ODRŽAN SEMINAR LOCAL PRESS O PROFESIONALNOM IZVEŠTAVANjU OSOBA SA INVALIDITETOM
LjUDI SA ISTIM POTREBAMA
Partnerstvo za kvalitetnije i profesionalnije izveštavanje o životu i pravima lica sa invaliditetom, naziv je seminara koji je organizovao LocalPress od 22. do 24. oktobra u Beogradu, u hotelu „Kasina“. Seminaru je prisustvovalo oko dvadesetak novinara iz redakcija štampanih i elektronskih medija iz Srbije, među kojima je i „Glas Podrinja“.
Prvog dana, organizovana je radionica pod nazivom „Mediji i osobe sa invaliditetom“, koju je vodila trenerica Ivanka Jovanović, predsednica Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom i glavna i odgovorna urednica lista „Vesnik MD“. Kroz praktične vežbe, učesnici su obradili medicinski i socijalni model invalidnosti, jezik invalidnosti i adekvatno medijsko reprezentovanje osoba sa invaliditetom.
- Nedovoljna upućenost u temu i subjektivan pristup novinara dovode do jačanja postojećih stereotipa, nekompetentnog informisanja i senzacionalističkog pristupa. Dominiraju ekstremi - od sažaljivog tona i patetike do divljenja i preuveličavanja svakog uspeha, koje prelazi granice dobrog ukusa. Na ovaj način, ukorenjuje se ionako pogrešna predstava o osobama sa invaliditetom kao građanima drugog reda. Novinari bi trebalo da se usredsrede na ljude i njihove priče, mogućnosti, sposobnosti i uspehe, a ne na invaliditet, rekla je, između ostalog, Jovanovićeva, koja je diplomirala žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Ljudi sa invaliditetom nisu osobe sa posebnim potrebama, kako se često kaže kod nas, nego ljudi kojima je potrebna pomoć da bi zadovoljili potrebe koje su iste kao i kod svih drugih ljudi.
Čovek da sija kao Sunce
Drugog dana treninga, novinari su posetili Dom za odrasla invalidna lica na Bežanijskoj kosi i Studentski dom „Mika Mitrović“ na Voždovcu.
Dom za odrasla invalidna lica, osnovan je 1998. godine kao poslovna jedinica Gerontološkog centra Beograd. S obzirom na specifičnost delatnosti, izdvojen je 2002. godine kao samostalna ustanova socijalne zaštite. U njemu je zbrinuto osamdeset lica sa telesnim invaliditetom, starosti od 20 do 65 godina. Pored redovnih, stanari imaju aktivnosti kroz radno-terapeutske radionice, kao što su sportska, muzička, likovna, radionica za izradu ručnih radova, nakita i druge.
Novinari su razgovarali sa Draženkom Mitrovićem, paraolimpijcem i dobitnikom brojnih medalja, pesnikinjom Đurđicom Lazić, Miladom Lazić, koja je osnovala Sportsko-rekreativno udruženje osoba sa invaliditetom „Sve je moguće“ i Radom Radulovićem, slikarom.
Rade Radulović je rođen 1954. godine u Travniku. Imao je petnaest godina kada je, na letovanju, skočio u vodu, udario glavom o stenu i povredio kičmu. S obzirom da je oboleo od kvadriplegije, kreće se pomoću invalidskih kolica.
- To mi je potpuno promenilo život. Roditelji su mi pomagali, a kad je otac umro, došao sam u Dom, pre 14 godina. Ovde su mi napravili pomagalo za ruku, što mi olakšava slikanje, moju ljubav još iz osnovne škole. Slikam decenijama, u početku sam radio portrete, voleo sam da prikažem unutrašnji život čovekov, sada više slikam prirodu, kaže Rade.
U početku je radio drvenim bojicama, sada koristi uljane boje, a pošto ne može da ispruži ruku i da otvori šaku, slika – ustima, „kao rukom“. Uvek postoji rešenje, a samo kada traga, čovek ga može pronaći, u svakoj situaciji. Setili smo se „svakidašnje jadikovke“ o besparici, ozlobljenosti, depresiji...
- Čovek ne sme sebi da dozvoli depresivna stanja, nego da sija kao Sunce, da ide napred, jer, sve je energija. Ako dozvolimo sebi da nam padne energija, depresija nas pritiska i razara. Mi smo poseban narod, velikog duha i moramo da idemo dalje, ka svetlosti, uči nas ovaj neobični slikar, čiji primer nije usamljen, jedan je od članova Svetskog udruženja umetnika koji slikaju ustima ili nogom.
Pomoći roditeljima da pomognu deci
Radovi na izgradnji Studentskog doma „Mika Mitrović“ započeti su 1954. godine, a završeni tri godine kasnije, kada su tu našli smeštaj studenti koji su se oporavljali od tuberkuloze. Danas je ovo moderan objekat, potpuno renoviran pre tri godine. Dvanaest apartmana u prizemlju, prilagođeni su studentima sa invaliditetom i njihovim personalnim asistentima. Ostatak kapaciteta, 67 soba na spratu, rezervisan je za sve ostale studente koji su konkurisali za smeštaj u Domu.
Suzana Đojić je rodom iz Čačka. U Beograd se preselila kada je pošla u osnovnu školu za učenike oštećenog vida u Zemunu. Živela je u internatu koji postoji u okviru te škole, zajedno sa drugim učenicima iz unutrašnjosti.
- U početku sam svakog vikenda išla u Čačak, bilo mi je teško da se prilagodim na novu sredinu, ali sam se brzo navikla, zato što u internatu postoje svi neophodni uslovi za nas koji smo oštećenog vida, kaže Suzana.
Posle završene srednje Medicinske škole, upisala je Defektološki fakultet i preselila se u Dom na Voždovcu. Sada je na master studijama, uči na računaru, koji ima instaliran govorni softver. Pomažu joj i kolege tako što snimaju gradivo.
- Želim da se što više obrazujem i pomognem drugima koji imaju isti problem. Pomoć je prvenstveno potrebna roditeljima, trebalo bi ih uputiti kako da se ophode sa decom, znači, pomoći njima da bi oni mogli da pomognu deci. Naučila bih decu da se što više osamostale, da koriste Brajevo pismo koje i ja koristim, da rade na računaru, da se samostalno kreću, dodaje Suzana koja bi volela da nađe posao u Beogradu, jer smatra da u manjoj sredini ima manje razumevanja i mogućnosti za nju.
Poslednji dan seminara novinari su proveli sa Milicom Đurić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koja ih je upoznala sa ciljevima evropske strategije za osobe sa invaliditetom 2010. – 2020, kao i aktivnostima koje Srbija namerava da preduzme kako bi osobe sa invaliditetom bile što kvalitetnije integrisane u društvo.
Seminar „Partnerstvo za kvalitetnije i profesionalnije izveštavanje o životu i pravima lica sa invaliditetom“ podržan je od Ministarstva kulture.
Prema statistici, 10% svetske populacije, ili oko 600 miliona ljudi, ima neku vrstu invalidnosti. Jedan od deset Evropljana, odnosno 40 miliona ljudi, ima invalidnost fizičkog, senzornog, mentalnog ili psihičkog karaktera. Pedeset odsto njih su u produktivnom dobu, a sa porastom svetske populacije, kao i uzroka invalidnosti, broj osoba sa invaliditetom je u porastu. Prema procenama, u Srbiji oko 800.000 ljudi pripada ovoj kategoriji.
Prvog dana, organizovana je radionica pod nazivom „Mediji i osobe sa invaliditetom“, koju je vodila trenerica Ivanka Jovanović, predsednica Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom i glavna i odgovorna urednica lista „Vesnik MD“. Kroz praktične vežbe, učesnici su obradili medicinski i socijalni model invalidnosti, jezik invalidnosti i adekvatno medijsko reprezentovanje osoba sa invaliditetom.
- Nedovoljna upućenost u temu i subjektivan pristup novinara dovode do jačanja postojećih stereotipa, nekompetentnog informisanja i senzacionalističkog pristupa. Dominiraju ekstremi - od sažaljivog tona i patetike do divljenja i preuveličavanja svakog uspeha, koje prelazi granice dobrog ukusa. Na ovaj način, ukorenjuje se ionako pogrešna predstava o osobama sa invaliditetom kao građanima drugog reda. Novinari bi trebalo da se usredsrede na ljude i njihove priče, mogućnosti, sposobnosti i uspehe, a ne na invaliditet, rekla je, između ostalog, Jovanovićeva, koja je diplomirala žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Ljudi sa invaliditetom nisu osobe sa posebnim potrebama, kako se često kaže kod nas, nego ljudi kojima je potrebna pomoć da bi zadovoljili potrebe koje su iste kao i kod svih drugih ljudi.
Čovek da sija kao Sunce
Drugog dana treninga, novinari su posetili Dom za odrasla invalidna lica na Bežanijskoj kosi i Studentski dom „Mika Mitrović“ na Voždovcu.
Dom za odrasla invalidna lica, osnovan je 1998. godine kao poslovna jedinica Gerontološkog centra Beograd. S obzirom na specifičnost delatnosti, izdvojen je 2002. godine kao samostalna ustanova socijalne zaštite. U njemu je zbrinuto osamdeset lica sa telesnim invaliditetom, starosti od 20 do 65 godina. Pored redovnih, stanari imaju aktivnosti kroz radno-terapeutske radionice, kao što su sportska, muzička, likovna, radionica za izradu ručnih radova, nakita i druge.
Novinari su razgovarali sa Draženkom Mitrovićem, paraolimpijcem i dobitnikom brojnih medalja, pesnikinjom Đurđicom Lazić, Miladom Lazić, koja je osnovala Sportsko-rekreativno udruženje osoba sa invaliditetom „Sve je moguće“ i Radom Radulovićem, slikarom.
Rade Radulović je rođen 1954. godine u Travniku. Imao je petnaest godina kada je, na letovanju, skočio u vodu, udario glavom o stenu i povredio kičmu. S obzirom da je oboleo od kvadriplegije, kreće se pomoću invalidskih kolica.
- To mi je potpuno promenilo život. Roditelji su mi pomagali, a kad je otac umro, došao sam u Dom, pre 14 godina. Ovde su mi napravili pomagalo za ruku, što mi olakšava slikanje, moju ljubav još iz osnovne škole. Slikam decenijama, u početku sam radio portrete, voleo sam da prikažem unutrašnji život čovekov, sada više slikam prirodu, kaže Rade.
U početku je radio drvenim bojicama, sada koristi uljane boje, a pošto ne može da ispruži ruku i da otvori šaku, slika – ustima, „kao rukom“. Uvek postoji rešenje, a samo kada traga, čovek ga može pronaći, u svakoj situaciji. Setili smo se „svakidašnje jadikovke“ o besparici, ozlobljenosti, depresiji...
- Čovek ne sme sebi da dozvoli depresivna stanja, nego da sija kao Sunce, da ide napred, jer, sve je energija. Ako dozvolimo sebi da nam padne energija, depresija nas pritiska i razara. Mi smo poseban narod, velikog duha i moramo da idemo dalje, ka svetlosti, uči nas ovaj neobični slikar, čiji primer nije usamljen, jedan je od članova Svetskog udruženja umetnika koji slikaju ustima ili nogom.
Pomoći roditeljima da pomognu deci
Radovi na izgradnji Studentskog doma „Mika Mitrović“ započeti su 1954. godine, a završeni tri godine kasnije, kada su tu našli smeštaj studenti koji su se oporavljali od tuberkuloze. Danas je ovo moderan objekat, potpuno renoviran pre tri godine. Dvanaest apartmana u prizemlju, prilagođeni su studentima sa invaliditetom i njihovim personalnim asistentima. Ostatak kapaciteta, 67 soba na spratu, rezervisan je za sve ostale studente koji su konkurisali za smeštaj u Domu.
Suzana Đojić je rodom iz Čačka. U Beograd se preselila kada je pošla u osnovnu školu za učenike oštećenog vida u Zemunu. Živela je u internatu koji postoji u okviru te škole, zajedno sa drugim učenicima iz unutrašnjosti.
- U početku sam svakog vikenda išla u Čačak, bilo mi je teško da se prilagodim na novu sredinu, ali sam se brzo navikla, zato što u internatu postoje svi neophodni uslovi za nas koji smo oštećenog vida, kaže Suzana.
Posle završene srednje Medicinske škole, upisala je Defektološki fakultet i preselila se u Dom na Voždovcu. Sada je na master studijama, uči na računaru, koji ima instaliran govorni softver. Pomažu joj i kolege tako što snimaju gradivo.
- Želim da se što više obrazujem i pomognem drugima koji imaju isti problem. Pomoć je prvenstveno potrebna roditeljima, trebalo bi ih uputiti kako da se ophode sa decom, znači, pomoći njima da bi oni mogli da pomognu deci. Naučila bih decu da se što više osamostale, da koriste Brajevo pismo koje i ja koristim, da rade na računaru, da se samostalno kreću, dodaje Suzana koja bi volela da nađe posao u Beogradu, jer smatra da u manjoj sredini ima manje razumevanja i mogućnosti za nju.
Poslednji dan seminara novinari su proveli sa Milicom Đurić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koja ih je upoznala sa ciljevima evropske strategije za osobe sa invaliditetom 2010. – 2020, kao i aktivnostima koje Srbija namerava da preduzme kako bi osobe sa invaliditetom bile što kvalitetnije integrisane u društvo.
Seminar „Partnerstvo za kvalitetnije i profesionalnije izveštavanje o životu i pravima lica sa invaliditetom“ podržan je od Ministarstva kulture.
Prema statistici, 10% svetske populacije, ili oko 600 miliona ljudi, ima neku vrstu invalidnosti. Jedan od deset Evropljana, odnosno 40 miliona ljudi, ima invalidnost fizičkog, senzornog, mentalnog ili psihičkog karaktera. Pedeset odsto njih su u produktivnom dobu, a sa porastom svetske populacije, kao i uzroka invalidnosti, broj osoba sa invaliditetom je u porastu. Prema procenama, u Srbiji oko 800.000 ljudi pripada ovoj kategoriji.
M.Filipović
Najnoviji broj
25. april 2024.
