UZ NOVO IZDANjE
MUDROST DAVANjA
Nedavno je izašla iz štampe, sedma po redu knjiga, Šapčanina Ivana Savatića, pod nazivom ,,Znanje je Znanje dati“
Sećanje je čovekova osobina data od Boga. Zavisno od stanja uma, sećamo se svega što smo u životu preživeli, a naročito vremena kada smo bili mladi i tek počinjali da živimo. Lepo je kada čovek doživi veliku starost i kad je zadovoljan onim što je u životu uradio i stekao- kaže Ivan.
Tako danas razmišlja i otima život od zaborava, autor knjige, poznat među sugrađanima kao inspektor Iva Savatić. Pripovedajući o životu, kroz svoju najnoviju knjigu, Znanje je Znanje dati, ističe da se uvek držao one, narodne: ,,Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati“.
Nikada se ne zna
O Savatićevoj knjizi, Mile Radovanović zapisuje: ,,Knjiga pleni iskrenošću i željom da prenese znanje. A njegovo znanje je sticano decenijama, od prvih koraka u mitrovačkoj gimnaziji, pa do današnjih dana. To je čitav mozaik znanja; tu su znanja učenika, vojnika, studenta, atletičara, inspektora, profesora... Sva ta znanja kao da potvrđuju tvrdnju Tolstoja, Znanje je oruđe a ne cilj.
Autor je koncipirao knjigu kroz pet različitih sadržajnih celina, koje čitaocu donose iskrenu i, nadasve toplu, životnu priču. Ona započinje i traje tamo, gde i svaka druga, a jedina razlika je na koji način prihvatamo nepredvidivosti koje život servira i koliko smo sposobni da se dajemo drugima. Smatrajući da život nije uvek lak i da se neki snovi ostvare, a neki ne, Iva kao najvažnije, ističe njegovu sadržajnost.
- Dešavalo se vrlo često da mi se ne ostvare želje, a želeo sam da ostanem u selu i budem seljak. Kasnije, kada sam pošao u grad na dalje školovanje da budem mašinac, a onda i uspešan sportista, da proputujem svetom, ili da budem student medicine i postanem lekar, životni put mi je odredila viša sila koja me je odvela na sasvim druge staze. Dok smo bili deca, otac odluči da od četiri sina, dva pošalje u grad na dalje školovanje, da bi imovinu delio na dva dela, a ne na četiri, da ne bismo bili siromasi. Računao je da dva srednja sina pošalje u grad, a pošto sam ja bio treći, od rođenja sam određen za dalje školovanje. Zato sam od malena morao da pazim kako se ponašam, kako izgovaram reči, ali i da znam obavljati sve seljačke poslove. Radili smo kao crnci, a nedeljom, zna se, išlo se u crkvu. Uvek je govorio da moram znati sve seljačke poslove, jer se nikada ne zna, kada će šta zatrebati. Govorio je da su i kraljevi morali naučiti neki zanat, jer šta će, ako budu zbačeni sa prestola. Kasnije sam shvatio da je, zaista, bio u pravu. Danas je, čini mi se, drugačije- ističe Iva.
Tako danas razmišlja i otima život od zaborava, autor knjige, poznat među sugrađanima kao inspektor Iva Savatić. Pripovedajući o životu, kroz svoju najnoviju knjigu, Znanje je Znanje dati, ističe da se uvek držao one, narodne: ,,Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati“.
Nikada se ne zna
O Savatićevoj knjizi, Mile Radovanović zapisuje: ,,Knjiga pleni iskrenošću i željom da prenese znanje. A njegovo znanje je sticano decenijama, od prvih koraka u mitrovačkoj gimnaziji, pa do današnjih dana. To je čitav mozaik znanja; tu su znanja učenika, vojnika, studenta, atletičara, inspektora, profesora... Sva ta znanja kao da potvrđuju tvrdnju Tolstoja, Znanje je oruđe a ne cilj.
Autor je koncipirao knjigu kroz pet različitih sadržajnih celina, koje čitaocu donose iskrenu i, nadasve toplu, životnu priču. Ona započinje i traje tamo, gde i svaka druga, a jedina razlika je na koji način prihvatamo nepredvidivosti koje život servira i koliko smo sposobni da se dajemo drugima. Smatrajući da život nije uvek lak i da se neki snovi ostvare, a neki ne, Iva kao najvažnije, ističe njegovu sadržajnost.
- Dešavalo se vrlo često da mi se ne ostvare želje, a želeo sam da ostanem u selu i budem seljak. Kasnije, kada sam pošao u grad na dalje školovanje da budem mašinac, a onda i uspešan sportista, da proputujem svetom, ili da budem student medicine i postanem lekar, životni put mi je odredila viša sila koja me je odvela na sasvim druge staze. Dok smo bili deca, otac odluči da od četiri sina, dva pošalje u grad na dalje školovanje, da bi imovinu delio na dva dela, a ne na četiri, da ne bismo bili siromasi. Računao je da dva srednja sina pošalje u grad, a pošto sam ja bio treći, od rođenja sam određen za dalje školovanje. Zato sam od malena morao da pazim kako se ponašam, kako izgovaram reči, ali i da znam obavljati sve seljačke poslove. Radili smo kao crnci, a nedeljom, zna se, išlo se u crkvu. Uvek je govorio da moram znati sve seljačke poslove, jer se nikada ne zna, kada će šta zatrebati. Govorio je da su i kraljevi morali naučiti neki zanat, jer šta će, ako budu zbačeni sa prestola. Kasnije sam shvatio da je, zaista, bio u pravu. Danas je, čini mi se, drugačije- ističe Iva.
Najnoviji broj
30. april 2025.
