Инфо

Берза

  • aero 1.702 ▲ 0,12%
  • dinnpb 3.480 ▲ 1,61%
  • dnos 1.220 ▼ -2,94%
  • enhl 650 ▼ -4,41%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 230 ▲ 4,55%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.150 ▲ 1,94%
  • kmbn 2.198 ▲ 2,66%
  • niis 688 ▲ 0,15%
  • nssj 500 ⚫ 0,00%
  • pdcl 10.360 ⚫ 0,00%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.750 ▼ -0,48%
  • ztpk 418 ⚫ 0,00%
(16. април 2015.)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: ДОКТОР ДАНИЛО ЦИГАНОВИЋ

ЖРТВА НЕРАЗУМНОГ ВРЕМЕНА

(Познати и признати шабачки гинеколог, потом ратни лекар, погубљен због наводног народног непријатељства, а рехабилитован тек деценијама касније ““ 2007. године)
Човек, за разлику од свих других живих бића, има привилегију да може да: мисли, усаглашава се са другима, доноси одлуке, решења, чува себе од других и друге од себе. Подразумева се да се ово односи на нормална и спокојна времена човековог битисања. Међутим, увек се поставља питање шта бива са човеком у неразумним ситуацијама и неспокојним околностима?
Историја нас учи да у ванредним условима човек реагује атавистички и анимално. У својеврсном неспокоју човек бива плен демонски, праћен пошаствима до суровог злочинства. Постоје, међутим, професије, које и у редовним и у ванредним приликама, морају остати и етички и делатно у разумном и пожељном оквиру. На пример, свештеници морају се молити и за непријатеље свој пастве, а лекари лечити и помагати и таквима, па и постати жртве молитвености и доброчинства, оних за које су то чинили. Судбина доктора Данила Цигановића само је један од многих примера који су се догодили у неразумном времену.
Тужан крај сјајне каријере
Доктор Цигановић, познати и признати шабачки гинеколог са деветнаестогодишњим сином Николом, свршеним матурантом Шабачке гимназије, после преживљене голготе у ратним болницама ЈВуО од септембра 1944. године до коначног слома у мају 1945, у повратку породици у Шабац 28. августа 1945. године долази у лозничко село Јаребице. Домаћини, чију је заштиту затражио и добио, пријављују га лозничкој ОЗН-и. Сутрадан 29. августа, после краћег испитивања, некакав преки суд доноси одлуку да се стрељају и Данило и син му Никола.
Пресуда је одмах извршена, а они покопани без икаквог обележја у истом селу. Органи ОЗН-а у Шапцу су одмах из породичне куће у Улици Краља Александра истерали његову супругу Ану са једанаестогодишњим сином Слободаном, без права на коришћење ствари из породичне куће и без смештаја. Породица Гашпарац из Шапца побринула се за њихов смештај и какав такав даљи живот.
Ово је тужни крај једне сјајне каријере, лекара и добротвора, доктора Данила Цигановића. А, шта је он скривио? Да би дошли до тога да ли је крив или не, подсећамо на његов животни пут. Данило Цигановић рођен је у Србу, Лика, Хрватска 1898. године од мајке Милице и оца Рада. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију у Загребу 1918. године. Исте године уписао је Медицински факултет у Грацу, Аустрија, који је завршио 1924. Лекарску праксу започео је у Загребу, као лекар стажер, потом лекар опште праксе, да би даље наставио у Болници за женске болести у Влашкој улици код чувеног Немца Дурста. Гинеколог је постао 1930. године у за њега веома незгодно време. Наиме, да се подсетимо да су 1928. године у Народној скупштини СХС убијени Павле Радић, Ђуро Басаричек и Стјепан Радић, чиме је дошло до директног погоршања положаја Срба у Загребу, што је он и лично осетио. Донео је одлуку да напусти Загреб, а у Шапцу где није било гинеколога указала се прилика да се настани и настави каријеру. Топло је примљен од колега и од грађана Шапца. Управа болнице доноси одлуку да из састава хируршког одељења издвоји гинеколошко одељење са породилиштем. За шефа одељења 1930. године постављен је др Данило Цигановић и на његовом челу остао до септембра 1944. године.
Доктор Данило је у Шабац дошао са супругом Аном и сином Николом рођеним у Загребу 1926, да би му се у Шапцу родили Небојша 1932. и Слободан 1934. године. Доктор Данило купује повећи плац у Улици Краља Александра у Шапцу, где почиње да зида велику породичну кућу са ординацијом за приватну лекарску праксу. Са богатим знањем стеченим код уваженог професора Дурста врло брзо се наметнуо Шапчанима и Шапчанкама.
Крив, а пушку није носио
Његови резултати су за оно време били натпросечни. Све је текло како се пожелети може, поред све друштвене кризе у Краљевини Југославији и почетка Другог светског рата. После капитулације Југославије креће непрегледна река избеглица ка Србији, па и Шапцу Данилови рођаци из Лике из Хрватске налазе уточиште у његовом дому, где је дневно боравило и по 30 избеглих Срба. Данило им је помагао да нађу смештај у Шапцу и околини, давао им новац, обућу и одећу и трудио се да им олакша избеглички положај код окупационих власти у Шапцу и Србији. Веома ангажован у Црвеном крсту у Шапцу шаље помоћ заробљеницима, а у шабачкој болници и приватној ординацији неуморно лечи. Схватио је да Срби морају потражити спас у отпору под окриљем ЈВуО. Није се двоумио. То је био избор родољубиви и патриотски.
Угроженима је подједнако помагао без обзира што неки нису са њим делили национална осећања, а ни он са њима њихова интернационална. Тако су текле све ратне године до септембра 1944. Након тога бива мобилисан са сином Николом и прелази са Врховном командом ЈВуО преко Дрине у Босну и са још 13 лекара формира ратну болницу у Батковићу код Бијељине. Потом следи ратна голгота преко Озрена, Требаве, Вучјака до Зеленгоре све до 13. маја 1945. године када је ЈВуО доживео војнички слом. Боравећи у Босни имао је избор да оде у емиграцију, али сматрајући да није ништа и никоме крив одлучио се за повратак породици у Шабац.
Прогоњени од КНОЈ-а и ОЗН-а скривао се са сином код добрих људи у нади да се домогне остатка породице и Шапца. Током лета успео је да се пребаци преко Дрине у лозничко село Јаребице, где је стигао 28. августа 1945. године.
Сада долази одговор у чему је његова кривица! Пушку носио није. Злочин ни један починио није. Лечио је истомишљенике и неистомишљенике са истом стручном и етичком одговорности спашавајући животе младих људи који су се нашли у вртлогу рата. Неразумни људи у неразумном времену су то узимали за пресудни грех, који се морао платити главом. Због наводне колаборације и народног непријатељства и такви људи као др Данило Цигановић и његов син Никола су завршили безгробно до данашњег дана.
Окружни суд у Шапцу својом пресудом од фебруара 2007. године је рехабилитовао и њега и његовог сина, ако је то утеха!
Утеха никоме, а поука свакоме. Данас у Шапцу његова унука др Данијела Цигановић - Заблаћански, гинеколог, лекарским и људским доброчинством наставља дедино дело прекинуто хицима људског неразума.
Прим. др Предраг Тојић

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa