Svako ima pravo da bira zvuk ili tišinu

Predavanje organizovano u ponedeljak na Svetski dan sluha u Kulturnom centru Šabac ukazalo je na značaj sluha u svakodnevnom životu kao i na negativan uticaj buke, posebno kod mladih osoba. Predavači na ovu temu bili su prof. dr Dragan Dankuc sa Kliničkog centra Vojvodine, redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, koji 37 godina radi na Klinici za hirurgiju i otorinolaringologiju u Novom Sadu, prim. dr Zoran Katić, kao i prim. dr Predrag Tojić. Profesor Dankuc je ugradio prvi kohlearni implant u Srbiji, a među pacijentima je bilo i troje Šapčana koje je dr Katić upućivao kod njega na lečenje.

Nove šanse za pacijente
-Baveći se otologijom i otohirurgijom, od samih početaka do danas sam imao veliki broj pacijenata koji su imali problem sa sluhom, ali i sa različitim akutnim, posebno hroničnim oboljenjima uha. U tom smislu je tehnologija značajno napredovala. Od 26.novembra 2002. kada smo prvi put u Srbiji ugradili veštačko unutrašnje uho, do danas, pomažemo najmlađima, posebno deci, a sada i odraslima koji imaju najteže oblike oštećenja sluha da budu u svetu čujućih. Deca koja su praktično bila gluvonema danas više ne postoje jer u Srbiji postoje četiri centra koja ugrađuju kohlearne implante- Beograd, Novi Beograd, Klinički centar Niš i Novi Sad, tako da smo više od 700 pacijenata za ove 22 godine operisali. Ta deca idu u redovne škole, neki su završili i fakultete kao što je moj pacijent Danilo Krstajić koji je prvi završio medicinu u Novom Sadu i mi se time ponosimo- podvukao je prof. dr Dankuc.

Foto: "Glas Podrinja"

Pojasnio je da postoje genetske predispozicije za gubitak sluha, ali i uticaj spoljne sredine kao što je buka u različitim proizvodnim procesima i virusna oštećenja ili problemi sa cirkulacijom unutrašnjeg uha. Sluh se može izgubiti i kasnije i zato se mora voditi računa o kvalitetu života.

Šapčani među prvima
Zbog rizika od staračke nagluvosti bar jednom godišnje se mora ispitivati sluh kod otorinolaringologa, da se proceni potreba za eventualnom primenom slušnog aparata ili u najtežim slučajevima gubitka sluha primena veštačkog unutrašnjeg uha.

Kako je rekao prim. dr Katić, kada je u Srbiji ugrađen prvi kohlearni implant, u Hrvatskoj je već bilo ugrađeno takvih stotinu.

Foto: "Glas Podrinja"

-Danas je u Srbiji ugrađeno oko 500, ali to je ogroman napredak. Zajednica je shvatila šta to znači za taj svet tišine u kome su ti ljudi boravili i bili osuđeni na njega do kraja života. Nerazvijanjem govora kao osnovnog alata za komunikaciju mi smo izopšteni iz socijalnog kontakta. Kohlearni implant je značio ogroman napredak za te ljude. Naša sugrađanka je među prvih troje kojima je ugrađen implant. Završila je srednju školu, upisala studije, udala se i ima svoju porodicu. Imamo još nekoliko njih koji studiraju i završili su fakultete zahvaljujući mogućnosti da prate ono što savremena tehnologija pruža- naglasio je Katić.

Foto: "Glas Podrinja"

Prevencija važna
Na Svetski dan sluha bilo je reči o buci kao savremenoj traumi i njenim posledicama.

-Buka postoji oduvek ali smo mi smislili načine da je smanjimo tako da bude prihvatljiva. Postoje savremena sredstva kojima se buka može smanjiti i izbeći. Posebno ukazujem na buku koja dolazi iz savremenih muzičkih sredstava i višesatnog izlaganja toj buci. Mnogo mladih zbog toga ima problem i apelujemo na njih da uđu u normalne granice slušanja koje neće oštetiti sluh- rekao je Katić.
Organizator skupa, Udruženje „Centar Nanna“, htelo je da ukaže na značaj prevencije, ali i potrebu da se pokaže razumevanje prema ljudima sa oštećenjem sluha, želeći da „da zajednički doprinos za izgradnju sveta u kome svi imaju pravo i na zvuk i na tišinu, ali onda kada je sami izaberu.“