DA SE NE ZABORAVI: DOKTOR DANILO CIGANOVIĆ
ŽRTVA NERAZUMNOG VREMENA
(Poznati i priznati šabački ginekolog, potom ratni lekar, pogubljen zbog navodnog narodnog neprijateljstva, a rehabilitovan tek decenijama kasnije ““ 2007. godine)
Čovek, za razliku od svih drugih živih bića, ima privilegiju da može da: misli, usaglašava se sa drugima, donosi odluke, rešenja, čuva sebe od drugih i druge od sebe. Podrazumeva se da se ovo odnosi na normalna i spokojna vremena čovekovog bitisanja. Međutim, uvek se postavlja pitanje šta biva sa čovekom u nerazumnim situacijama i nespokojnim okolnostima?
Istorija nas uči da u vanrednim uslovima čovek reaguje atavistički i animalno. U svojevrsnom nespokoju čovek biva plen demonski, praćen pošastvima do surovog zločinstva. Postoje, međutim, profesije, koje i u redovnim i u vanrednim prilikama, moraju ostati i etički i delatno u razumnom i poželjnom okviru. Na primer, sveštenici moraju se moliti i za neprijatelje svoj pastve, a lekari lečiti i pomagati i takvima, pa i postati žrtve molitvenosti i dobročinstva, onih za koje su to činili. Sudbina doktora Danila Ciganovića samo je jedan od mnogih primera koji su se dogodili u nerazumnom vremenu.
Tužan kraj sjajne karijere
Doktor Ciganović, poznati i priznati šabački ginekolog sa devetnaestogodišnjim sinom Nikolom, svršenim maturantom Šabačke gimnazije, posle preživljene golgote u ratnim bolnicama JVuO od septembra 1944. godine do konačnog sloma u maju 1945, u povratku porodici u Šabac 28. avgusta 1945. godine dolazi u lozničko selo Jarebice. Domaćini, čiju je zaštitu zatražio i dobio, prijavljuju ga lozničkoj OZN-i. Sutradan 29. avgusta, posle kraćeg ispitivanja, nekakav preki sud donosi odluku da se streljaju i Danilo i sin mu Nikola.
Presuda je odmah izvršena, a oni pokopani bez ikakvog obeležja u istom selu. Organi OZN-a u Šapcu su odmah iz porodične kuće u Ulici Kralja Aleksandra isterali njegovu suprugu Anu sa jedanaestogodišnjim sinom Slobodanom, bez prava na korišćenje stvari iz porodične kuće i bez smeštaja. Porodica Gašparac iz Šapca pobrinula se za njihov smeštaj i kakav takav dalji život.
Ovo je tužni kraj jedne sjajne karijere, lekara i dobrotvora, doktora Danila Ciganovića. A, šta je on skrivio? Da bi došli do toga da li je kriv ili ne, podsećamo na njegov životni put. Danilo Ciganović rođen je u Srbu, Lika, Hrvatska 1898. godine od majke Milice i oca Rada. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, gimnaziju u Zagrebu 1918. godine. Iste godine upisao je Medicinski fakultet u Gracu, Austrija, koji je završio 1924. Lekarsku praksu započeo je u Zagrebu, kao lekar stažer, potom lekar opšte prakse, da bi dalje nastavio u Bolnici za ženske bolesti u Vlaškoj ulici kod čuvenog Nemca Dursta. Ginekolog je postao 1930. godine u za njega veoma nezgodno vreme. Naime, da se podsetimo da su 1928. godine u Narodnoj skupštini SHS ubijeni Pavle Radić, Đuro Basariček i Stjepan Radić, čime je došlo do direktnog pogoršanja položaja Srba u Zagrebu, što je on i lično osetio. Doneo je odluku da napusti Zagreb, a u Šapcu gde nije bilo ginekologa ukazala se prilika da se nastani i nastavi karijeru. Toplo je primljen od kolega i od građana Šapca. Uprava bolnice donosi odluku da iz sastava hirurškog odeljenja izdvoji ginekološko odeljenje sa porodilištem. Za šefa odeljenja 1930. godine postavljen je dr Danilo Ciganović i na njegovom čelu ostao do septembra 1944. godine.
Doktor Danilo je u Šabac došao sa suprugom Anom i sinom Nikolom rođenim u Zagrebu 1926, da bi mu se u Šapcu rodili Nebojša 1932. i Slobodan 1934. godine. Doktor Danilo kupuje poveći plac u Ulici Kralja Aleksandra u Šapcu, gde počinje da zida veliku porodičnu kuću sa ordinacijom za privatnu lekarsku praksu. Sa bogatim znanjem stečenim kod uvaženog profesora Dursta vrlo brzo se nametnuo Šapčanima i Šapčankama.
Kriv, a pušku nije nosio
Njegovi rezultati su za ono vreme bili natprosečni. Sve je teklo kako se poželeti može, pored sve društvene krize u Kraljevini Jugoslaviji i početka Drugog svetskog rata. Posle kapitulacije Jugoslavije kreće nepregledna reka izbeglica ka Srbiji, pa i Šapcu Danilovi rođaci iz Like iz Hrvatske nalaze utočište u njegovom domu, gde je dnevno boravilo i po 30 izbeglih Srba. Danilo im je pomagao da nađu smeštaj u Šapcu i okolini, davao im novac, obuću i odeću i trudio se da im olakša izbeglički položaj kod okupacionih vlasti u Šapcu i Srbiji. Veoma angažovan u Crvenom krstu u Šapcu šalje pomoć zarobljenicima, a u šabačkoj bolnici i privatnoj ordinaciji neumorno leči. Shvatio je da Srbi moraju potražiti spas u otporu pod okriljem JVuO. Nije se dvoumio. To je bio izbor rodoljubivi i patriotski.
Ugroženima je podjednako pomagao bez obzira što neki nisu sa njim delili nacionalna osećanja, a ni on sa njima njihova internacionalna. Tako su tekle sve ratne godine do septembra 1944. Nakon toga biva mobilisan sa sinom Nikolom i prelazi sa Vrhovnom komandom JVuO preko Drine u Bosnu i sa još 13 lekara formira ratnu bolnicu u Batkoviću kod Bijeljine. Potom sledi ratna golgota preko Ozrena, Trebave, Vučjaka do Zelengore sve do 13. maja 1945. godine kada je JVuO doživeo vojnički slom. Boraveći u Bosni imao je izbor da ode u emigraciju, ali smatrajući da nije ništa i nikome kriv odlučio se za povratak porodici u Šabac.
Progonjeni od KNOJ-a i OZN-a skrivao se sa sinom kod dobrih ljudi u nadi da se domogne ostatka porodice i Šapca. Tokom leta uspeo je da se prebaci preko Drine u lozničko selo Jarebice, gde je stigao 28. avgusta 1945. godine.
Sada dolazi odgovor u čemu je njegova krivica! Pušku nosio nije. Zločin ni jedan počinio nije. Lečio je istomišljenike i neistomišljenike sa istom stručnom i etičkom odgovornosti spašavajući živote mladih ljudi koji su se našli u vrtlogu rata. Nerazumni ljudi u nerazumnom vremenu su to uzimali za presudni greh, koji se morao platiti glavom. Zbog navodne kolaboracije i narodnog neprijateljstva i takvi ljudi kao dr Danilo Ciganović i njegov sin Nikola su završili bezgrobno do današnjeg dana.
Okružni sud u Šapcu svojom presudom od februara 2007. godine je rehabilitovao i njega i njegovog sina, ako je to uteha!
Uteha nikome, a pouka svakome. Danas u Šapcu njegova unuka dr Danijela Ciganović - Zablaćanski, ginekolog, lekarskim i ljudskim dobročinstvom nastavlja dedino delo prekinuto hicima ljudskog nerazuma.
Istorija nas uči da u vanrednim uslovima čovek reaguje atavistički i animalno. U svojevrsnom nespokoju čovek biva plen demonski, praćen pošastvima do surovog zločinstva. Postoje, međutim, profesije, koje i u redovnim i u vanrednim prilikama, moraju ostati i etički i delatno u razumnom i poželjnom okviru. Na primer, sveštenici moraju se moliti i za neprijatelje svoj pastve, a lekari lečiti i pomagati i takvima, pa i postati žrtve molitvenosti i dobročinstva, onih za koje su to činili. Sudbina doktora Danila Ciganovića samo je jedan od mnogih primera koji su se dogodili u nerazumnom vremenu.
Tužan kraj sjajne karijere
Doktor Ciganović, poznati i priznati šabački ginekolog sa devetnaestogodišnjim sinom Nikolom, svršenim maturantom Šabačke gimnazije, posle preživljene golgote u ratnim bolnicama JVuO od septembra 1944. godine do konačnog sloma u maju 1945, u povratku porodici u Šabac 28. avgusta 1945. godine dolazi u lozničko selo Jarebice. Domaćini, čiju je zaštitu zatražio i dobio, prijavljuju ga lozničkoj OZN-i. Sutradan 29. avgusta, posle kraćeg ispitivanja, nekakav preki sud donosi odluku da se streljaju i Danilo i sin mu Nikola.
Presuda je odmah izvršena, a oni pokopani bez ikakvog obeležja u istom selu. Organi OZN-a u Šapcu su odmah iz porodične kuće u Ulici Kralja Aleksandra isterali njegovu suprugu Anu sa jedanaestogodišnjim sinom Slobodanom, bez prava na korišćenje stvari iz porodične kuće i bez smeštaja. Porodica Gašparac iz Šapca pobrinula se za njihov smeštaj i kakav takav dalji život.
Ovo je tužni kraj jedne sjajne karijere, lekara i dobrotvora, doktora Danila Ciganovića. A, šta je on skrivio? Da bi došli do toga da li je kriv ili ne, podsećamo na njegov životni put. Danilo Ciganović rođen je u Srbu, Lika, Hrvatska 1898. godine od majke Milice i oca Rada. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, gimnaziju u Zagrebu 1918. godine. Iste godine upisao je Medicinski fakultet u Gracu, Austrija, koji je završio 1924. Lekarsku praksu započeo je u Zagrebu, kao lekar stažer, potom lekar opšte prakse, da bi dalje nastavio u Bolnici za ženske bolesti u Vlaškoj ulici kod čuvenog Nemca Dursta. Ginekolog je postao 1930. godine u za njega veoma nezgodno vreme. Naime, da se podsetimo da su 1928. godine u Narodnoj skupštini SHS ubijeni Pavle Radić, Đuro Basariček i Stjepan Radić, čime je došlo do direktnog pogoršanja položaja Srba u Zagrebu, što je on i lično osetio. Doneo je odluku da napusti Zagreb, a u Šapcu gde nije bilo ginekologa ukazala se prilika da se nastani i nastavi karijeru. Toplo je primljen od kolega i od građana Šapca. Uprava bolnice donosi odluku da iz sastava hirurškog odeljenja izdvoji ginekološko odeljenje sa porodilištem. Za šefa odeljenja 1930. godine postavljen je dr Danilo Ciganović i na njegovom čelu ostao do septembra 1944. godine.
Doktor Danilo je u Šabac došao sa suprugom Anom i sinom Nikolom rođenim u Zagrebu 1926, da bi mu se u Šapcu rodili Nebojša 1932. i Slobodan 1934. godine. Doktor Danilo kupuje poveći plac u Ulici Kralja Aleksandra u Šapcu, gde počinje da zida veliku porodičnu kuću sa ordinacijom za privatnu lekarsku praksu. Sa bogatim znanjem stečenim kod uvaženog profesora Dursta vrlo brzo se nametnuo Šapčanima i Šapčankama.
Kriv, a pušku nije nosio
Njegovi rezultati su za ono vreme bili natprosečni. Sve je teklo kako se poželeti može, pored sve društvene krize u Kraljevini Jugoslaviji i početka Drugog svetskog rata. Posle kapitulacije Jugoslavije kreće nepregledna reka izbeglica ka Srbiji, pa i Šapcu Danilovi rođaci iz Like iz Hrvatske nalaze utočište u njegovom domu, gde je dnevno boravilo i po 30 izbeglih Srba. Danilo im je pomagao da nađu smeštaj u Šapcu i okolini, davao im novac, obuću i odeću i trudio se da im olakša izbeglički položaj kod okupacionih vlasti u Šapcu i Srbiji. Veoma angažovan u Crvenom krstu u Šapcu šalje pomoć zarobljenicima, a u šabačkoj bolnici i privatnoj ordinaciji neumorno leči. Shvatio je da Srbi moraju potražiti spas u otporu pod okriljem JVuO. Nije se dvoumio. To je bio izbor rodoljubivi i patriotski.
Ugroženima je podjednako pomagao bez obzira što neki nisu sa njim delili nacionalna osećanja, a ni on sa njima njihova internacionalna. Tako su tekle sve ratne godine do septembra 1944. Nakon toga biva mobilisan sa sinom Nikolom i prelazi sa Vrhovnom komandom JVuO preko Drine u Bosnu i sa još 13 lekara formira ratnu bolnicu u Batkoviću kod Bijeljine. Potom sledi ratna golgota preko Ozrena, Trebave, Vučjaka do Zelengore sve do 13. maja 1945. godine kada je JVuO doživeo vojnički slom. Boraveći u Bosni imao je izbor da ode u emigraciju, ali smatrajući da nije ništa i nikome kriv odlučio se za povratak porodici u Šabac.
Progonjeni od KNOJ-a i OZN-a skrivao se sa sinom kod dobrih ljudi u nadi da se domogne ostatka porodice i Šapca. Tokom leta uspeo je da se prebaci preko Drine u lozničko selo Jarebice, gde je stigao 28. avgusta 1945. godine.
Sada dolazi odgovor u čemu je njegova krivica! Pušku nosio nije. Zločin ni jedan počinio nije. Lečio je istomišljenike i neistomišljenike sa istom stručnom i etičkom odgovornosti spašavajući živote mladih ljudi koji su se našli u vrtlogu rata. Nerazumni ljudi u nerazumnom vremenu su to uzimali za presudni greh, koji se morao platiti glavom. Zbog navodne kolaboracije i narodnog neprijateljstva i takvi ljudi kao dr Danilo Ciganović i njegov sin Nikola su završili bezgrobno do današnjeg dana.
Okružni sud u Šapcu svojom presudom od februara 2007. godine je rehabilitovao i njega i njegovog sina, ako je to uteha!
Uteha nikome, a pouka svakome. Danas u Šapcu njegova unuka dr Danijela Ciganović - Zablaćanski, ginekolog, lekarskim i ljudskim dobročinstvom nastavlja dedino delo prekinuto hicima ljudskog nerazuma.
Prim. dr Predrag Tojić
Najnoviji broj
25. april 2024.
