U SLAVU SVETE TROJICE
HRAM RADOSTI IZNAD ŠAPCA
Gradnja crkve posvećene Svetoj Trojici započeta je 2007., a završena prošle godine. Ovih dana, CO Letnjikovac slavi svoj prvi rođendan, sa razlogom ponosno, jer je skoro na ivici mogućeg koliko je toga urađeno za samo godinu dana, bez novca, u današnje vreme
U srcu Letnjikovačke šume, koja je poslednjih par godina postala prava oaza za odmor i rekreaciju svima koji vole prirodu, nalazi se hram za koji kažu da izgleda „kao da je oduvek bio tu“. Kao da mu je baš tu gde jeste, i bilo mesto.
- Pre svega, ovo je zajednica sa mnogo emocija i ljubavi koju su ljudi prepoznali i osetili da joj pripadaju. Nema razlike među nama, sve radimo zajedno, kao porodica, drugari koji su bliski jedni drugima. Svi su dobrodošli i osećaju se kao kod kuće. Veliki deo prostora je dat deci ““ da pevaju šetaju, trče po hramu, rekao je Rade Todorović, starešina crkve.
I zaista, posle prve liturgije u avgustu, na Veliku Gospojinu, spontano je formiran hor od pedesetoro dece koji pre toga nisu imali nikakvog dodira sa crkvenim pojanjem. Vodi ih teolog Katarina Simić, koja je svoju ljubav prema muzici godinama negovala u KUD „Branko Krsmanović“ u Beogradu.
- Došla sam sa sestrom, ja nisam htela, rekla sam da ne znam da pevam, ali, ostali su me skoro dovukli do pevnice i od tada smo nerazdvojni. Ako dođem besna ili neraspoložena, ovde sve nestane i ispuni me sreća. Sve ih volim i teško mi je ako moram da propustim liturgiju ili probu, poverila nam je članica hora, Katarina Jović.
U proteklih godinu dana urađena je kompletna stolarija, keramika, obavljeni malterski radovi, postavljeno je 500 kvadrata behatona, uvedena struja i podno grejanje, ne samo u unutrašnjosti, nego i na stepeništu, pri ulasku u hram.
- Naš prijatelj, Dušan Marković, uradio je kompletnu fasadu, koju nam je poklonila „Zorka Tikurila“, što je bio jedan od mnogih priloga naših parohijana i prijatelja. Od kućice za majstore napravili smo mali parohijski dom i crkvenu prodavnicu. Do sada je urađeno 40 kvadrata fresaka - poklon freskopisca Anastasija Radovića, koji sa svojom ekipom nastavlja radove sledeće nedelje, dodao je sveštenik Rade.
Sve se slaže, kockica po kockicu, u jedan savršen mozaik. Očigledno je da iza svega stoji dobra volja i veliki trud sa mnogo ljubavi. Entuzijazam i radni elan sveštenika, poneli su i ostale da im se pridruže. Pored starešine, ovde služe Slobodan Živanović i Aleksandar Petrović i dva đakona ““ Mihailo Simić i Branko Ilić.
- Dogovorili smo se sa Centrom za stručno usavršavanje da napišemo zajednički zahtev Gradskoj upravi, da se uradi parking koji bismo zajedno koristili. Ovde dolaze ljudi na seminare iz Zrenjanina Leskovca, Pirota, iz raznih krajeva Srbije i trebalo bi da ponesu lepu sliku i poruku. Uskoro ćemo uraditi igralište za decu i postavićemo desetak setova klupa i stolova, da izvučemo ljude iz grada, da dođu leti u prirodu. Topalovići iz Lipolista će nam dovesti pejzažnog arhitektu koji će oplemeniti prostor. Ove sedmice, iznad ulaznih vrata u hram, postavićemo pet kvadrata mozaika koji je uradio Milan Nikolić. U planu imamo i crkvenu salu, važno nam je da ljudi ne odu odmah kući posle liturgije nego da ostanu da zajedno doručkujemo i razgovaramo, pre svega, da se družimo.
Ljudi rado dolaze u ovaj hram. Na liturgiji, crkva je puna vernika, od kojih je najviše parohijana, ali i ljudi iz ostalih delova grada. Nedavno je podignuta palionica posvećena Svetom Nektariju Eginskom.
Hram Svete Trojice je postao pravi biser Šabačke eparhije i primer i putokaz za sve nas. „Poznali smo ih po delima njihovim“.
„Kada je maloj Anđeli šene liturgije, pozvao sam sve da se zajedno pomolimo za zdravlje deteta a drugare da otpevaju pesmu „Danas nam je divan dan“, što su deca spremno dečekala. Ljudima je u početku bilo neobično da čuju tu pesmu u crkvi, a sada je tradicionalna, uvek je pevamo kada je nekom od njih rođendan.“
sveštenik Rade Todorović
Jednom prilikom, dok su majstori radili keramiku, neko je pripremio ručak i postavio sto sa kutijama punih roštilja, salate i domaćih kolača. Bilo je situacija kad smo se dogovarali i znali kad će ko da pripremi hranu, ali taj put nismo znali ni ko je doneo ni kad je došao ni otišao. Do danas nismo saznali.
đakon Mihailo Simić
- Pre svega, ovo je zajednica sa mnogo emocija i ljubavi koju su ljudi prepoznali i osetili da joj pripadaju. Nema razlike među nama, sve radimo zajedno, kao porodica, drugari koji su bliski jedni drugima. Svi su dobrodošli i osećaju se kao kod kuće. Veliki deo prostora je dat deci ““ da pevaju šetaju, trče po hramu, rekao je Rade Todorović, starešina crkve.
I zaista, posle prve liturgije u avgustu, na Veliku Gospojinu, spontano je formiran hor od pedesetoro dece koji pre toga nisu imali nikakvog dodira sa crkvenim pojanjem. Vodi ih teolog Katarina Simić, koja je svoju ljubav prema muzici godinama negovala u KUD „Branko Krsmanović“ u Beogradu.
- Došla sam sa sestrom, ja nisam htela, rekla sam da ne znam da pevam, ali, ostali su me skoro dovukli do pevnice i od tada smo nerazdvojni. Ako dođem besna ili neraspoložena, ovde sve nestane i ispuni me sreća. Sve ih volim i teško mi je ako moram da propustim liturgiju ili probu, poverila nam je članica hora, Katarina Jović.
U proteklih godinu dana urađena je kompletna stolarija, keramika, obavljeni malterski radovi, postavljeno je 500 kvadrata behatona, uvedena struja i podno grejanje, ne samo u unutrašnjosti, nego i na stepeništu, pri ulasku u hram.
- Naš prijatelj, Dušan Marković, uradio je kompletnu fasadu, koju nam je poklonila „Zorka Tikurila“, što je bio jedan od mnogih priloga naših parohijana i prijatelja. Od kućice za majstore napravili smo mali parohijski dom i crkvenu prodavnicu. Do sada je urađeno 40 kvadrata fresaka - poklon freskopisca Anastasija Radovića, koji sa svojom ekipom nastavlja radove sledeće nedelje, dodao je sveštenik Rade.
Sve se slaže, kockica po kockicu, u jedan savršen mozaik. Očigledno je da iza svega stoji dobra volja i veliki trud sa mnogo ljubavi. Entuzijazam i radni elan sveštenika, poneli su i ostale da im se pridruže. Pored starešine, ovde služe Slobodan Živanović i Aleksandar Petrović i dva đakona ““ Mihailo Simić i Branko Ilić.
- Dogovorili smo se sa Centrom za stručno usavršavanje da napišemo zajednički zahtev Gradskoj upravi, da se uradi parking koji bismo zajedno koristili. Ovde dolaze ljudi na seminare iz Zrenjanina Leskovca, Pirota, iz raznih krajeva Srbije i trebalo bi da ponesu lepu sliku i poruku. Uskoro ćemo uraditi igralište za decu i postavićemo desetak setova klupa i stolova, da izvučemo ljude iz grada, da dođu leti u prirodu. Topalovići iz Lipolista će nam dovesti pejzažnog arhitektu koji će oplemeniti prostor. Ove sedmice, iznad ulaznih vrata u hram, postavićemo pet kvadrata mozaika koji je uradio Milan Nikolić. U planu imamo i crkvenu salu, važno nam je da ljudi ne odu odmah kući posle liturgije nego da ostanu da zajedno doručkujemo i razgovaramo, pre svega, da se družimo.
Ljudi rado dolaze u ovaj hram. Na liturgiji, crkva je puna vernika, od kojih je najviše parohijana, ali i ljudi iz ostalih delova grada. Nedavno je podignuta palionica posvećena Svetom Nektariju Eginskom.
Hram Svete Trojice je postao pravi biser Šabačke eparhije i primer i putokaz za sve nas. „Poznali smo ih po delima njihovim“.
„Kada je maloj Anđeli šene liturgije, pozvao sam sve da se zajedno pomolimo za zdravlje deteta a drugare da otpevaju pesmu „Danas nam je divan dan“, što su deca spremno dečekala. Ljudima je u početku bilo neobično da čuju tu pesmu u crkvi, a sada je tradicionalna, uvek je pevamo kada je nekom od njih rođendan.“
sveštenik Rade Todorović
Jednom prilikom, dok su majstori radili keramiku, neko je pripremio ručak i postavio sto sa kutijama punih roštilja, salate i domaćih kolača. Bilo je situacija kad smo se dogovarali i znali kad će ko da pripremi hranu, ali taj put nismo znali ni ko je doneo ni kad je došao ni otišao. Do danas nismo saznali.
đakon Mihailo Simić
M.F.
Najnoviji broj
25. april 2024.
