vlasti su zabranile sve dotadašnje novine, a u periodu između kraja oktobra i sredine decembra 1944. informacije je davao bilten “Vesti”, ukinut uspostavljanjem “Glasa Podrinja”. Najpre je Glas izlazio utorkom, četvrtkom i subotom, da bi vremenom postao nedeljnik, na prodajnim mestima od četvrtog dana u sedmici.

Tako je počela priča. Nakon prvog usledilo je još 4.018 brojeva, za sada. Priča traje 80 godina, a nadamo se da ćemo uz vašu podršku obeležiti i vek postojanja.