NEOPHODAN JEDINSTVEN I ODRŽIV SISTEM

Šteta prouzrokovana prošlogodišnjim gradom, koji je najpre u junu a potom i u avgustu zahvatio područje koceljevačke opštine, procenjena je na preko 300 miliona dinara. Stradali su ne samo poljoprivredni usevi nego i stambeni i pomoćni kao i infrastrukturni objekti. Proteklih dana građanima je na ime odštete isplaćeno nešto više od 25 miliona, odnosno manje od deset odsto od procenjene štete
Pripreme za početak ovogodišnje sezone odbrane od grada kasnile su oko mesec dana. Nedovoljan broj raketa čija je distribucija započeta tek polovinom maja kao i umanjena nadoknada strelcima od strane države bile su teme za razgovor sa 14 strelaca angažovanih u ovoj opštini.
Strelci ističu da im je mesečna plata od četiri smanjena na 2,4 hiljade dinara kao i da se broj raketa kojima trenutno raspolažu kreće od jedne do tri. Problem sa nedovoljnim brojem protivgradnih projektila evidentan je već šest godina. U poslednje četiri pojedine opštine u Srbiji učestvuju u nabavci raketa. Projektila prema tvrdnjama nadležnih ima više nego prošle godine ali je to ipak na nivou od 50 odsto potreba. U Radarskom centru Valjevo prosečan broj po protivgradnoj stanici je 4,5. Iako je pomoć jedinica lokalne samouprave dobro došla ovakav način funkcionisanja sistema nije dobar. Neophodno je sistemski rešiti problem na način da se precizno definišu obaveze svih nadležnih. Danas sistemom upravlja Sektor za vanredne situacije, strelce ugovorom angažuje republički Hidrometeorološki zavod a pojedine opštine pomažu u nabavci raketa. Zakon bi morao da iznađe novo, sistemsko rešenje i da obezbedi uspešnije funkcionisanje sistema odbrane od grada na teritoriji Republike Srbije koji je uspostavljen krajem šezdesetih godina prošlog veka.
Protiv ovakve prakse žustro je negodovao narodni poslanik u republičkoj skupštini i predsednik SO Koceljeva Veroljub Matić. Nakon njegove argumentovane diskusije u Odboru za poljoprivredu nacrt zakona koji nudi, kako kaže, nesprovodiva rešenja povučen je iz skupštinske procedure.
- Od protivgradne zaštite svi peru ruke. Niko neće da preuzme ovu oblast. I svi pokušavaju da nadležnost prenesu na opštine. Zakon koji je bio spremljen je zakon koji nije sprovodiv, nije primenljiv u praksi. Nije lako upravljati jednim sistem od 1.650 protivgradnih stanica i sa 13 radarskih centara. Videlo se da predloženi zakon ne može da se popravi i mora se pisati novi. Ne može on da se uputi skupštini 20. aprila jer je potrebno mesec dana da se donese i mi u sred protivgradne sezone donosimo zakon - smatra Matić i dodaje da opštine nemaju nikakve ingerencije.
- Dok se ne donese novi primenjuje se postojeći zakon. Zašto se čekalo? Zašto se nije reagovalo u januaru? Sve je to spavalo i došli smo do ove situacije. Ovo mora da bude jedinstven sistem. Ono što je nacrt zakona predlagao bio je podeljen a nikako jedinstven sistem. Nemoguće je zaštitu od grada organizovati parcijalno. Opštine nemaju nikakvu nadležnost a to što one daju to je njihova dobra volja. Prosjačenje državnih organa od državnih organa- to nema nigde u svetu. A kod nas ima. Očekujem da ćemo do kraja godine dobiti zakon i da će ovakva praksa od sledeće godine biti prošlost. Smatram da protivgradna zaštita mora biti na jednom mestu i to prvenstveno u republičkom HMZ. Strelci na nivou cele Srbije moraju imati iste nadoknade a ne da za isti posao budu različito plaćeni i da opštine na taj način ubiraju političke poene. Ja sam rekao da nećemo kupiti rakete ni ove kao ni prošle godine. Moramo naterati državu da misli svojom glavom. Kao i do sada naći ćemo način da pomognemo strelcima kojima je plata smanjena jer nadležni državni organi nisu radili svoj posao. Kada se pravio republički budžet niko nije rekao da treba odvojiti za protivgradnu zaštitu tri miliona evra. Zbog toga je Vlada morala vanredno da izdvoji novac za strelce - rekao je narodni poslanik.
Protiv ovakvog funkcionisanja je i predsednik koceljevačke opštine Dušan Ilinčić koji je podsetio na prošlogodišnje posledice od grada.
- Kada nas zadesi grad svi oštećeni građani se obraćaju opštini a mi nemamo mehanizam da sprečimo štetu. Sve je svaljeno na opštine. Daj novac za rakete, za nadoknadu strelcima, plati odštetu... Kako? Sa čime? Svake godine ulazimo iz problema u problem. I ove godine smo u jednom delu opštine imali grad i stižu nam ljudi sa zahtevima za nadoknadu te štete a mi tek sada isplaćujemo prošlogodišnju koja je preko 300 miliona dinara što je skoro kao budžet opštine. Sada ponovo nemamo raketa i nemamo čime da dejstvujemo - izjavio je Ilinčić.
Na terenu strelci su suočeni sa ruiniranim objektima u kojima su smeštene stanice, često nepristupačnim prilazima, nemaju potreban broj projektila, u poslednje vreme ni neophodnu opremu, a sada su im gotovo prepolovljene ionako niske nadoknade koje dobijaju od države. Ipak svih sedam protivgradnih stanica na području koceljevačke opštine je u funkciji.
Pomoćnik predsednika opštine Vladimir Matić ocenio je da je saradnja lokalne samouprave sa strelcima veoma dobra te da je njihov rad na terenu izuzetno odgovoran. Stoga je opštinsko veće donelo odluku o sufinansiranju naknada za rad protivgradnih strelaca koja predviđa da će opština mesečno izdvajati 3,5 hiljada dinara u neto iznosu za jednog strelca, odnosno 17,5 hiljada u toku trajanja sezone. Na ime ove naknade iz opštinske kase će za 14 strelaca u neto iznosu biti isplaćeno 245 hiljada dinara. U opštinskoj upravi veruju da će na ovaj način ublažiti posledice nepravednog smanjenja plata strelcima.