Regionalna pobuna protiv visokih cena

Prvi bojkot velikih trgovinskih lanaca organizovan je u Srbiji proteklog petka na poziv Udruženja potrošača „Efektiva“, koje je jedino zvanično pozvalo na takvu vrstu akcije u našoj zemlji, sledeći primere pojedinih zemalja u okruženju. Razlog su visoke cene osnovnih životnih namirnica. U tom Udruženju ističu da su zadovoljni efektima bojkota, imajući u vidu da je većina informacija o akciji preneta putem društvenih mreža, pojedinih kablovskih kanala, regionalnih i lokalnih medija. Nasuprot tome, nacionalni mediji nisu posvetili dovoljno pažnje ovoj temi.

Efektiva- Uspeh, uprkos maloj medijskoj podršci
-Na osnovu mnogobrojnih kazivanja potrošača, veliki broj maloprodajnih objekata je bio prazan ili poluprazan. Kolika je ta šteta u procentima i novcu, može da pokaže jedino Poreska uprava. U Hrvatskoj su sva udruženja potrošača podržala bojkot, dok u Srbiji samo „Efektiva“ poziva na takvu akciju. Razlog tome je što Ministarstvo trgovine, koje je nadležno za zaštitu potrošača, finansira udruženja koja ne rade u interesu potrošača, već prioritet daju saradnji sa trgovcima, prodajući im bez pokrića žig „Fer sa potrošačem“. Komisija za zaštitu konkurencije pojedina udruženja je čak targetirala zbog sumnji da se dogovaraju oko cena- ističe Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“ i dodaje da je izostala veća medijska podrška.

-U Hrvatskoj je javni servis HRT danima najavljivao taj bojkot, dok je kod nas javni servis emitovao prilog tek u drugoj polivini petka, kada je bojkot već bio u toku. Ostale televizije sa nacionalnom frekvencijom gotovo da nisu izveštavale o tome, uz nekoliko izuzetaka. Uprkos tome, bojkot je uspeo. Najviše su nam pomogli regionalni mediji i širenje informacija putem društvenih mreža i viber grupa. Građane nije bilo potrebno dodatno nagovarati, jer svi vide razliku u cenama između Srbije i zemalja regiona- Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Hrvatske i drugih- napominje on.

Šapčani o bojkotu
Bojkotovala sam jer se mora stati na put velikim lancima koji, kao što je dokazano, dogovaraju cene. Nekada si za neki od 5.000 dinara mogao da napuniš dve kese, sad sve stane u jednu malu kesicu. Svaki put se iznova iznenadim kako cene rastu, a niko ih ne kontroliše. Slobodno tržište je ovde bukvalno shvaćeno. Marže određuju monopolisti, a mali prodavci nemaju šansu da opstanu. Volela bih da se bojkot proširi i na benzinske pumpe, jer znamo da je gorivo kod nas najskuplje u regionu. Puno toga u Srbiji plaćamo više nego u susednim zemljama. Niko neće propasti ako jedan dan ne ode u prodavnicu- to je najmanje što možemo da uradimo. Ovakve akcije trebalo bi da se radikalizuju i produže na sedam dana, kako bismo konačno postigli neki rezultat. (S.P.)
Nisam se priključila bojkotu, jer smatram da je poziv na ovu akciju pogrešno formulisan i postavljen. Ljudi su ga shvatili kao priliku da se četvrtkom snabdeju svime što bi inače kupili u petak, pa bojkot na taj način nema nikakav smisao. Osim toga, nepravedno su targetirani veliki trgovinski lanci, a cene u malim prodavnicama nisu ništa povoljnije. Konkretno, hrana za kućnog ljubimca koju kupujem duplo je jeftinija u većem trgovinskom lancu nego u maloprodaji. Zbog toga ova vrsta bojkota pod izgovorom visokih cena nema smisla. (M.P.)
Učestvovala sam u bojkotu jer su cene zaista visoke i neprihvatljive. Bila sam toliko dosledna da tog dana nisam kupila čak ni hleb. Verujem da bi, kada bi svi postupili isto, veliki lanci koji drže monopol morali da se dozovu pameti i da spuste cene – bar osnovnih životnih namirnica i kućne hemije. Ako se slične akcije organizuju u budućnosti, rado ću im se odazvati. (I.G.)

Reakcije trgovinskih lanaca
Kao odgovor na bojkot, jedan trgovinski lanac oglasio se saopštenjem u kojem je pozvao dobavljače da snize cene, ističući da neće prihvatiti izmene cenovnika. Neki su organizovali akcijske prodaje kako bi privukli kupce.

-Trgovci su imali redovne akcije, nije ništa što inače ne praktikuju. Objavili smo zvanične podatke o visini marža i profita i kad vidite te brojke, nije vam potrebno nikakvo njihovo saopštenje. Neophodno je da oni urade ono što rade marketi u Hrvatskoj. „Kaufland“ je, na primer, najavio značajno sniženje cena na 1000 artikala. To nije trajno rešenje, ali je korak u pravom smeru. U Srbiji, međutim, ni trgovački lanci, ni država, nisu se zvanično oglasili. Potrebno je da i oni urade nešto slično bar za početak- podvlači Gavrilović.

Foto: Pixabay

Nove akcije podstaknute regionalnom inicijativom
Udruženje „Efektiva“ najavilo je da će uputiti javni poziv trgovcima, dobavljačima, državnim institucijama i svim akterima u tom lancu da preduzmu konkretne korake.

-Ako ne bude reakcije u narednim danima, nastavićemo sa akcijama. Organizovaćemo duži bojkot, možda ćemo targetirati pojedinačne trgovinske lance tokom više dana ili se usmeriti na određene proizvode. Bojkot će se nastaviti. Uspostavljena je regionalna inicijativa i akcije se šire i na okolne zemlje. Potrošači u Rumuniji takođe će se pridružiti bojkotu- navodi.

Gavrilović podseća da ovo nije pojava specifična za Srbiju.

-Ovo što se dešava kod nas nije ništa novo- isti trendovi prisutni su u celom regionu. Ako građani Rumunije protestuju zbog cena, a tamo je prosečna plata veća nego kod nas, šta mi da kažemo? Prema informacijama koje sam dobio, bojkot u Federaciji BiH bio je prilično uspešan. U Severnoj Makedoniji je promet pao za 46, 59 posto. To pokazuje da ovaj vid protesta daje rezultate- napominje.

Zvanični podaci o bojkotu
Zvanične podatke o uticaju bojkota na pet velikih trgovinskih lanaca izdala je Poreska uprava Srbije u utorak. Prema njihovim podacima, u ukupnom procentu. 31.januara, izdato je 25,24 odsto manje fiskalnih računa nego dan ranije. Na isti dan, ali dve nedelje ranije, 17. januara, izdato je 21,52 odsto manje računa. U „Efektivi“ su se oglasili saopštenjem da to ne pokazuje realan efekat bojkota, budući da trgovci ne zarađuju na broju, već na iznosu izdatih računa. Kako navode, nije isto ako 1000 ljudi kupi hleb i kada napuni kolica za isti broj fiskalnog računa. U prilog tome dodaju da nije izdat podatak o novčanoj razlici prometa.

U drugima zemljama takođe su objavljeni zvanični izveštaji. Poreska uprava BiH tvrdi da bojkot nije imao značajan efekat, dok je Poreska uprava Crne Gore objavila da je tokom bojkota 31. januara promet smanjen za 56,14 posto u odnosu na prethodni petak. U Hrvatskoj je u petak broj računa u trgovini na malo bio manji za 32 posto, a promet za 44 posto, u odnosu na 17. januar, kada nije bilo bojkota.