PRESTONICA ZIMNICE

Prošlog petka u Koceljevi otvoren je sedmi po redu Festival zimnice. Ovu privredno-turističku manifestaciju je, prema procenama organizatora, za dva dana posetilo između 10 i 12 hiljada posetilaca. Bogata ponuda i dobra potražnja obeležili su ovogodišnji sajam. Na štandovima je bilo prisutno skoro 160 izlagača, od kojih su 102 proizvođači zimnice. Polovina od tog broja su izlagači iz koceljevačke opštine.
- Broj izlagača je za oko 20 odsto veći u odnosu na prošlu godinu. Daleko je veći broj takmičara u pripremanju lovačkog gulaša. Ove godine je, bez obzira na nestabilno vreme, broj posetilaca bio izuzetan. Zaista, festival je prevazišao sva naša očekivanja i mi smo, kao organizatori, veoma zadovoljni. Najbitnije nam je da je sve proteklo u najboljem redu i da su zadovoljni i kupci i prodavci ali i oni koji su bili gosti Koceljeve zbog pratećih sadržaja - rekla je predsednica Organizacionog odbora Festivala i zamenik predsednika opštine Slavica Ranković.
Pozdravljajući prisutne predsednik opštine Dušan Ilinčić je prilikom otvaranja festivala istakao da je ovaj kraj u prošlosti bio poznat po fabrici “Voćar” te da je ovom manifestacijom brend proizvodnje kvalitetne zimnice vraćen u Koceljevu.
Među izlagačima, treću godinu za redom, bilo je i porodično gazdinstvo Marinković iz Gornjeg Milanovca koje se bavi toplom preradom voća i povrća.
- Naši proizvodi su vrhunskog kvaliteta sa minimumom šećera, delimično proizvedeni u otvorenim sistemima a delom u vakum tehnologiji. Kapaciteti prerade su mali jer ovo je porodična firma. Supruga i ja smo diplomirani ekonomisti ali kako nismo imali posao odlučili smo da se bavimo ovim i vrlo smo ponosi - kaže vlasnik ovog gazdinstva i ističe da bi država morala da određene namete u prvih nekoliko godina pokretanja posla ozbiljnije redukuje kako bi podstakla proizvođače i pomogla ljudima koji pokreću sopstveni biznis.
Gosti iz Gornjeg Milanovca nisu krili oduševljenje organizacijom festivala u Koceljevi.
- Utisci su zaista fenomenalni kao i prvog puta. U ovoj opštini postoje ljudi koji su sposobni da u jednoj maloj sredini naprave ovakav sajam sa zavidnim nivoom organizacije. Domaćini i žitelji opštine imaju moje najdublje poštovanje jer ovako nešto nema nigde. Od ovakvih poslova bi mogla da se napravi odlična priča. To je budućnost celog ovog kraja ili, zašto da ne, budućnost cele zemlje. Prerađivači mogu naći put za ozbiljniji plasman svojih proizvoda isključivo udruživanjem ali ljudi to uglavnom ne prepoznaju. Mi bismo voleli kada bi smo uspeli da napravimo dogovor sa više ovakvih proizvođača i da nastupimo pod jedinstvenom markom ili proizvodnim brendom kao što su to uradile kolege iz Leskovca sa leskovačkim ajvarom - rekao je predstavnik gazdinstva Marinković.
Među lokalnim izlagačima bilo je i domaćinstvo Nedeljković koje je, prema rečima Marka Nedeljkovića, od pre nekoliko godina počelo ozbiljnije da se bavi proizvodnjom zimnice.
- Poslednje dve godine to je postao veoma ozbiljan posao. Proizvodimo oko 800 tegli, nekada i više ukoliko to druge obaveze dozvole, ali isključivo po domaćoj, tradicionalnoj recepturi, kao što su to činile naše bake. Ovaj festival je prvenstveno motivisao ljude da pokrenu sopstveni biznis. Svake godine dobijamo nove kupce a prodaju vršimo i putem interneta - izjavio je Marko Nedeljković i dodao da su on i njegove kolege veoma zadovoljni ovogodišnjom posetom i prometom na sajmu.
Posetioci su na štandovima mogli da probaju džemove od raznog voća koji su koštali oko 300 dinara. Za filet paprike bilo je potrebno izdvojiti 250. Ajvar od pečenih paprika bez ikakvih dodataka kupci su plaćali 500 dinara, dok je onaj sa dodatkom plavog paradajza koštao 450. Karfiol i šarenu salatu domaćice su prodavale po 200 dinara, tegla krastavčića mogla se kupiti za 150 koliko je koštao i ljutko...
Kupci ističu da je ponuda bila veoma bogata, da se mogu naći proizvodi za svačiji ukus i džep, te da su veoma prijatno iznenađeni činjenicom da su cene ostale na prošlogodišnjem nivou.
Mnogi su se zadržavali na štandovima sa mesnim prerađevinama. Na koceljevačkom sajmu lokalni prerađivači prodavali su kilogram slanine od 500-600 dinara, juneću pršutu za 1.300 dinara dok je svinjska bila jeftinija za 200 dinara, a u ponudi je između ostalog bila i vakumirana kobasica za koju je bilo potrebno izdvojiti 400.
Svaki grad u Srbiji trebalo bi da bude Koceljeva
Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović bila je gost 7. festivala zimnice u Koceljevi i tom prilikom poručila da je važno razvijati žensko preduzetništvo.
- Ženski biznis je retkost svugde u svetu, pa i u Srbiji, ali je Koceljeva nešto sasvim drugo. Rekla bih da ovaj festival koji traje sedmu godinu pokazuje da žene Koceljeve i svih ostalih mesta imaju i strpljenja, i mudrosti, i volje, i hrabrosti i inata da naprave nešto dobro. Kao član Vlade tu sam da pomognem ali ne samo ženama Koceljeve nego da sve ovo što se dešava u Koceljevi bude u svakom gradu u Srbiji zato što su žene dovoljno snažne i jake da mogu zajedno sa muškarcima da to urade u svakom drugom gradu. Ovde su žene pokazale da žensko preduzetništvo može da uspe - izjavila je Mihajlovićeva koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije i poručila da bi svaki grad u Srbiji trebalo da bude Koceljeva.
Kako je naglasila, nema razloga da ovaj festival ne bude poznat ne samo u našoj zemlji nego i šire, kao što su primera radi, poznati “Guča” i “Egzit”. Ministarka je poželela da ova manifestacija traje još najmanje 77 godina i izrazila nadu da će i sledeće godine biti gost Festivala.
Predsednik SO Koceljeva i narodni poslanik Veroljub Matić ocenio je da je ovogodišnji sajam mnogo bolji od prethodnih šest.
- Postali smo “prestonica zimnice” a za to nam je trebalo sedam godina. Jedna od razvojnih grana ove opštine, odnosno prva grana je poljoprivreda a ovo je finalni proizvod - izjavio je Matić.
Kotlići - takmičenje, zabava, druženje
Organizatori su još jednom uspešno položili test kada je priprema takmičenja u pripremanju lovačkog gulaša u pitanju. Duž Nemanjine ulice u subotu prolaznike je mamio miris lovačkog gulaša koji je pripreman u preko 150 kotlića. Kako ističe Zoran Živanović iz organizacionog odbora oboreni su svi rekordi jer je u takmičenju učestvovala 151 ekipa što je prava retkost u Srbiji.
Jedan od takmičara, Goran Milovanović iz Šapca iz ekipe „Jelenko“ ističe da je najbitnije učestvovanje i druženje sa prijateljima.
- Prošle godine sam prvi put došao na ovu manifestaciju kao učesnik u takmičenju u pripremanju lovačkog gulaša i moja ekipa zauzela je četvrto mesto. Što se utisaka tiče ovde je zaista mnogo ljudi, izloženo je mnogo robe a nemanjka ni lepih žena - rekao je Goran i pokušao da otkrije tajni sastojak za dobar gulaš.
- Ima tajne u spremanju ovog jela. Nije tajna u začinima. Poenta je da daš dušu gulašu. Svi mogu da dodaju divljač ili neki začin, ali dušu treba dati dok pripremaš jelo - savetuje ovaj takmičar.
Ove godine je, po oceni tročlanog žirija sastavljenog od eminentnih stručnjaka, u izuzetno oštroj konkurenciji kako su rekli, najbolji lovački gulaš pripremila “Lovačka kuća” Kozarica, drugo mesto zauzela je ekipa “Butkica” Beograd dok je na trećoj poziciji takmičenje završio “Etno kotlić” iz Kostajnika.
Organizator je dodelio vredne nagrade za 14 prvoplasiranih ekipa. Na kraju takmičenja bilo je onih koji su se zadovoljno smeškali ali i onih drugih, koji su se zbog lošijeg plasmana pomalo i ljutili. Ipak, sasvim sigurno na ovoj manifestaciji nije bilo onih koji su otišli praznih stomaka. Osim što su svi kotlići ispražnjeni, na Festivalu zimnice posetiocima je za dva dana podeljeno oko šest hiljada porcija pasulja, škembića, gulaša i kupusa iz kazana a bilo je i onih kojima je sveže pečenje bilo primamljivije.
Naj ajvar, sok i džem
Na Festivalu u Koceljevi već treću godinu za redom titula za najbolji ajvar pripala je Biljani Čkojić iz domaćinstva Lipovica iz Svileuve. Drugoplasirana u ovoj kategoriji bila je Velinka Bajić iz Draginja dok je Dragan Živković iz Družetića zauzeo treće mesto. Njemu je ova pozicija dodeljena i u kategoriji voćnih sirupa u kojoj je najbolji proizvod vlasništvo Gordane Đurić iz Koceljeve dok je drugo mesto pripalo Zorani Janković iz Družetića. Nagrade su dodeljene i u kategoriji džemova u kojoj je najbolji plasman ostvario Milovan Tešanović iz Đurđevca, drugo mesto zauzela je Mileva Vasić Jula iz Koceljeve a treće je pripalo Danijeli Makević iz Gornje Vranjske.
Vlasnica najboljeg ajvara ističe da se proizvodnjom počela intenzivnije baviti od pre sedam godina a da je do tada zimnicu spremala za lične potrebe. U posao je, kako kaže, uključena cela porodica.
- Veoma mi znači podrška i pomoć supruga i dece. Osim proizvodnje voća i povrća i prerade odnosno spremanja zimnice planiramo da otpočnemo i proizvodnju mlečnih proizvoda- napominje Biljana koja je zadovoljna posetom i prometom na festivalu ali je, kako ističe, zadovoljstvo najveće zbog osvojene nagrade.
- Proveli smo dva lepa dana a osvajanje nagrade je satisfakcija za uloženi trud - izjavila je vlasnica najboljeg ajvara u Koceljevi i dodala da je cena od 500 dinara za teglu ovog domaćeg proizvoda realna.
- Za pripremu ajvara u tegli od 720 grama potrebno je oko tri kilograma svežih paprika u zavisnosti od kvaliteta paprike. Kada se tome doda cena koštanja ambalaže, ulja, ogreva plus truda i rada mislim da je računica jasna - smatra Biljana.
Dejan Petrović oduševio publiku
Osim tradicionalnog karnevala i maskenbala, dečje smotre folklora i nastupa KUD “Branko Cvetković” iz Beograda posetioci Festivala su u muzičkom delu programa imali priliku da uživaju u koncertu Dejana Petrovića i Big benda na kojem je gost bio talentovani Aleksandar Nikolić, vlasnik titule prva harmonika sveta. Spektakularan nastup upotpunjen veličanstvenim vatrometom zatvorio je sedmi festival zimnice u Koceljevi.