“Karavan zdravlja“ u Opštoj bolnici i Domu zdravlja
I mladi su u riziku
Akcija prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti
Kampanja Ministarstva zdravlja organizovana je u saradnji sa zdravstvenim ustanovama i lokalnom samoupravom. Cilj preventivnih pregleda je edukacija stanovništva i sprečavanje nastajanja hroničnih nezaraznih bolesti. Kardiovaskularne bolesti su jedan od vodećih uzroka smrtnosti u svetu i kod nas. Od posledica ovih bolesti, u Srbiji godišnje umre oko 50 hiljada ljudi. Najčešće od infarkta i šloga.
Radno aktivno stanovništvo je u fokusu, to znači formalno do 65 godine starosti. Nisu ni mlađe osobe pošteđene. Prvi slučajevi se javljaju u uzrasnoj grupi od 24 do 29 godine gde je bilo slučajeva, pa i sa teritorije Mačvasnkog okruga da su imali akutni infarkt miokarda
-Tokom cele prošle godine smo imali periodično akcije preventivnih pregleda – od kardioloških do ultrazvučnih pregleda abdomena sa akcentom na aneurizme abdominalne aorte. Organizovane su akcije skrininga na štitnu žlezdu, preventabilne karcinome. Karavan zdravlja je nešto drugačiji, težište je na vaskularnim bolestima jer su one vodeći uzrok oboljevanja i smrtnosti u svetu i kod nas. Kako je krenula antibiotska terapija, infektivne bolesti su se pomerale sa tog prvog mesta kad su hronične nezarazne bolesti došle na vrh – ističe dr Milivoje Đurić, pomoćnik direktora Opšte bolnice za internistički sektor.
dr Milivoje Đurić, Foto: "Glas Podrinja"
Ono što je dobro kad je ova grupa oboljenja u pitanju je to što se one mogu prevenirati. U idealnim uslovima, 90 odsto bolesti može se sprečiti promenom u ponašanju, ili lečenjem drugih bolesti koje mogu dovesti do kardiovaskularnog oboljenja.
Populacioni pristup prevenciji -Kad se pravi paralela, u 2023. godini, u Srbiji je više od 48 hiljada ljudi umrlo od vaskularnih bolesti i to je oko 50 odsto od ukupnog broja umrlih u toj godini. Od infektivnih bolesti je umrlo 880 osoba. Na hiljadu stanovnika, 19 ljudi koji ostanu u bolnici, legli su u bolničku postelju zbog nekog od vaskularnih oboljenja. Velika je zaista populacija koja od njih boluje, a sa druge strane, to su bolesti koje se daju sprečiti. Radno aktivno stanovništvo je u fokusu, to znači formalno do 65 godine starosti. Nisu ni mlađe osobe pošteđene. Prvi slučajevi se javljaju u uzrasnoj grupi od 24 do 29 godine gde je bilo slučajeva, pa i sa teritorije Mačvasnkog okruga da su imali akutni infarkt miokarda. To je i najčešći oblik bolesti zbog kojeg umre više od polovine obolelih. Više ni mladost nije protektivni faktor a razlozi za to su stil života i način ishrane. Pri pregledu, najpre se utvrđuje da li imaju neku od bolesti koji su rizični – hipertenzija, dijabetes, povišen nivo masnoće u krvi.
- U Opštoj bolnici pregledi su organizovani u ambulantama Internističkog bloka. Podrazumevaju merenje krvnog pritiska, EKG i izračunavanje indeksa telesne mase. U Službi biohemijske laboratorije vrše se analize - određivanje nivoa šećera u krvi, krvna slika, lipidni status. U skladu sa nalazima, upućujemo pacijente na dalju dijagnostiku po potrebi – objašnjava dr Đorđe Budimirović, specijalizant interne medicine.
dr Đorđe Budimirović, Foto: "Glas Podrinja"
Cilj ovakvih pregleda i jeste da se identifikuju faktori rizika koji su najčešći uzrok ovih bolesti. Oni se mogu korigovati menjanjem navika u ishrani, ponašanju i odgovarajućom terapijom
Zatim, da li je pacijent izložen rizičnom ponašanju - stresu, fizičkoj neaktivnosti, pušenju, nepravilnoj ishrani. Podaci se unose u aplikaciju putem koje se dobija skor rizika za vaskularnu bolest i u zavisnosti koji faktori dominiraju jer ih je uvek više zajedno, predlaže se dalja intervencija. Ona može biti nefarmakološka, savetodavna ili farmakološka. Dijagnostička paleta je široka i u zavisnosti od potrebe se predlaže. Savetima za promenom stila života i navika, najviše se pridržavaju oni koji su već imali iskustva sa nekim od vaskularnih oboljenja ili se već leče. Cilj je u suštini da oni koji se još nisu susreli sa nekim od oboljenja, to i ne dožive, upravo promenom rizičnog ponašanja. Ipak, mali je procenat takvih, naročito mlađih koji poslušaju savet – objašnjava dr Đurić.
dr Sonja Đerić, Foto: "Glas Podrinja"
U Domu zdravlja preventivni pregledi se obavljaju u 3. zdravstvenoj ambulanti. - U okviru fizikalnog pregleda meri se krvni pritisak, radi EKG, određivanje bodi-mas indeksa i laboratorijske analize. Odstupanje od parametara je prvi pokazatelj i alarm da se možda radi o nekom od kardiovaskularnih oboljenja. Cilj ovakvih pregleda i jeste da se identifikuju faktori rizika koji su najčešći uzrok ovih bolesti. Oni se mogu korigovati menjanjem navika u ishrani, ponašanju i odgovarajućom terapijom. Uočeno je i u našoj praksi da sve veći broj mladih oboljeva od kardiovaskularnih oboljenja. Zbog posla često nemaju vremena da provere svoje zdravlje, pa je ovo i prilika da to učine – navodi dr Sonja Đerić, pomoćnik direktora za medicinske poslove Doma zdravlja.
dr Milivoje Đurić, Foto: "Glas Podrinja"
dr Đorđe Budimirović, Foto: "Glas Podrinja"
dr Sonja Đerić, Foto: "Glas Podrinja"
