UZ NOVO IZDANjE
VIZIONAR ŽIVOTA I SMRTI
Zagrebački časopis ,,Zarez“, pre nekoliko dana, predstavio je knjigu, nedavno izašlu iz štampe - ,,Moje druženje s Pazolinijem“, zajedničko delo šabačkog književnika Ivana Glišića i Antonele Pivac, profesorke Filozofskog fakulteta u Splitu
Knjiga predstavlja samizdat izdanje u katalogizaciji šabačkog Kulturnog centra. Likovno rešenje korica, lektura i korektura su delo Daniela Radočaja, umetnika iz Pule. Uvodnu pesmu, Smrt koja hoda, napisao je Šapčanin Jovan Rukavina. Druženje s Pazolinijem sadrži tri poglavlja koja čine jedinstvenu celinu, gde Glišić u prvom delu knjige, na populistički način, prezentuje čitaocima lični odnos prema Pazoliniju, od odbojnog stava, do poštovanja i proučavanja njegovog dela: filma, literature, slikarstva, muzike. Drugi deo knjige čine fragmenti magistarskog rada o Pieru Paolu Pazoliniju, profesorke italijanskog jezika, Antonele Pivac. Treći deo, predstavlja dodatak u vidu 120 crnobelih fotografija iz umetnikovog porodičnog albuma, koje je autorima ustupila Pazolinijeva zadužbina ,,Kasa Materna“, iz Kazarse, gradića sa severa Italije, rodnog mesta njegove majke.
-Moje interesovanje za Pazolinija, inicirao je Šapčanin, profesor Vladimir Jovičić. On je tada ispred Ministarstva za kulturu Jugoslavije, bio zadužen za odabir i uvoz stranih filmova. Ukinuo je zakonsku odredbu da lokalni organi vlasti cenzurišu film i uveo novu, koja je podrazumevala da najeminentniji ljudi iz grada, na besplatnim projekcijama, sa DA ili NE, procenjuju film. Tako je, 1972. godine, u Šapcu, bila premijera Pazolinijevog filma ,,Dekameron“. Svi su glasali DA i potom je film prikazan u celoj Jugoslaviji- seća se Glišić.
Od tada izučava život i delo velikog umetnika. Ubrzo otkriva da je Pazolini napisao scenarije za filmove: Devojka sa reke, Kabirijine noći i Felinijev Sladak život, kojih se seća još iz detinjstva.
-Za film Sladak život, na špici nema njegovog imena kao scenariste, jer je tada došao u otvoreni sukob sa italijanskim vlastima i Vatikanom. Vlastima je zamerao što su narod uvukli u svekoliku bedu, a Vatikanu, da je postao crkva bogatih koja je postavila papu iznad Hrista. Moje interesovanje je sve više raslo i 2007. godine počeo sam istraživati po Internetu, da li još neko piše o Pazoliniju. Tako sam i pronašao Antonelu Pivac koja je radila magistarski rad o njemu. Ona pojašnjava prve Pazolinijeve drame, gde je opisao zlostavljanja koja je doživeo kao maloletnik od strane profesora književnosti i jednog sveštenika.
Pier Paolo je ubijen 1975. godine u predgrađu Rima, na đubrištu u Ostiji, uoči katoličkih Zadušnica. Italijanske vlasti i Crkva, tvrde da su ga ubili besprizorni- Dečaci života oni sa kojima se družio i koji su predstavljali junake njegovih filmova, knjiga i likovnih ostvarenja.
-U poglavlju Pisanje smrti, Antonela se bavi delima u kojima on naslućuje svoju smrt i da će biti jednoga dana masakriran na nekom đubrištu. Novinarka Orijana Falači, nobelovac Umberto Eko i režiser Bertoluči, Pazolinijev učenik, početkom dvehiljadite pokreću novu istragu. Otkriva se da su ga ubili ,,oni odozgo“, zbog njegovog poslednjeg filma Salo, sto dvadeset dana Sodome, gde je prikazao šta su oni na vrhu svetovne i crkvene vlasti, kao fašisti, radili u Dvorcima uživanja nad kidnapovanim devojčicama i dečacima, među kojima je bio i sam Pazolini- zaključuje Glišić.
Pier Paolo Pazolini je u godini svoje smrti bio i kandidat Nobelove nagrade za književnost. Predlog je došao iz Švedske. Usledili su napadi zbog filma Salo, sto dvadeset dana Sodome i Italijani su predložili Euđenija Montala. Pripadnici istih redova italijanske vlasti i Vatikana, koji su ga proganjali, stopirali su kandidaturu.
-Moje interesovanje za Pazolinija, inicirao je Šapčanin, profesor Vladimir Jovičić. On je tada ispred Ministarstva za kulturu Jugoslavije, bio zadužen za odabir i uvoz stranih filmova. Ukinuo je zakonsku odredbu da lokalni organi vlasti cenzurišu film i uveo novu, koja je podrazumevala da najeminentniji ljudi iz grada, na besplatnim projekcijama, sa DA ili NE, procenjuju film. Tako je, 1972. godine, u Šapcu, bila premijera Pazolinijevog filma ,,Dekameron“. Svi su glasali DA i potom je film prikazan u celoj Jugoslaviji- seća se Glišić.
Od tada izučava život i delo velikog umetnika. Ubrzo otkriva da je Pazolini napisao scenarije za filmove: Devojka sa reke, Kabirijine noći i Felinijev Sladak život, kojih se seća još iz detinjstva.
-Za film Sladak život, na špici nema njegovog imena kao scenariste, jer je tada došao u otvoreni sukob sa italijanskim vlastima i Vatikanom. Vlastima je zamerao što su narod uvukli u svekoliku bedu, a Vatikanu, da je postao crkva bogatih koja je postavila papu iznad Hrista. Moje interesovanje je sve više raslo i 2007. godine počeo sam istraživati po Internetu, da li još neko piše o Pazoliniju. Tako sam i pronašao Antonelu Pivac koja je radila magistarski rad o njemu. Ona pojašnjava prve Pazolinijeve drame, gde je opisao zlostavljanja koja je doživeo kao maloletnik od strane profesora književnosti i jednog sveštenika.
Pier Paolo je ubijen 1975. godine u predgrađu Rima, na đubrištu u Ostiji, uoči katoličkih Zadušnica. Italijanske vlasti i Crkva, tvrde da su ga ubili besprizorni- Dečaci života oni sa kojima se družio i koji su predstavljali junake njegovih filmova, knjiga i likovnih ostvarenja.
-U poglavlju Pisanje smrti, Antonela se bavi delima u kojima on naslućuje svoju smrt i da će biti jednoga dana masakriran na nekom đubrištu. Novinarka Orijana Falači, nobelovac Umberto Eko i režiser Bertoluči, Pazolinijev učenik, početkom dvehiljadite pokreću novu istragu. Otkriva se da su ga ubili ,,oni odozgo“, zbog njegovog poslednjeg filma Salo, sto dvadeset dana Sodome, gde je prikazao šta su oni na vrhu svetovne i crkvene vlasti, kao fašisti, radili u Dvorcima uživanja nad kidnapovanim devojčicama i dečacima, među kojima je bio i sam Pazolini- zaključuje Glišić.
Pier Paolo Pazolini je u godini svoje smrti bio i kandidat Nobelove nagrade za književnost. Predlog je došao iz Švedske. Usledili su napadi zbog filma Salo, sto dvadeset dana Sodome i Italijani su predložili Euđenija Montala. Pripadnici istih redova italijanske vlasti i Vatikana, koji su ga proganjali, stopirali su kandidaturu.
Najnoviji broj
30. april 2025.
