80. ROĐENDAN „GLASA PODRINjA“
Jubilej svih nas
Kada smo hrabro zakoračili u digitalno doba postali smo, ne samo dostupniji mlađim generacijama, nego i bliži svim čitaocima. Postali smo izloženiji svim sugestijama, predlozima, kritikama, a u svim formama bili smo i ostali svetionik pravovremenog, tačnog i odgovornog informisanja. Još uvek odolevamo trendovima senzacionalističkog novinarstva i možda je to u ovo vreme jedna od naših istinskih vrednosti
Naš i vaš „Glas Podrinja“ ove godine obeležava 80 godina postojanja. Izašli smo ukupno 4.019 puta i izveštavali o svim najvažnijim događajima u Šapcu i Mačvanskom okrugu.
Osnovani odmah po završetku Drugog svetskog rata pregurali smo brojne nedaće, savladali promene, izazove i transformacije i nikada se nije desilo da novi broj ne izađe. Navikli naše čitaoce da svakog četvrtka budemo na kioscima, pre nekoliko godina prilagodili smo se savremenim tokovima i počeli da imamo i intrenet izdanje.
Od svog osnivanja, “Glas Podrinja” je bio mnogo više od običnih novina – bio je hroničar života Mačve i okolnih krajeva, prateći sve oblasti društvenog, kulturnog, ekonomskog, političkog i sportskog života. Naše stranice oduvek su bile mesto gde su glas mogli dobiti svi – od poljoprivrednika i preduzetnika, do umetnika, učenika i naučnika. Ipak, naša najveća vrednost kroz decenije bili su obični ljudi, naše komšije, prijatelji, poznanici, oni čije su priče tako obične, a ipak posebne.
Tokom ratova u Bosni i Hercgovini i Hrvatskoj naši novinari izveštavali su sa prvih borbenih linija. Bili su spona između vojske na ratištu i njihovih porodica u Šapcu. Tada se dogodila i najveća tragedija za ovu kuću, 9. oktobra 1991. godine, na Baniji su ubijeni Zoran Amidžić, Sretan Ilić, Bora Petrović i Dejan Milićević.
Bombardovanje Jugoslavije 1999. godine novinari „Glasa Podrinja“ takođe su proveli na radnom mestu. Samo je oprema izmeštena na drugo mesto, a kontinuitet rada nije prekinut nijednog trenutka.
Preživeo je „Glas“ i jednu neuspšenu privatizaciju. Otišla je tada većina novinara, pretpostavljajući da će list biti ugašen, a lokacija iskorišćena za neke druge namene. Oni koji su ostali novine su održali „na nogama“ punih sedam godina.
Tri godine kasnije usledila je nova privatizacija, došli su novi ljudi sa idejom da očuvaju jedan od najdugovečnijih brendova u Srbiji.
Tokom svih vanrednih situacija radili smo više nego drugi, rame uz rame sa lekarima, vatrogascima... Trudili smo se da vam svaku informaciju prenesemo na vreme, ali pre svega istinito.
Kada smo hrabro zakoračili u digitalno doba postali smo, ne samo dostupniji mlađim generacijama, nego i bliži svim čitaocima. Postali smo izloženiji svim sugestijama, predlozima, kritikama, a u svim formama bili smo i ostali svetionik pravovremenog, tačnog i odgovornog informisanja. Još uvek odolevamo trendovima senzacionalističkog novinarstva i možda je to u ovo vreme jedna od naših istinskih vrednosti.
Ovih 80 godina simbolizuju ne samo istoriju jednog lista, već i istoriju ljudi koje je predstavljao. Kroz vaše tekstove i reportaže, “Glas Podrinja” je bio i ostao glas lokalne zajednice, negujući tradiciju, identitet i vrednosti ovog kraja. Zbog toga ovo nije samo naš, nego i jubilej svih vas koji nas čitate.
Osnovani odmah po završetku Drugog svetskog rata pregurali smo brojne nedaće, savladali promene, izazove i transformacije i nikada se nije desilo da novi broj ne izađe. Navikli naše čitaoce da svakog četvrtka budemo na kioscima, pre nekoliko godina prilagodili smo se savremenim tokovima i počeli da imamo i intrenet izdanje.
Od svog osnivanja, “Glas Podrinja” je bio mnogo više od običnih novina – bio je hroničar života Mačve i okolnih krajeva, prateći sve oblasti društvenog, kulturnog, ekonomskog, političkog i sportskog života. Naše stranice oduvek su bile mesto gde su glas mogli dobiti svi – od poljoprivrednika i preduzetnika, do umetnika, učenika i naučnika. Ipak, naša najveća vrednost kroz decenije bili su obični ljudi, naše komšije, prijatelji, poznanici, oni čije su priče tako obične, a ipak posebne.
Tokom ratova u Bosni i Hercgovini i Hrvatskoj naši novinari izveštavali su sa prvih borbenih linija. Bili su spona između vojske na ratištu i njihovih porodica u Šapcu. Tada se dogodila i najveća tragedija za ovu kuću, 9. oktobra 1991. godine, na Baniji su ubijeni Zoran Amidžić, Sretan Ilić, Bora Petrović i Dejan Milićević.
Bombardovanje Jugoslavije 1999. godine novinari „Glasa Podrinja“ takođe su proveli na radnom mestu. Samo je oprema izmeštena na drugo mesto, a kontinuitet rada nije prekinut nijednog trenutka.
Preživeo je „Glas“ i jednu neuspšenu privatizaciju. Otišla je tada većina novinara, pretpostavljajući da će list biti ugašen, a lokacija iskorišćena za neke druge namene. Oni koji su ostali novine su održali „na nogama“ punih sedam godina.
Tri godine kasnije usledila je nova privatizacija, došli su novi ljudi sa idejom da očuvaju jedan od najdugovečnijih brendova u Srbiji.
Tokom svih vanrednih situacija radili smo više nego drugi, rame uz rame sa lekarima, vatrogascima... Trudili smo se da vam svaku informaciju prenesemo na vreme, ali pre svega istinito.
Kada smo hrabro zakoračili u digitalno doba postali smo, ne samo dostupniji mlađim generacijama, nego i bliži svim čitaocima. Postali smo izloženiji svim sugestijama, predlozima, kritikama, a u svim formama bili smo i ostali svetionik pravovremenog, tačnog i odgovornog informisanja. Još uvek odolevamo trendovima senzacionalističkog novinarstva i možda je to u ovo vreme jedna od naših istinskih vrednosti.
Ovih 80 godina simbolizuju ne samo istoriju jednog lista, već i istoriju ljudi koje je predstavljao. Kroz vaše tekstove i reportaže, “Glas Podrinja” je bio i ostao glas lokalne zajednice, negujući tradiciju, identitet i vrednosti ovog kraja. Zbog toga ovo nije samo naš, nego i jubilej svih vas koji nas čitate.
M.M.
Najnoviji broj
24. april 2025.
