MUKE PRAVOSUĐA
(NE)OSNOVANI PRITVOR
Država svake godine izdvaja ogromna sredstva za isplatu naknada po osnovu neosnovanog pritvora. Dan od 5.000 do 15.000 dinara. Čest problem pritisak javnosti, koja mogućnost odbrane sa slobode izjednačava sa oslobađajućom presudom. Promena Zakona možda donosi rešenje
Pritvor bi trebao da bude izuzetan, međutim kod nas je praksa da je on u određenim slučajevima skoro obavezan. Trebalo bi da se određuje samo kada je to nužno, i da bude sveden na najmanju moguću meru. Advokatura se protiv toga neuspešno borila kroz dugi niz godina. Nisam za to da se pritvor određuje neselektivno u većem broju slučajeva, a da je neselektivan vidimo po Budžetu Republike Srbije koji je jako oštećen usled ovog razloga, navodi Advokat Vladimir Terzić.
Saša Knežević, sudija Višeg suda u Šapcu objašnjava da se pritvor određuje tek kada se ispune određeni uslovi. Prvi uslov se odnosi na to da za određeno lice postoji osnovana sumnja da je izvršilo određeno krivično delo, a drugi da mora biti ispunjen jedan od uslova za pritvor iz Zakona, npr. da postoji opasnost od bekstva, ponavljanja krivičnog dela, uništavanja tragova, uticaja na svedoke, ili da je u pitanju naročito teško krivično delo za koje je predviđena kazna od preko 10 godina zatvora.
-Smatram da tužilaštva sa dosta ozbiljnosti predlažu, a sudovi određuju pritvor. To se ne radi olako. Saslušava se tužilac, okrivljeni, njegov branilac, a zatim se održava sednica Veća. Protiv odluke o pritvoru postoji pravo žalbe višem sudu, kaže Knežević.
Viši sud u Šapcu u toku 2012. godine od ukupno oko 130 predmeta imao je 18 pritvorskih. Knežević ističe da je jedan od problema i taj što se pritvor određuje na samom početku krivičnog postupka kada je ishod veoma neizvestan. Tako se desi da nema dovoljno jakih dokaza za osudu i donosi se oslobađajuća presuda. Prema Kneževićevim rečima problem zastarelosti je ranije bio izraženiji zbog većeg broja predmeta. Navodi da je sada situcija dosta bolja, bar što se tiče viših sudova.
Saša Knežević, sudija Višeg suda u Šapcu objašnjava da se pritvor određuje tek kada se ispune određeni uslovi. Prvi uslov se odnosi na to da za određeno lice postoji osnovana sumnja da je izvršilo određeno krivično delo, a drugi da mora biti ispunjen jedan od uslova za pritvor iz Zakona, npr. da postoji opasnost od bekstva, ponavljanja krivičnog dela, uništavanja tragova, uticaja na svedoke, ili da je u pitanju naročito teško krivično delo za koje je predviđena kazna od preko 10 godina zatvora.
-Smatram da tužilaštva sa dosta ozbiljnosti predlažu, a sudovi određuju pritvor. To se ne radi olako. Saslušava se tužilac, okrivljeni, njegov branilac, a zatim se održava sednica Veća. Protiv odluke o pritvoru postoji pravo žalbe višem sudu, kaže Knežević.
Viši sud u Šapcu u toku 2012. godine od ukupno oko 130 predmeta imao je 18 pritvorskih. Knežević ističe da je jedan od problema i taj što se pritvor određuje na samom početku krivičnog postupka kada je ishod veoma neizvestan. Tako se desi da nema dovoljno jakih dokaza za osudu i donosi se oslobađajuća presuda. Prema Kneževićevim rečima problem zastarelosti je ranije bio izraženiji zbog većeg broja predmeta. Navodi da je sada situcija dosta bolja, bar što se tiče viših sudova.
Najnoviji broj
25. april 2024.
