Dr Ljubica Dragišić, Mačvanka odlukom, ne poreklom
Poverenje pacijenata nema cenu
Stručnošću, posvećenošću i radom „kupila“ je poverenje Mačvana. Beleži najbolje rezultate u oblasti preventivnih pregleda i ultrazvučne dijagnostike. Predsednica je Komisije za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenata
Iz rodne Zenice dr Ljubica Dragišić došla je u srce Mačve da ostane. I tako je i bilo. Dve decenije kasnije, stručnošću, posvećenošću i radom osvojila je Mačvane i postala jedna od njih- Mačvanka. Pronašla je svoj dom, ne po rođenju, već po odabiru. Zaposlena je u Domu zdravlja Bogatić i šef je zdravstvene ambulante u Badovincima. Beleži najbolje rezultate u preventivnim pregledima i ultrazvučnoj dijagnostici. Predsednica je Komisije za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenata.
Između Valjeva i Bogatića Odrasla je u gradu, u dobrim uslovima, sa roditeljima koji su je učili da je važnije šta zna, nego kakve ocene ima. Završila je Ekonomsku školu, ali je iz pozajmljenih gimnazijskih knjiga uporedo sa redovnim školskim gradivom pripremala prijemni ispit za medicinu. Bilo je odvraćanja, saveta da treba da bude ekonomista „sa olovkom u ruci“, šaljivih doskočica da će raditi u jednoj tekstilnoj fabrici u Zenici, budući da je završila i kurs za krojačicu. Matursku haljinu u četvrtom razredu srednje škole sama je sebi sašila. Svoju misiju nosila je u srcu i glavi i svakodnevnim malim pobedama uporno gradila put ka cilju. Završila je Medicinski fakultet i specijalizaciju iz opšte medicine u Beogradu. Prvi oglas koji je videla u listu „Poslovi“ Nacionalne službe za zapošljavanje bio je upravo za Dom zdravlja Bogatić, iako je u tom trenutku bilo više konkursa. Prethodno je volontirala u Novoj Pazovi.
-Imala sam osećaj da će me pozvati na razgovor u Bogatić i tako je i bilo. Odmah sam pogledala na Guglu da vidim gde je to. Vodila sam se logikom da ću kao pridošlica verovatno raditi negde na selu. U tom momentu su me zainteresovali Badovinci. To je bila ljubav na prvi pogled i poželela sam da radim baš tu- ističe dr Dragišić.
Foto: Mačvainfo.rs
Trebalo je odlučiti gde zasnovati radni odnos, a većinu mesta u ponudi poznavala je tek toliko da ih pronađe na mapi. Prvo su je primili u Valjevu, a istog dana imala je razgovor za posao u Bogatiću. Zvali su je i iz Stare Pazove, Novog Kneževca i Bele Crkve.
-Obavestili me da su me primili u Valjevu. Međutim, Ibarska magistrala ima strašan saobraćaj i ja sam se plašila kako ću putovati vikendom. U povratku, uleteli smo u „makaze“ i izbegli ozbiljne posledice. Razmišljajući o tome, nazvala sam Bogatić i saznala da sam i tamo primljena. Zahvalila sam se na ponudi iz Valjeva i došla u Bogatić- priča.
Smestila se u Badovincima, nedaleko od centra. I ostala 20 godina. Specijalizirala je opštu medicinu, ali se prvenstveno bavi prevencijom.
Prevencija prioritet -Prevencija je najdraži deo mog posla koji ima prosvetiteljsku ulogu, jer kroz razgovor mogu da podstaknem ljude da iskorene loše navike ili da ih ne upražnjavaju. Naročito volim da radim sa mladima i u mojoj ambulanti deca nikad nisu plakala- navodi.
Pacijenti su joj sada pretežno pripadnici starije populacije, čije poverenje veoma ceni. Posebnu pažnju posvećuje mladim ženama. Ističe značaj njihove uloge u domaćinstvu.
-Mlade žene predstavljaju stub svoje kuće. Od njih zavisi kakvi će svi ostali ukućani biti. Uvek naglašavam važnost doručka i njegove pripreme. Samo malo truda je dovoljno da se naprave veliki koraci, jer se kod dece stvore zdrave navike, prati normalan cirkadijalni ritam i razvija metabolizam- kaže.
Dužnost lekara je da saopšti tačnu dijagnozu, ali i da ukaže na mogućnost lečenja. Uključivanje porodice pomaže da pacijent nakon početnog šoka shvati da se treba boriti. Mnogi tada pomisle na nekoga ko se uspešno izborio sa bolešću
Istovremeno, sa ženama razgovara o seksualnom obrazovanju i intimnom zdravlju.
-U seoskim sredinama je specifično da se o tome nije mnogo vodilo računa. Ranije, prvo sam ih na pregledu pitala kad su poslednji put bile kod ginekologa, a one su se hvalile da nisu dolazile 20 godina- od porođaja. Ipak, to se promenilo i žene se sada radije odazivaju na preventivne preglede. Problem je što im je sve preče od njih samih i dok se ne završi posao kod kuće one se teško odlučuju da dođu na pregled- napominje.
Smatra da je važno da se neguje kultura odlaska kod lekara i da o tome mora stalno da se govori. U sredinama gde se alkohol i cigarete svrstavaju u socijalno prihvatljivo ponašanje potrebno je menjati loše obrasce i stilove života.
-Plivanje, vožnja bicikla i šetnja su veoma važni. Sada imamo pešačke staze u Badovincima. Zahvaljujući Ivani Tovilović Ristić, nastavnici engleskog koja je pokrenula grupu, sve zainteresovane meštanke vežbaju i to im znači- dodaje.
Odgovornost i savesnost u radu Dr Dragišić poznata je po visokom nivou znanja u ultrazvučnoj dijagnostici.
-Rad lekara je vrlo težak i odgovoran, a seoskog lekara je za nijansu teži. Razmišljamo o tome kako će pacijent doći do ambulante, pa zakazivanje prilagođavamo njihovim obavezama. Na selu živi mnogo starih ljudi, vrlo često su sami, pa im je teško da dođu do ambulante. Ako je neko bio na pregledu, zamolim ga da poveze komšiju ili baku koja nema prevoz. To nije moj posao, ali smatram da je ljudski da im tako pomognem- priča.
Njeni pregledi traju duže, jer ljudi neretko dolaze i po savet, reči podrške i utehe.
-Meni to kao čoveku mnogo znači, kad mi se povere i pitaju za mišljenje. To mi je najveća satisfakcija u radu- poverenje pacijenata nema cenu- navodi.
U Badovincima su, ističe, uvek radili doktori starog kova, koji su voleli svoj posao. Prva su ambulanta posle granice i imaju dobre uslove rada i sve neophodno za kvalitetnu uslugu i zbrinjavanje pacijenata, budući da je objekat pre desetak godina renoviran.
-Kad je Dom zdravlja Bogatić dobio nov ultrazvuk, mi smo nasledili stari koji koristimo u hitnim situacijama i na sistematskim pregledima. Na jednom takvom pregledu otkrila sam aneurizmu kod pacijentkinje koja je potom operisana na Dedinju i sada živi normalno- ističe.
Kada usledi ozbiljna dijagnoza, nije lako ni lekaru, ni pacijentu. Dr Dragišić kaže da je to početak, ne kraj i da je potrebno nakon početnog šoka videti šta ipak može da se uradi kako bi se život vratio u normalu. A izlaz uvek postoji.
Foto: Glas Podrinja
Priznanje Opštine- prepoznavanje i zahvalnost -Važno je da čovek shvati da to nije kraj. Dužnost lekara je da saopšti tačnu dijagnozu, ali i da ukaže na mogućnost lečenja. Uključivanje porodice pomaže da pacijent nakon početnog šoka shvati da se treba boriti. Mnogi tada pomisle na nekoga ko se uspešno izborio sa bolešću. Važno je da čovek želi da živi, jer je svaki dan dragocen. Kod nekih ljudi maligne bolesti vremenom postanu hronične i oni normalno žive- objašnjava.
Medijska slika je u jednom periodu poljuljala poverenje u zdravstveni sistem, a to, kaže, nije smelo da se desi.
-Vođena je kampanja protiv doktora. Ne kažem da je idealno, ali se trudimo, verujem, svi, da damo najbolje od sebe. Ako volite svoj posao i imate znanje, uvek možete pomoći čoveku- napominje.
Prošlogodišnje priznanje Opštine Bogatić za nju ima posebnu važnost.
-Nisam očekivala da ću dobiti priznanje i bila sam vrlo ponosna. Kad vas sredina ovako prihvati i nagradi, znači da ste to zaista zaslužili. Zahvalna sam onima koji su prepoznali moj rad, pogotovo što sam se našla u dobrom društvu laureata- smatra.
Dr Ljubica svojom stručnošću gradi mostove poverenja između ljudi i medicine. Ona zna da su svaki savet i iskrena reč poverenja mali čudesni momenti koji prave veliku razliku. Istovremeno, svaki osmeh i svaki zdrav korak pacijenta, nosi u srcu kao potvrdu da je njena misija ispunjena.
Foto: Mačvainfo.rs
Foto: Glas Podrinja
