MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI
„Daj, BoŽe, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se raĐaju zdrava deČica, neka nam raĐa Žito i lozica,neka nam se uveĆava imovina u polju, toru i oboru!“
Najradosniji hrišćanski praznik Božić započinje četrdesetodnevnim postom u kome se odricanjem od mrsne hrane telesno i duhovno pripremamo za najsvečaniji čin. Budući da se Božić slavi kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, Sina Božjeg, Spasitelja sveta, čitav ciklus praznika pred Božić posvećen je porodici, rađanju novog života, deci i detinjstvu, kao i roditeljima. Tako su tri nedeljna dana koja neposredno prethode Božiću posvećena redom deci, majkama i očevima ““ Detenci, Materice, Oci.
Božić je uvek 25. decembra po gregorijanskom, odnosno 7. januara po julijanskom kalendaru. Drugog dana Božića slavi se Sabor Presvete Bogorodice, a trećeg dana Sveti Stefan. Nakon Božića sledi Srpska Nova godina, a zatim tri bogojavljenska praznika kojim se proslavlja uspomena na Hristovo krštenje u reci Jordanu od strane svetog Jovana Krstitelja: Krstovdan 18. januara, Bogojavljenje 19. januara i Jovandan 20. januara.
Tucindan
Na dva dana pred Božić, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić. Nekada se pečenica „tukla“, ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Badnji dan
Dobio ime po Badnjaku. Čim svane, loži se vatra i peče pečenica. Žene u kući mese kolače i torte i pripremaju trpezu za Božić. Prema običajima, na Badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće i svi dugovi i pozajmljene stvari se vraćaju. Uveče se unosi Badnjak, pečenica i slama, a večera je posna, ali bogata i trebalo bi da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna. Zbog toga su na badnjoj trpezi neizostavni med, beli luk, pasulj, kupus, riba, voće, posebno suve šljive, orasi, lešnici.
To veče kuća se posipa slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se po predanju rodio Hrist. Domaćica u slamu pod sto gde se večera stavlja orahe i razne slatkiše koje deca traže pijučući kao pilići. Slama se iz kuće iznosi u ranu zoru trećeg dana Božića.
Badnjak
Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se na Badnji dan ujutro seče i donosi pred kuću. Paganska verovanja naših predaka, drevnih Slovena, pridavala su ovom drvetu natprirodna, božanska svojstva. Srpski narodni običaji u vezi sa Badnjakom kao da nam svedoče o drevnom božanskom drvetu, koji poput nekakvog našeg slovenskog svetog Simeona Bogoprimca iščekuje Hrista i raduje se njegovom dolasku. U toj radosti zbog predstojećeg ovaploćenja jedinog istinskog Boga, naš „stari rođak“ povlači se, ustupa Mu mesto i, i znajući da je njegovo vreme prošlo, sa ljubavlju se žrtvuje pred novorođenim Spasiteljem sveta, o čemu svedoče i reči pesme:
„Oj, badnjače, badnjače, ti naš stari rođače,
Dobro si nam došao i u kuću ušao!
Ti nam Hrista objavljuješ, Njega slaviš i kazuješ!
Mili srpski badnjače, ti, naš stari rođače!“
Badnje veče
Badnje veče, praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao „Božić i Badnji dan“. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: „Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!“ Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“ Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnji dan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.
Božić
Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života“¦ Ujutru, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima. Tog dana, ukućani oblače najsvečanije odelo. Postoji verovanje i da se na Božić sve započinje, pa se tog dana uglavnom svi prihvate onoga što bi voleli da rade cele godine. Takođe, tog dana se ne ide u goste, a veruje se i ne bi trebalo biti praznih džepova.
Položajnik
Rano ujutru, u kuću dolazi specijalni gost ““ položajnik, polaznik, polaženik ili radovan, u zavisnosti od kraja, a uobičajeno je da to bude muško, kršteno dete. Prvi posetilac mora biti zdrav, krepak i veseo jer se veruje da donosi sreću u kuću u koju dolazi. Položajnik ulazi desnom nogom, pozdravi dom božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi do šporeta.
Granom od Badnjaka ili žaračem džara vatru i govori zdravicu: „Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica (novca), koliko varnica, toliko u toru ovaca, koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja“. Položajnik simbolički predstavlja one mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika i daruje ga.
Pečenica
Prase ili jagnje za pečenicu najčešće se kolje dva dana pred Božić, na Tucindan. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog boga, a naša crkva je običaj prihvatila i blagoslovila, s obrazloženjem da posle Božićnog posta, koji traje 40 dana, jaka i mrsna hrana dobro dođe. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, negde i glavu, deo od rebara i srce.
Srce se iseče na onoliko delova koliko ima ukućana i svaki član porodice prvo pojede parče srca. U nekim krajevima se u pečenicu stavljaju i jabuka i beli luk i to svi ukućani uzimaju pre ručka. Kada je sto postavljen i sve je spremno, domaćica kadi trpezu, a zatim i celu kuću. Okađivanje označava zaštitu od zlih i nevidljivih sila.
Česnica
U srpskoj tradiciji česnica je neizostavni deo ručka i ima ulogu slavskog kolača na Božić. Domaćica česnicu mesi rano ujutru od pšeničnog brašna i masti bez kvasca. U nju se obavezno stavlja novčić, a u nekim krajevima i parče Badnjaka (radi zdravlja i plodnosti goveda), zrno kukuruza (radi svinja), zrno pasulja (radi ovaca), zrno zobi (radi konja), zrno pšenice (radi živine)“¦
Na početku božićnog ručka, česnica se okrene tri puta sleva nadesno i lomi se na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice sa novčićem, prema narodnom verovanju, biće zdrav i srećan cele godine. Česnica simbolizuje rođenje mladog Hrista, kada su ga pastiri darivali. Pripremu česnice mogu pratiti razna pravila: brašno se uzima samo iz pune vreće, voda za testo se donosi sa tri izvora, domaćica pre spremanja mora da se okupa“¦ U istočnoj i južnoj Srbiji, domaćin ili domaćica, rukama ulepljenim od testa, hvata voćke, košnice i stoku da ih učini plodnijim.
„Nema dana bez očnjega vida,
Niti prave slave bez Božića!
Slavio sam Božić u Vitlejem,
Slavio ga u Atonsku Goru,
Slavio ga u sveto Kijevo;
Al“™ je ova slava odvojila,
Sa prostotom i sa veselošću,
Vatra bolje nego igda plama,
Prostrta je ispred ognja slama,
Prekršćeni na ognju badnjaci,
Puške puču, vrte se peciva,
Gusle gude, a kola pevaju,
S unučadi đedovi igraju...“
P. P. Njegoš
„Gorski vijenac“
VREMENSKA PROGNOZA
Postoji i običaj da se na Badnji dan uveče od glavice crnog luka iscepa dvanaest belih ljuski. Stave se na prozor i u svaku se sipa malo soli. Tu ostanu da prenoće. Najstariji član porodice na Božić razgleda ljuske. U kojoj ima vode, u tom mesecu će biti kiše. Ako je neka ljuska suva, taj mesec će biti suv. Tako se zapiše vreme za celu godinu.
BOŽIĆ BATA
Prema narodnoj tradiciji, Božić Bata u noći između Badnjeg dana i Božića posećuje domove u kojima se slavi praznik da bi im ostavio blagoslov, a deci poklone. Opisujući blagoslov koji je kući donosila poseta Božić Bate, narodna pesma kaže: „Ide Božić, ide Božić Bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata, i oboja poboja, i svu kuću do krova“. Nažalost, u drugoj polovini HH veka dobrog i nenametljivog Božić Batu, koji „predstavlja svetinju, našeg brata i nebeskog sabrata“, i koji nas je, po rečima mitropolita Amfilohija, „sjedinio sa Bogom neuništivim i neugasivim bratstvom“, u potpunosti je potisnuo Deda Mraz, reklamni lik američke poznate kompanije.
STARI OBIČAJI I VEROVANjA
Valja se za Božić ponoviti.
Od Božića do Svetog Stefana ne valja da se kuća čisti.
Na Božić ne valja nikome ništa pozajmljivati da se stvari iz kuće ne bi razvlačile cele godine.
U pojedinim delovima Srbije kašike i viljuške se vezuju na Badnji dan ujutro i ostavljaju na mesto gde stoji brašno.
Ako na Božić padne kiša, veruje se da će roditi sve što se okopa motikom.
Za Božić se pali samo jedna sveća.
Od Badnjeg dana do završetka božićnih praznika, u pojedinim krajevima se veruje da ne sme da se čuje svađa, kao i da bi svi poslovi trebalo da se obavljaju u tišini kako bi ukućani imali zdravlja, sreće i napretka.
Najradosniji hrišćanski praznik Božić započinje četrdesetodnevnim postom u kome se odricanjem od mrsne hrane telesno i duhovno pripremamo za najsvečaniji čin. Budući da se Božić slavi kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, Sina Božjeg, Spasitelja sveta, čitav ciklus praznika pred Božić posvećen je porodici, rađanju novog života, deci i detinjstvu, kao i roditeljima. Tako su tri nedeljna dana koja neposredno prethode Božiću posvećena redom deci, majkama i očevima ““ Detenci, Materice, Oci.
Božić je uvek 25. decembra po gregorijanskom, odnosno 7. januara po julijanskom kalendaru. Drugog dana Božića slavi se Sabor Presvete Bogorodice, a trećeg dana Sveti Stefan. Nakon Božića sledi Srpska Nova godina, a zatim tri bogojavljenska praznika kojim se proslavlja uspomena na Hristovo krštenje u reci Jordanu od strane svetog Jovana Krstitelja: Krstovdan 18. januara, Bogojavljenje 19. januara i Jovandan 20. januara.
Tucindan
Na dva dana pred Božić, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić. Nekada se pečenica „tukla“, ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Badnji dan
Dobio ime po Badnjaku. Čim svane, loži se vatra i peče pečenica. Žene u kući mese kolače i torte i pripremaju trpezu za Božić. Prema običajima, na Badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće i svi dugovi i pozajmljene stvari se vraćaju. Uveče se unosi Badnjak, pečenica i slama, a večera je posna, ali bogata i trebalo bi da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna. Zbog toga su na badnjoj trpezi neizostavni med, beli luk, pasulj, kupus, riba, voće, posebno suve šljive, orasi, lešnici.
To veče kuća se posipa slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se po predanju rodio Hrist. Domaćica u slamu pod sto gde se večera stavlja orahe i razne slatkiše koje deca traže pijučući kao pilići. Slama se iz kuće iznosi u ranu zoru trećeg dana Božića.
Badnjak
Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se na Badnji dan ujutro seče i donosi pred kuću. Paganska verovanja naših predaka, drevnih Slovena, pridavala su ovom drvetu natprirodna, božanska svojstva. Srpski narodni običaji u vezi sa Badnjakom kao da nam svedoče o drevnom božanskom drvetu, koji poput nekakvog našeg slovenskog svetog Simeona Bogoprimca iščekuje Hrista i raduje se njegovom dolasku. U toj radosti zbog predstojećeg ovaploćenja jedinog istinskog Boga, naš „stari rođak“ povlači se, ustupa Mu mesto i, i znajući da je njegovo vreme prošlo, sa ljubavlju se žrtvuje pred novorođenim Spasiteljem sveta, o čemu svedoče i reči pesme:
„Oj, badnjače, badnjače, ti naš stari rođače,
Dobro si nam došao i u kuću ušao!
Ti nam Hrista objavljuješ, Njega slaviš i kazuješ!
Mili srpski badnjače, ti, naš stari rođače!“
Badnje veče
Badnje veče, praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao „Božić i Badnji dan“. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: „Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!“ Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“ Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnji dan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.
Božić
Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života“¦ Ujutru, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima. Tog dana, ukućani oblače najsvečanije odelo. Postoji verovanje i da se na Božić sve započinje, pa se tog dana uglavnom svi prihvate onoga što bi voleli da rade cele godine. Takođe, tog dana se ne ide u goste, a veruje se i ne bi trebalo biti praznih džepova.
Položajnik
Rano ujutru, u kuću dolazi specijalni gost ““ položajnik, polaznik, polaženik ili radovan, u zavisnosti od kraja, a uobičajeno je da to bude muško, kršteno dete. Prvi posetilac mora biti zdrav, krepak i veseo jer se veruje da donosi sreću u kuću u koju dolazi. Položajnik ulazi desnom nogom, pozdravi dom božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi do šporeta.
Granom od Badnjaka ili žaračem džara vatru i govori zdravicu: „Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica (novca), koliko varnica, toliko u toru ovaca, koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja“. Položajnik simbolički predstavlja one mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika i daruje ga.
Pečenica
Prase ili jagnje za pečenicu najčešće se kolje dva dana pred Božić, na Tucindan. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog boga, a naša crkva je običaj prihvatila i blagoslovila, s obrazloženjem da posle Božićnog posta, koji traje 40 dana, jaka i mrsna hrana dobro dođe. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, negde i glavu, deo od rebara i srce.
Srce se iseče na onoliko delova koliko ima ukućana i svaki član porodice prvo pojede parče srca. U nekim krajevima se u pečenicu stavljaju i jabuka i beli luk i to svi ukućani uzimaju pre ručka. Kada je sto postavljen i sve je spremno, domaćica kadi trpezu, a zatim i celu kuću. Okađivanje označava zaštitu od zlih i nevidljivih sila.
Česnica
U srpskoj tradiciji česnica je neizostavni deo ručka i ima ulogu slavskog kolača na Božić. Domaćica česnicu mesi rano ujutru od pšeničnog brašna i masti bez kvasca. U nju se obavezno stavlja novčić, a u nekim krajevima i parče Badnjaka (radi zdravlja i plodnosti goveda), zrno kukuruza (radi svinja), zrno pasulja (radi ovaca), zrno zobi (radi konja), zrno pšenice (radi živine)“¦
Na početku božićnog ručka, česnica se okrene tri puta sleva nadesno i lomi se na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice sa novčićem, prema narodnom verovanju, biće zdrav i srećan cele godine. Česnica simbolizuje rođenje mladog Hrista, kada su ga pastiri darivali. Pripremu česnice mogu pratiti razna pravila: brašno se uzima samo iz pune vreće, voda za testo se donosi sa tri izvora, domaćica pre spremanja mora da se okupa“¦ U istočnoj i južnoj Srbiji, domaćin ili domaćica, rukama ulepljenim od testa, hvata voćke, košnice i stoku da ih učini plodnijim.
„Nema dana bez očnjega vida,
Niti prave slave bez Božića!
Slavio sam Božić u Vitlejem,
Slavio ga u Atonsku Goru,
Slavio ga u sveto Kijevo;
Al“™ je ova slava odvojila,
Sa prostotom i sa veselošću,
Vatra bolje nego igda plama,
Prostrta je ispred ognja slama,
Prekršćeni na ognju badnjaci,
Puške puču, vrte se peciva,
Gusle gude, a kola pevaju,
S unučadi đedovi igraju...“
P. P. Njegoš
„Gorski vijenac“
VREMENSKA PROGNOZA
Postoji i običaj da se na Badnji dan uveče od glavice crnog luka iscepa dvanaest belih ljuski. Stave se na prozor i u svaku se sipa malo soli. Tu ostanu da prenoće. Najstariji član porodice na Božić razgleda ljuske. U kojoj ima vode, u tom mesecu će biti kiše. Ako je neka ljuska suva, taj mesec će biti suv. Tako se zapiše vreme za celu godinu.
BOŽIĆ BATA
Prema narodnoj tradiciji, Božić Bata u noći između Badnjeg dana i Božića posećuje domove u kojima se slavi praznik da bi im ostavio blagoslov, a deci poklone. Opisujući blagoslov koji je kući donosila poseta Božić Bate, narodna pesma kaže: „Ide Božić, ide Božić Bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata, i oboja poboja, i svu kuću do krova“. Nažalost, u drugoj polovini HH veka dobrog i nenametljivog Božić Batu, koji „predstavlja svetinju, našeg brata i nebeskog sabrata“, i koji nas je, po rečima mitropolita Amfilohija, „sjedinio sa Bogom neuništivim i neugasivim bratstvom“, u potpunosti je potisnuo Deda Mraz, reklamni lik američke poznate kompanije.
STARI OBIČAJI I VEROVANjA
Valja se za Božić ponoviti.
Od Božića do Svetog Stefana ne valja da se kuća čisti.
Na Božić ne valja nikome ništa pozajmljivati da se stvari iz kuće ne bi razvlačile cele godine.
U pojedinim delovima Srbije kašike i viljuške se vezuju na Badnji dan ujutro i ostavljaju na mesto gde stoji brašno.
Ako na Božić padne kiša, veruje se da će roditi sve što se okopa motikom.
Za Božić se pali samo jedna sveća.
Od Badnjeg dana do završetka božićnih praznika, u pojedinim krajevima se veruje da ne sme da se čuje svađa, kao i da bi svi poslovi trebalo da se obavljaju u tišini kako bi ukućani imali zdravlja, sreće i napretka.
Priredila: Olja Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
