Регионална побуна против високих цена

Први бојкот великих трговинских ланаца организован је у Србији протеклог петка на позив Удружења потрошача „Ефектива“, које је једино званично позвало на такву врсту акције у нашој земљи, следећи примере појединих земаља у окружењу. Разлог су високе цене основних животних намирница. У том Удружењу истичу да су задовољни ефектима бојкота, имајући у виду да je већина информација о акцији пренета путем друштвених мрежа, појединих кабловских канала, регионалних и локалних медија. Насупрот томе, национални медији нису посветили довољно пажње овој теми.

Ефектива- Успех, упркос малој медијској подршци
-На основу многобројних казивања потрошача, велики број малопродајних објеката је био празан или полупразан. Колика је та штета у процентима и новцу, може да покаже једино Пореска управа. У Хрватској су сва удружења потрошача подржала бојкот, док у Србији само „Ефектива“ позива на такву акцију. Разлог томе је што Министарство трговине, које је надлежно за заштиту потрошача, финансира удружења која не раде у интересу потрошача, већ приоритет дају сарадњи са трговцима, продајући им без покрића жиг „Фер са потрошачем“. Комисија за заштиту конкуренције поједина удружења је чак таргетирала због сумњи да се договарају око цена- истиче Дејан Гавриловић из Удружења потрошача „Ефектива“ и додаје да је изостала већа медијска подршка.

-У Хрватској је јавни сервис ХРТ данима најављивао тај бојкот, док је код нас јавни сервис емитовао прилог тек у другој поливини петка, када је бојкот већ био у току. Остале телевизије са националном фреквенцијом готово да нису извештавале о томе, уз неколико изузетака. Упркос томе, бојкот је успео. Највише су нам помогли регионални медији и ширење информација путем друштвених мрежа и вибер група. Грађане није било потребно додатно наговарати, јер сви виде разлику у ценама између Србије и земаља региона- Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Хрватске и других- напомиње он.

Шапчани о бојкоту
Бојкотовала сам јер се мора стати на пут великим ланцима који, као што је доказано, договарају цене. Некада си за неки од 5.000 динара могао да напуниш две кесе, сад све стане у једну малу кесицу. Сваки пут се изнова изненадим како цене расту, а нико их не контролише. Слободно тржиште је овде буквално схваћено. Марже одређују монополисти, а мали продавци немају шансу да опстану. Волела бих да се бојкот прошири и на бензинске пумпе, јер знамо да је гориво код нас најскупље у региону. Пуно тога у Србији плаћамо више него у суседним земљама. Нико неће пропасти ако један дан не оде у продавницу- то је најмање што можемо да урадимо. Овакве акције требало би да се радикализују и продуже на седам дана, како бисмо коначно постигли неки резултат. (С.П.)
Нисам се прикључила бојкоту, јер сматрам да је позив на ову акцију погрешно формулисан и постављен. Људи су га схватили као прилику да се четвртком снабдеју свиме што би иначе купили у петак, па бојкот на тај начин нема никакав смисао. Осим тога, неправедно су таргетирани велики трговински ланци, а цене у малим продавницама нису ништа повољније. Конкретно, храна за кућног љубимца коју купујем дупло је јефтинија у већем трговинском ланцу него у малопродаји. Због тога ова врста бојкота под изговором високих цена нема смисла. (М.П.)
Учествовала сам у бојкоту јер су цене заиста високе и неприхватљиве. Била сам толико доследна да тог дана нисам купила чак ни хлеб. Верујем да би, када би сви поступили исто, велики ланци који држе монопол морали да се дозову памети и да спусте цене – бар основних животних намирница и кућне хемије. Ако се сличне акције организују у будућности, радо ћу им се одазвати. (И.Г.)

Реакције трговинских ланаца
Као одговор на бојкот, један трговински ланац огласио се саопштењем у којем је позвао добављаче да снизе цене, истичући да неће прихватити измене ценовника. Неки су организовали акцијске продаје како би привукли купце.

-Трговци су имали редовне акције, није ништа што иначе не практикују. Објавили смо званичне податке о висини маржа и профита и кад видите те бројке, није вам потребно никакво њихово саопштење. Неопходно је да они ураде оно што раде маркети у Хрватској. „Кауфланд“ је, на пример, најавио значајно снижење цена на 1000 артикала. То није трајно решење, али је корак у правом смеру. У Србији, међутим, ни трговачки ланци, ни држава, нису се званично огласили. Потребно је да и они ураде нешто слично бар за почетак- подвлачи Гавриловић.

Фото: Pixabay

Нове акције подстакнуте регионалном иницијативом
Удружење „Ефектива“ најавило је да ће упутити јавни позив трговцима, добављачима, државним институцијама и свим актерима у том ланцу да предузму конкретне кораке.

-Ако не буде реакције у наредним данима, наставићемо са акцијама. Организоваћемо дужи бојкот, можда ћемо таргетирати појединачне трговинске ланце током више дана или се усмерити на одређене производе. Бојкот ће се наставити. Успостављена је регионална иницијатива и акције се шире и на околне земље. Потрошачи у Румунији такође ће се придружити бојкоту- наводи.

Гавриловић подсећа да ово није појава специфична за Србију.

-Ово што се дешава код нас није ништа ново- исти трендови присутни су у целом региону. Ако грађани Румуније протестују због цена, а тамо је просечна плата већа него код нас, шта ми да кажемо? Према информацијама које сам добио, бојкот у Федерацији БиХ био је прилично успешан. У Северној Македонији је промет пао за 46, 59 посто. То показује да овај вид протеста даје резултате- напомиње.

Званични подаци о бојкоту
Званичне податке о утицају бојкота на пет великих трговинских ланаца издала је Пореска управа Србије у уторак. Према њиховим подацима, у укупном проценту. 31.јануара, издато је 25,24 одсто мање фискалних рачуна него дан раније. На исти дан, али две недеље раније, 17. јануара, издато је 21,52 одсто мање рачуна. У „Ефективи“ су се огласили саопштењем да то не показује реалан ефекат бојкота, будући да трговци не зарађују на броју, већ на износу издатих рачуна. Како наводе, није исто ако 1000 људи купи хлеб и када напуни колица за исти број фискалног рачуна. У прилог томе додају да није издат податак о новчаној разлици промета.

У другима земљама такође су објављени званични извештаји. Пореска управа БиХ тврди да бојкот није имао значајан ефекат, док је Пореска управа Црне Горе објавила да је током бојкота 31. јануара промет смањен за 56,14 посто у односу на претходни петак. У Хрватској је у петак број рачуна у трговини на мало био мањи за 32 посто, а промет за 44 посто, у односу на 17. јануар, када није било бојкота.