U SUSRET PREMIJERI: NEBOJŠA BRADIĆ, REDITELj
POZORIŠNI IZAZOV
„Kultura je ono što ostaje posle nas. To je osnovna odlika nečega što je naše trajanje u vremenu“
Istaknuti pozorišni reditelj, nekadašnji upravnik Kruševačkog pozorišta, „Ateljea 212“, beogradskog Narodnog, Beogradskog dramskog i bivši ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije krajem decembra prošle godine započeo je saradnju sa ansamblom Šabačkog pozorišta. Tako nas u drugoj polovini februara očekuje premijera predstave „Mladi Staljin“ koja se radi po komadu Džona Hodža „Saradnici“. Najpopularnija predstava britanskog Nacionalnog teatra, za koju se i posle godinu dana od premijere traži karta više, Bradićev je rediteljski prvenac kada je u pitanju Šabačko pozorište.
-Predstava „Mladi Staljin“ jeste moja prva saradnja sa ansamblom pozorišta ali sa pozorištem me vezuju dugogodišnje veze i veoma lepe uspomene. Pre više od dvadeset godina na susretima „Joakim Vujić“ u Šapcu dobio sam dve nagrade za režiju predstave, a česte razmene pozorišta koje sam vodio pružile su mi uvid u ono što je rast i rad ansambla i pozorišta u Šapcu. Prilika da radimo zajedno je uvek novi izazov i novo preispitivanje zajedničkih ideja, mogućnosti i potencijala. Zato i komad koji je pred nama jeste jedan veoma plodan izazov za istraživanje i mogućnost da ansambl pozorišta i njegovi istaknuti pojedinci zaigraju i predstave se u zaista izazovnim ulogama i na najbolji način ne samo publici ovde u Šapcu nego verujem i na gostovanjima koja će ova predstava imati širom Srbije ““ rekao je Nebojša Bradić.
Radnja komada smeštena je u 1938. godinu i govori o Staljinovom sukobu sa piscem Bulgakovim koji je bio veliki kritičar njegovog režima. Bulgakov je kažnjen tako što je morao da piše pohvalno o Staljinu veličajući njegovu ličnost i delo.
-Komad se bavi jednom specifičnom temom. Odnosom između umetnika i vlastodršca. Znači odnos koji je poznat još od antičkih vremena, a u ovome što mi danas imamo pred sobom prepoznajemo i naš savremeni trenutak, neke prepletene veze između politike, umetnosti, probleme socijalnog okruženja, ekonomije. Naravno, staljinizam kao poseban fenomen je nešto što je izazov za preispitivanje u svakom vremenu jer on se povremeno pojavljuje u veoma prikrivenim oblicima. U današnje vreme uspon desnice, nacional-socijalizma i određeni procesi koji su u javnoj sferi događaju veoma lako mogu da dobiju devijantne sfere i da, naravno, u tome utiču na razvoj i naše države i našeg društva i da mogu imati veoma štetne posledice na osetljive grupe i pojedince. Zbog toga se bavimo temom koja nam se čini prividno daleka, a ustvari već se nalazi u našem društvu.
Vodeći se omiljenim dramskim citatom „O divno, divno i najdivnije divno, pa opet divno“ iz Šekspirovog dela „Kako vam drago“ Bradić ističe da je u pozorišnoj umetnosti najdivnija upravo mogućnost dijaloga, susret između ljudi koji se u jednom trenutku zajednički dogovore da će raditi nešto što je predmet konfrotacije, diskusije, prevazilaženja tolerancije.
-Predstava „Mladi Staljin“ jeste moja prva saradnja sa ansamblom pozorišta ali sa pozorištem me vezuju dugogodišnje veze i veoma lepe uspomene. Pre više od dvadeset godina na susretima „Joakim Vujić“ u Šapcu dobio sam dve nagrade za režiju predstave, a česte razmene pozorišta koje sam vodio pružile su mi uvid u ono što je rast i rad ansambla i pozorišta u Šapcu. Prilika da radimo zajedno je uvek novi izazov i novo preispitivanje zajedničkih ideja, mogućnosti i potencijala. Zato i komad koji je pred nama jeste jedan veoma plodan izazov za istraživanje i mogućnost da ansambl pozorišta i njegovi istaknuti pojedinci zaigraju i predstave se u zaista izazovnim ulogama i na najbolji način ne samo publici ovde u Šapcu nego verujem i na gostovanjima koja će ova predstava imati širom Srbije ““ rekao je Nebojša Bradić.
Radnja komada smeštena je u 1938. godinu i govori o Staljinovom sukobu sa piscem Bulgakovim koji je bio veliki kritičar njegovog režima. Bulgakov je kažnjen tako što je morao da piše pohvalno o Staljinu veličajući njegovu ličnost i delo.
-Komad se bavi jednom specifičnom temom. Odnosom između umetnika i vlastodršca. Znači odnos koji je poznat još od antičkih vremena, a u ovome što mi danas imamo pred sobom prepoznajemo i naš savremeni trenutak, neke prepletene veze između politike, umetnosti, probleme socijalnog okruženja, ekonomije. Naravno, staljinizam kao poseban fenomen je nešto što je izazov za preispitivanje u svakom vremenu jer on se povremeno pojavljuje u veoma prikrivenim oblicima. U današnje vreme uspon desnice, nacional-socijalizma i određeni procesi koji su u javnoj sferi događaju veoma lako mogu da dobiju devijantne sfere i da, naravno, u tome utiču na razvoj i naše države i našeg društva i da mogu imati veoma štetne posledice na osetljive grupe i pojedince. Zbog toga se bavimo temom koja nam se čini prividno daleka, a ustvari već se nalazi u našem društvu.
Vodeći se omiljenim dramskim citatom „O divno, divno i najdivnije divno, pa opet divno“ iz Šekspirovog dela „Kako vam drago“ Bradić ističe da je u pozorišnoj umetnosti najdivnija upravo mogućnost dijaloga, susret između ljudi koji se u jednom trenutku zajednički dogovore da će raditi nešto što je predmet konfrotacije, diskusije, prevazilaženja tolerancije.
Najnoviji broj
25. april 2024.
