Šapčani o štednji: Ponekad, ponešto
- Imam otvoren i dinarski i devizni račun. Štedim u dinarima, u smislu da ostavljam od plate i dodatnih poslova na svom tekućem računu određeni iznos. Planiramo da kupimo stan, pa je štednja usmerena na iznos koji je neophodan za učešće a potom i opremanje. Novac nije oročen tako da u slučaju nekih nepredviđenih troškova uvek mogu da ga koristim ali se trudim da se to što „ostavljam na stranu“, ne troši baš bez preke potrebe – kaže jedna tridesetosmogodišnjakinja.
- Pare koje ostavim za svaki slučaj, odu za prvi slučaj koji naiđe. Trošim za tekuće potrebe, ali često i za ono što nije neophodno pa tako ne pretekne puno za čuvanje sa strane. Pozdravljam ko štedi i ko može, ali sam još uvek u godinama kad ne mislim o tome – navodi sugrađanka.
- Jedva nekako doguram od penzije do naredne, tako da ne ostaje za štednju. Kad poplaćam sve račune ne ostane mnogo, ali nekako se snalazim, sama sam pa je lakše. Nisam u godinama kada mi puno toga treba a za ono osnovno bude, ali ne ostane za štednju – ističe penzinerka.
- Oročilli smo izvestan iznos na pet godina u dinarima od prodaje nekog zemljišta. Za dve godine ističe oročenje ali razmišljamo da produžimo. Dobro je imati „sa strane“ za kupovinu nečega što ne može od redovnih primanja. S obzirom da suprug i ja sa decom živimo u našoj porodičnoj kući, ne moram da razmišljam o stambenom prostoru, ali ako bih „naletela“ neka povoljna vikendica ili plac bliže gradu, možda bismo se odlučili da povučemo novac sa računa – izdvaja sagovornica Glasa Podrinja.