ŠABAC MOJE MLADOSTI
ŠABAC - MALI PARIZ
Posle Prvog svetskog rata počela je obnova od bombardovanja porušenog grada. I trgovina se razvijala. Preko šabačke carinarnice hiljada tona robe iz zapadne Srbije. Žitarice, suve šljive, pekmez od šljiva u zemljanim gleđosanim ćupovima od 50 kilograma, stoka: hiljade svinja i goveda - sve se to izvozilo preko carinarnice na Savi jer je Sava bila granična reka prema Austrougarskoj do 1918. godine kada je posle rata stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
Nastao je period, ne samo ekonomskog već i kulturno - prosvetnog procvata. Otvaraju se škole, biblioteke, osnivaju kulturno - umetnička društva. Pri šabačkoj Gimnaziji veoma je aktivna Dramska sekcija „Dobrica Milutinović“. Od 1923. do 1928. godine prikazivani su pozorišni komadi: Rostanov „Sirano de Beržerak“, „Florentinski šešir“ od Labiša, Šekspirov „San letnje noći“. Glišićeva „Dva cvancika“ i Nušićev „Knez Ivo od Semberije“. Glavni glumac bio je učenik Učiteljske škole Ljubiša Jovanović koji je čak igrao i u komadima u kojima su gostovali beogradski istaknuti glumci Dobrica Milutinović, Žanka Stokić i drugi.
Imao sam jedanaest godina kada me je stariji brat Dušan odveo na pozorišnu predstavu „Dva cvancika“. Za mene je to bio veliki doživljaj jer sam prvi put video binu, scenu za koju je dekor radio slikar Stevan Čalić, i glumca u narodnim nošnjama iz doba kada je Glišić pisao ovaj veseli dramski komad. Glavni organizator pa i reditelj ovih komada Dramske sekcije bio je popularni profesor Gimnazije Žika Popović.
Veoma je bogat i raznovrstan bio i zabavni život Šapca. Organizovane su zabave: „Mačvina“, Prosvetnih radnika, trgovaca, zanatlija. Čuven je bio maskenbal „Mačve“ u hotelu Pariz. Bogate trgovačke porodice unapred su angažovale mesta za stolovima. Svi su bili u najsvečanijim odelima; trgovačke žene u starinskim nošnjama tepelucima na glavi a devojke u svilenim luksuznim haljinama i šeširima na kolmovanoj kosi. Muškarci u crnim kaputima ispod kojih je na prsluku bio lanac sa satom a pantalone štraftaste. Jednom rečju Evropa u „Malom Parizu“ kako se onda nazivao naš Šabac jer je bio nosilac evropske civilizacije i aktuelne mode. Nosioci tog progresa bili sinovi bogatih trgovaca koji su se školovali u Pešti, Beču, Cirihu pa i u Petrogradu. Na čuvene šabačke zabave i balove brodom ili fijakerom dolazili su i Beograđani jer su znali da će imati dobar i veseo provod. A u toj veselosti našeg grada doprinela su dva čuvena orkestra: Cicvarića i Andolije koji su bili poznati i popularni ne samo u Srbiji, već i u susednim zemljama.
Nastao je period, ne samo ekonomskog već i kulturno - prosvetnog procvata. Otvaraju se škole, biblioteke, osnivaju kulturno - umetnička društva. Pri šabačkoj Gimnaziji veoma je aktivna Dramska sekcija „Dobrica Milutinović“. Od 1923. do 1928. godine prikazivani su pozorišni komadi: Rostanov „Sirano de Beržerak“, „Florentinski šešir“ od Labiša, Šekspirov „San letnje noći“. Glišićeva „Dva cvancika“ i Nušićev „Knez Ivo od Semberije“. Glavni glumac bio je učenik Učiteljske škole Ljubiša Jovanović koji je čak igrao i u komadima u kojima su gostovali beogradski istaknuti glumci Dobrica Milutinović, Žanka Stokić i drugi.
Imao sam jedanaest godina kada me je stariji brat Dušan odveo na pozorišnu predstavu „Dva cvancika“. Za mene je to bio veliki doživljaj jer sam prvi put video binu, scenu za koju je dekor radio slikar Stevan Čalić, i glumca u narodnim nošnjama iz doba kada je Glišić pisao ovaj veseli dramski komad. Glavni organizator pa i reditelj ovih komada Dramske sekcije bio je popularni profesor Gimnazije Žika Popović.
Veoma je bogat i raznovrstan bio i zabavni život Šapca. Organizovane su zabave: „Mačvina“, Prosvetnih radnika, trgovaca, zanatlija. Čuven je bio maskenbal „Mačve“ u hotelu Pariz. Bogate trgovačke porodice unapred su angažovale mesta za stolovima. Svi su bili u najsvečanijim odelima; trgovačke žene u starinskim nošnjama tepelucima na glavi a devojke u svilenim luksuznim haljinama i šeširima na kolmovanoj kosi. Muškarci u crnim kaputima ispod kojih je na prsluku bio lanac sa satom a pantalone štraftaste. Jednom rečju Evropa u „Malom Parizu“ kako se onda nazivao naš Šabac jer je bio nosilac evropske civilizacije i aktuelne mode. Nosioci tog progresa bili sinovi bogatih trgovaca koji su se školovali u Pešti, Beču, Cirihu pa i u Petrogradu. Na čuvene šabačke zabave i balove brodom ili fijakerom dolazili su i Beograđani jer su znali da će imati dobar i veseo provod. A u toj veselosti našeg grada doprinela su dva čuvena orkestra: Cicvarića i Andolije koji su bili poznati i popularni ne samo u Srbiji, već i u susednim zemljama.
Najnoviji broj
25. april 2024.
