ČITANjEM DO DUHOVNOG BOGATSTVA

Koliko i da li mladi čitaju, zašto vlada apatija kada su u pitanju dela savremene srpske književnosti, da li treba biti prvo poznat pa steći mogućnost da objaviš svoja dela, samo su neka od pitanja na koja su pokušali da daju odgovore učesnici književne tribine prošlog utorka, 7. aprila, u biblioteci Šabačke gimnazije.
- Zaista se pitamo da li je došlo vreme da se bukvalno apokaliptično ponašamo prema savremenoj srpskoj književnosti s obzirom da je „Književna omladina“ zaista jedna od retkih izdavačkih kuća koja afirmiše isključivo domaće autore. Biblioteke i knjižare nam se žale da se uopšte mnogo malo čita domaća književnost. Tribina je način bar da pokušamo da objasnimo ljudima, da doznamo zbog čega oni misle da nije srpska književnost dovoljno kvalitetna da bi mogli da je čitaju ““ rekla je Verica Sekirarski, predsednik Izdavačke kuće „Književna omladine Srbije“ koja je bila jedan od organizator tribine pod nazivom „Apokalipsa savremene srpske književnosti (DA ili NE?)“.
Govoreći o problemima sa kojima se susreće savremena srpska književnost, odnosno srpski pisci, Šapčanka Anđelka Radovanović, nagrađeni pisac, istakla je da je glavni krivac internet.
- Mladi su praktično postali zavisni od mogućnosti koje im pruža internet. Oni ne žele dublje, šire. To je velika tragedija. Problem postoji u porodici ali i u školstvu. Mislim da bi trebalo prilagoditi postojeću lektiru, osavremeniti je delima pisaca koji danas stvaraju““ istakla je Anđelka.
I po mišljenju pesnikinje Ilinke Marković problem kreće od porodice, neusmeravanja ka pravim vrednostima.
- Osnovni problem je što danas nemamo mnogo vremena i što nismo posvećeni svojoj deci do te mere da od malih nogu naprave razlike šta to treba a šta ne treba da čitaju. Najčešće čitaju ono što ne treba, a ono što bi trebalo da usmeri njihov život, njihovu pažnju, ostane negde po strani. Žargonski jezik je do te mere preovladao da je to postao jedan društveni problem kao što je bacanje pikavaca, sva ostala nehigijena i sve što se baca i rastura a ne preduzima se ništa od strane države da se to jednostavno očisti ““ naglasila je Ilinka Marković.
Instant generacija, po mišljenju pesnika i prof. srpskog jezika i književnosti u Stručnoj hemijskoj i tekstilnoj školi Boška Živanovića, navikla je da im se sve servira „na tacni“.
- Sve spakovano, sređeno samo da se pojede i ako još može neko drugi da žvaće umesto njih. Šta hoću da kažem? Sve ima na filmu, sve dostupno na internetu preko tableta, mobilnih i ostalih čuda. Druga stvar, pojedini naši pisci, kao što su Njegoš, dubrovački Šiško Menčetić, Petar Zoranić, Džore Držić, ono što je u lektiri je pisano pre sto, sto pedeset i više godina, drugim dijalektom koji klinci ne razumeju.
Svoje iskustvo u radu sa mladima podelila je i prof. srpskog jezika i književnosti u Šabačkoj gimnaziji i Tehničkoj školi Mirjana Jevtić Kolenc. Po njoj nije sve tako crno jer uvek je bilo i biće mladih umova koji se napajaju na izvorima književnosti.
- Mislim da se treba upravo usmeriti na tu jednu grupu učenika koji takođe prate reč tehnologije ali koji bez ikakve razlike čitaju svu lektiru. Ima nekih knjiga koje bi možda trebalo zameniti savremenijim ali moje je mišljenje da bi trebalo praviti izbore. Dati jedan širi izbor da bismo i mi kao profesori, a i učenici, mogli da se opredelimo kako bi ta diskusija bila bogatija i šira ““ istakla je prof. Jevtić Kolenc koja je i sama do sada izdala određen broj književnih dela.
Upravo zbog te nezainteresovanosti, iako ima izuzetaka, postajemo negativni kada je u pitanju sopstvena tradicija i kultura. Usled navale evropskih i svetskih dela, koje prate velike medijske kampanje, srpska književnost ostaje u zapećku, donekle zahvaljujući i smanjenoj stilskoj i žanrovskoj raznolikosti. Rešenje, ako postoji, potrebno je pronaći u nama samima i našoj svesti.