OD SEVERA DO JUGA TAJLANDA
ZMIJA U RAJSKOM VRTU
Sa obe strane puta je gusto i mračno zelenilo.
Autobus usporava i zaustavlja se . Ispod puzavice jedva se pomalja drvena tabla na kojoj piše: „Bašta orhideja“
Od raskošne fontane pružaju se dve uzane betonske staze.
Desna vodi do nadkrivene prodavnice sa izloženim suvenirima u obliku cveta orhideje, privescima, prstenjem. Leva staza se probija kroz nisku, tek potkresanu travu i završava se ispod jedva vidljive mrežice sa koje visi bezbroj majušnih saksija. Iz njih, put neba, izvijaju se tanke bezlisne stabljike sa bezbroj cvetova božanskih orhideja.
Oduševljeni smo lepotom njihovih boja; plavih kao nebo u proleće, žute kao limun, belih kao vosak, crvenih kao plamen“¦ Cvetovi su nesrazmerni sa tankom stabljikom u minijaturnoj saksiji.
To zapravo i nije saksija već ukrštene daščice koje se svakodnevno natapaju hranljivom tečnošću. U prirodi, orhideja raste na stablu drveta kao parazitska biljka. (Mnoge od njih videla sam na drvoredima bangkoških ulica i bulevara.)
Vraćam se na stazu ispred vrta sa kamerom na ramenu.
Želim da snimim ulazak - i deo „rajskog vrta sa visećom eksplozijom boja“.
Ali - baš na tom delu betonske staze stoji mladi par Španaca. Zaneto, podignutih glava, gledaju viseće cvetove. Sa okom na objektivu kamere, posmatram njihove patike čekajući trenutak kada će se pomeriti i otići pa da uključim... kad iskrsnu nešto nepredviđeno!
Na betonu se pojavljuje zelena „pantljika“. Dugačka, uzana, vijuga i provlači se između debelih đonova „Ribok“ patika...
„Zmija! Zmija!“, doviknuh im panično - na srpskom jeziku.
Pogledaše me ravnodušno. Tek kad uzviknuh „Snejk!“ odskočiše. Pogled im uhvati samo zeleni rep koji nestade u travi potpuno se utapajući u njenoj boji. Istog časa nestadoše i patike.
Autobus usporava i zaustavlja se . Ispod puzavice jedva se pomalja drvena tabla na kojoj piše: „Bašta orhideja“
Od raskošne fontane pružaju se dve uzane betonske staze.
Desna vodi do nadkrivene prodavnice sa izloženim suvenirima u obliku cveta orhideje, privescima, prstenjem. Leva staza se probija kroz nisku, tek potkresanu travu i završava se ispod jedva vidljive mrežice sa koje visi bezbroj majušnih saksija. Iz njih, put neba, izvijaju se tanke bezlisne stabljike sa bezbroj cvetova božanskih orhideja.
Oduševljeni smo lepotom njihovih boja; plavih kao nebo u proleće, žute kao limun, belih kao vosak, crvenih kao plamen“¦ Cvetovi su nesrazmerni sa tankom stabljikom u minijaturnoj saksiji.
To zapravo i nije saksija već ukrštene daščice koje se svakodnevno natapaju hranljivom tečnošću. U prirodi, orhideja raste na stablu drveta kao parazitska biljka. (Mnoge od njih videla sam na drvoredima bangkoških ulica i bulevara.)
Vraćam se na stazu ispred vrta sa kamerom na ramenu.
Želim da snimim ulazak - i deo „rajskog vrta sa visećom eksplozijom boja“.
Ali - baš na tom delu betonske staze stoji mladi par Španaca. Zaneto, podignutih glava, gledaju viseće cvetove. Sa okom na objektivu kamere, posmatram njihove patike čekajući trenutak kada će se pomeriti i otići pa da uključim... kad iskrsnu nešto nepredviđeno!
Na betonu se pojavljuje zelena „pantljika“. Dugačka, uzana, vijuga i provlači se između debelih đonova „Ribok“ patika...
„Zmija! Zmija!“, doviknuh im panično - na srpskom jeziku.
Pogledaše me ravnodušno. Tek kad uzviknuh „Snejk!“ odskočiše. Pogled im uhvati samo zeleni rep koji nestade u travi potpuno se utapajući u njenoj boji. Istog časa nestadoše i patike.
Najnoviji broj
25. april 2024.
