Sve veća izraženost problematike u poljoprivredi je zasigurno ekološke prirode ako izuzmemo proizvodnju I tržište. Razni pokreti zelenih u svetu vode beskompromisnu borbu za smanjenju upotrebu hemije, odnosno pesticida a ako već ne može da se izbegne bar da se raznim standardima drže pod kontrolom. Takođe mineralna đubriva podrazumevaju najčešće kod ljudi da je njihova upotreba zapravo koliko efikasna u primeni hraniva toliko i da ugrožava životnu sredinu raznim svojim efektima čak i u svojoj proizvodnji emisijom gasova, prašine i zagađivanje otpadnih voda.
Foto: Canva
Dalje, smatra se da njihovom upotrebom inkorporiraju se teški metali i druge štetne materije koje opet obrazuju treća hemijska jedinjenja koja su štetna i koncentrišu se u zemlji. Istina je da se ne može pobeći od realnosti potencijalnih opasnosti ugrožavanja eko sistema iz navedenih razloga ali moramo naglasiti samo u slučaju njihove neadekvatne proizvodnje i neadekvatne upotrebe. Takođe možemo reći da je ovo problem kako bogatih tako i siromašnih bez izuzetka.
Optimalni sadržaj biogenih elemenata i povoljne hemijske osobine zemjišta, uz odsustvo štetnih i opasnih materija je preduslov i ideja kojom težimo kako bi dobili kvalitetnu i zdravstveno bezbednu hranu sa maksimalnim količinama proteina, masti, ulja itd. Primena mineralnih đubriva za poboljšanje zemljišta mora ostati kao nezamenljiv činilac u cilju povećanja prinosa gajenih biljaka.
Foto: Canva
Rizici sa kojima se susrećemo u ishrani biljaka mogu se vrlo efikasno izbeći pravilnim sistemima đubrenja kao i ulogom poljoprivrednih stručnjaka u savetodavnom delu primene pesticida i mineralnih đubriva.
Postavlja se pitanje da li populacija na zemlji a posebno buduća može da opstane bez intenzivne poljoprivredne proizvodnje hrane. Prema tome, po daleko ubedljivim naučnih saznanjima iz bioloških razloga mineralna đubriva za aktuelnu populaciju u svetu moraju ostati još dugo kao nezamenljiva sirovina.
Foto: Canva
Foto: Canva
