OD „TIHE NOĆI“ DO „MILOŠA“

Sve je počelo od seoskog bifea, koji se zvao „Tiha noć“. Albert V. Panić iz Sovljaka, imao je svega 14 i po godina i neizmernu želju da postane ugostitelj. Tako bi brzo došao do svog „parčeta hleba“, kako ovde zovu zaposlenje.
Bio je odličan učenik, a diplomu konobara stekao je posle uspešnog završetka Srednje ekonomske škole u Šapcu. Devedesetih godina sticao je praktična znanja kod poznatog ugostitelja Miloša Draganića-Šempe.
- Uz njegov nadzor, upoznao sam osnove kulinarstva. On me pažljivo i stručno usmeravao, kaže Panić koji dalje uspešno napreduje u struci.
- Na trećoj godini Srednje ugostiteljske škole u Šapcu, imao sam sreću da mi predaje Dragan Mumović, profesor usluživanja. On je kod mene definitivno otkrio talenat i pravilno me usmerio, kako sam i sam želeo, potvrđuje Panić
Praktično se školovao u nekadašnjem hotelu „Sloboda“ u Šapcu, „Mačvanskoj kući“... Novembra 1987. godine dobio je stalno zaposlenje u hotelu „Cer“ u Bogatiću. Bio je šef sale, ovog ugostiteljskog objekta i menadžer u ugostiteljstvu. Kasnije postaje i upravnik hotela.
- Za njegovu rekonstrukciju u okviru Mlinske industrije i približavanje nameni veoma je zaslužan tadašnji direktor Ljubomir Mačković. Tada smo u ovom ugostiteljskom objektu dočekali i ugostili predsednika države Lilića, mnoge ministre, kineskog ambasadora, engleske fudbalere, goste iz Bugarske, Slovenije, Mađarske, Holandije i druge. Te 1996, hotel ,,Cer“ je bio među pet najelitnijih u tadašnjoj državi, priseća se Panić.
On je nastavio usavršavanje na Višoj školi u Bijeljini, a hotel „Cer“ je od 1993. do 1998. doživeo pravi procvat, ocena je našeg sagovornika koji je godinu dana kasnije sa suprugom u Bogatiću otvorio trgovinsku radnju. Ali prva ljubav zaborava nema i pesma to kaže.