Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(4. јун 2015.)
САСТАНАК СА ПРОТИВГРАДНИМ СТРЕЛЦИМА У КОЦЕЉЕВИ

НЕОПХОДАН ЈЕДИНСТВЕН И ОДРЖИВ СИСТЕМ

Штета проузрокована прошлогодишњим градом, који је најпре у јуну а потом и у августу захватио подручје коцељевачке општине, процењена је на преко 300 милиона динара. Страдали су не само пољопривредни усеви него и стамбени и помоћни као и инфраструктурни објекти. Протеклих дана грађанима је на име одштете исплаћено нешто више од 25 милиона, односно мање од десет одсто од процењене штете
Припреме за почетак овогодишње сезоне одбране од града касниле су око месец дана. Недовољан број ракета чија је дистрибуција започета тек половином маја као и умањена надокнада стрелцима од стране државе биле су теме за разговор са 14 стрелаца ангажованих у овој општини.
Стрелци истичу да им је месечна плата од четири смањена на 2,4 хиљаде динара као и да се број ракета којима тренутно располажу креће од једне до три. Проблем са недовољним бројем противградних пројектила евидентан је већ шест година. У последње четири поједине општине у Србији учествују у набавци ракета. Пројектила према тврдњама надлежних има више него прошле године али је то ипак на нивоу од 50 одсто потреба. У Радарском центру Ваљево просечан број по противградној станици је 4,5. Иако је помоћ јединица локалне самоуправе добро дошла овакав начин функционисања система није добар. Неопходно је системски решити проблем на начин да се прецизно дефинишу обавезе свих надлежних. Данас системом управља Сектор за ванредне ситуације, стрелце уговором ангажује републички Хидрометеоролошки завод а поједине општине помажу у набавци ракета. Закон би морао да изнађе ново, системско решење и да обезбеди успешније функционисање система одбране од града на територији Републике Србије који је успостављен крајем шездесетих година прошлог века.
Против овакве праксе жустро је негодовао народни посланик у републичкој скупштини и председник СО Коцељева Верољуб Матић. Након његове аргументоване дискусије у Одбору за пољопривреду нацрт закона који нуди, како каже, неспроводива решења повучен је из скупштинске процедуре.
- Од противградне заштите сви перу руке. Нико неће да преузме ову област. И сви покушавају да надлежност пренесу на општине. Закон који је био спремљен је закон који није спроводив, није применљив у пракси. Није лако управљати једним систем од 1.650 противградних станица и са 13 радарских центара. Видело се да предложени закон не може да се поправи и мора се писати нови. Не може он да се упути скупштини 20. априла јер је потребно месец дана да се донесе и ми у сред противградне сезоне доносимо закон - сматра Матић и додаје да општине немају никакве ингеренције.
- Док се не донесе нови примењује се постојећи закон. Зашто се чекало? Зашто се није реаговало у јануару? Све је то спавало и дошли смо до ове ситуације. Ово мора да буде јединствен систем. Оно што је нацрт закона предлагао био је подељен а никако јединствен систем. Немогуће је заштиту од града организовати парцијално. Општине немају никакву надлежност а то што оне дају то је њихова добра воља. Просјачење државних органа од државних органа- то нема нигде у свету. А код нас има. Очекујем да ћемо до краја године добити закон и да ће оваква пракса од следеће године бити прошлост. Сматрам да противградна заштита мора бити на једном месту и то првенствено у републичком ХМЗ. Стрелци на нивоу целе Србије морају имати исте надокнаде а не да за исти посао буду различито плаћени и да општине на тај начин убирају политичке поене. Ја сам рекао да нећемо купити ракете ни ове као ни прошле године. Морамо натерати државу да мисли својом главом. Као и до сада наћи ћемо начин да помогнемо стрелцима којима је плата смањена јер надлежни државни органи нису радили свој посао. Када се правио републички буџет нико није рекао да треба одвојити за противградну заштиту три милиона евра. Због тога је Влада морала ванредно да издвоји новац за стрелце - рекао је народни посланик.
Против оваквог функционисања је и председник коцељевачке општине Душан Илинчић који је подсетио на прошлогодишње последице од града.
- Када нас задеси град сви оштећени грађани се обраћају општини а ми немамо механизам да спречимо штету. Све је сваљено на општине. Дај новац за ракете, за надокнаду стрелцима, плати одштету... Како? Са чиме? Сваке године улазимо из проблема у проблем. И ове године смо у једном делу општине имали град и стижу нам људи са захтевима за надокнаду те штете а ми тек сада исплаћујемо прошлогодишњу која је преко 300 милиона динара што је скоро као буџет општине. Сада поново немамо ракета и немамо чиме да дејствујемо - изјавио је Илинчић.
На терену стрелци су суочени са руинираним објектима у којима су смештене станице, често неприступачним прилазима, немају потребан број пројектила, у последње време ни неопходну опрему, а сада су им готово преполовљене ионако ниске надокнаде које добијају од државе. Ипак свих седам противградних станица на подручју коцељевачке општине је у функцији.
Помоћник председника општине Владимир Матић оценио је да је сарадња локалне самоуправе са стрелцима веома добра те да је њихов рад на терену изузетно одговоран. Стога је општинско веће донело одлуку о суфинансирању накнада за рад противградних стрелаца која предвиђа да ће општина месечно издвајати 3,5 хиљада динара у нето износу за једног стрелца, односно 17,5 хиљада у току трајања сезоне. На име ове накнаде из општинске касе ће за 14 стрелаца у нето износу бити исплаћено 245 хиљада динара. У општинској управи верују да ће на овај начин ублажити последице неправедног смањења плата стрелцима.
В. Бошковић

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa