MILENA KIJURINA, PROF. PRAKTIČNE NASTAVE ŠKOLE PRIMENjENIH UMETNOSTI
KODIRANA ČAROLIJA MAGNOLIJE
Ulaz Aneksa Biblioteke šabačke postao upečatljiv po mozaiku sa LjR kodom koji posetiocima jednostavnim skeniranjem putem mobilnih telefona nudi sve potrebne informacije vezane za ovu ustanovu kulture
Sve je počelo kao ideja, a onda se uz podršku Biblioteke šabačke i Gradske uprave grada Šapca, pretvorilo u višefunkcionalno umetničko delo koje danas krasi ulaz novootvorene Aneksne zgrade. Projekat Milene Kijurine, prof. praktične nastave u Školi primenjenih umetnosti, oduševio je mnoge, ne samo svojim LjR kodom koji se uklopio u savremeni način života podređen brzim protokom informacija, već i umetničkim pečatom u čijem je središnu nezaobilazna magnolija, prepoznatljivi zaštitni znak Biblioteke šabačke.
- Sam LjR kod ne bi bio nikakvo umetničko delo. Ništa specijalno, ništa zanimljivo. Setivši se, kao i svi Šapčani kad se spomene Biblioteka, raskošne magnolije na ulazu, došla sam na ideju da novi deo povežem sa starim putem mozaika sa LjR kodom okruženim magnolijama - kaže prof. Kijurina.
U zavisnosti od raspoloživog vremena sama izrada trajala je nekih petnaest, dvadeset dana. Iako je, zbog slikanja na keramici prvi put, za nju to predstavljao izazov, rad je na izvestan način bio donekle ograničen funkcionisanjem koda.
- Prvobitna ideja mi je bila da oslikam svaku kockicu pojedinačno pa da ih uklapam. Kako nisam bila vična lepljenju pločica, a ne želeći ni da maltretiram nekoga da sve to uklapa, odustala sam. Uz pomoć majstora fiksirala sam pločice, a zatim ih oslikavala. I tu sam morala da vodim računa kako ne bih zapušila crne i bele površine, koje omogućavaju skeniranje, drugim bojama.
Biblioteka kao stecište mladih, talentovanih umetnika svih vrsta, na ovaj način pokazala je da mesta za sve kreativne ljude ima. Kvalitet projekta prepoznao je i grad tako da je sav potreban materijal dobijen zahvaljujući odobrenim sredstvima na prošlogodišnjem konkursu za sufinansiranje i finansiranje projekata u kulturi.
- Tako smo zaokružili celu tu priču na zadovoljstvo svih. I mene kao umetnika, i Biblioteke. Verujem da i gradu prija da ulaže u ovakve i slične projekte. Svakome ko nešto stvara i ko ima želju da ostavi neki pečat za sobom prija podrška koju sa strane dobija što od kolega umetnika, što od nekih institucija kao nekih ozbiljnijih ljudi koji gledaju to što se radi. U svakom slučaju prija podrška sa svih strana.
Od prošlogodišnje samostalne izložbe u Biblioteci šabačkoj do umetničkog dela koje krasi ulazi u novootvoreni deo Milena Kijurina s pravom može reći da je postala deo ove ustanove.
- Svaki umetnik stalno razmišlja. Ideje dolaze u zavisnosti i od vremena i od mnogih drugih faktora. Naravno da svi stalno razmišljamo i prosto želimo da se što više našeg rada negde prikaže i samim tim dobije neka funkcionalna vrednost osim umetničke. Potrebno je podeliti svoj rad sa ljudima oko sebe jer svrha umetnosti je da život drugih učini lepšim i kvalitetnijim.
Do realizacije nekih novih projekata Milena Kijurina svoja znanja prenosi učenicima s ciljem da ih što bolje usvoje kako bi bili što spremniji da odgovore na izazove ovog posla u budućnosti.
- Mojim kolegama i meni u interesu je da deca što više nauče u školi tako da nesebično delimo svoja znanja i uživamo kada odgovore na sve zadatke sa uživanjem. Rad na mozaiku u Aneksu Bibloteke šabačke bio je lepo iskustvo. Zadovoljna sam što sam imala priliku da radim, što moj rad sad stoji u nekoj javnoj instituciji i što će biti stalno izložen očima javnosti.
- Sam LjR kod ne bi bio nikakvo umetničko delo. Ništa specijalno, ništa zanimljivo. Setivši se, kao i svi Šapčani kad se spomene Biblioteka, raskošne magnolije na ulazu, došla sam na ideju da novi deo povežem sa starim putem mozaika sa LjR kodom okruženim magnolijama - kaže prof. Kijurina.
U zavisnosti od raspoloživog vremena sama izrada trajala je nekih petnaest, dvadeset dana. Iako je, zbog slikanja na keramici prvi put, za nju to predstavljao izazov, rad je na izvestan način bio donekle ograničen funkcionisanjem koda.
- Prvobitna ideja mi je bila da oslikam svaku kockicu pojedinačno pa da ih uklapam. Kako nisam bila vična lepljenju pločica, a ne želeći ni da maltretiram nekoga da sve to uklapa, odustala sam. Uz pomoć majstora fiksirala sam pločice, a zatim ih oslikavala. I tu sam morala da vodim računa kako ne bih zapušila crne i bele površine, koje omogućavaju skeniranje, drugim bojama.
Biblioteka kao stecište mladih, talentovanih umetnika svih vrsta, na ovaj način pokazala je da mesta za sve kreativne ljude ima. Kvalitet projekta prepoznao je i grad tako da je sav potreban materijal dobijen zahvaljujući odobrenim sredstvima na prošlogodišnjem konkursu za sufinansiranje i finansiranje projekata u kulturi.
- Tako smo zaokružili celu tu priču na zadovoljstvo svih. I mene kao umetnika, i Biblioteke. Verujem da i gradu prija da ulaže u ovakve i slične projekte. Svakome ko nešto stvara i ko ima želju da ostavi neki pečat za sobom prija podrška koju sa strane dobija što od kolega umetnika, što od nekih institucija kao nekih ozbiljnijih ljudi koji gledaju to što se radi. U svakom slučaju prija podrška sa svih strana.
Od prošlogodišnje samostalne izložbe u Biblioteci šabačkoj do umetničkog dela koje krasi ulazi u novootvoreni deo Milena Kijurina s pravom može reći da je postala deo ove ustanove.
- Svaki umetnik stalno razmišlja. Ideje dolaze u zavisnosti i od vremena i od mnogih drugih faktora. Naravno da svi stalno razmišljamo i prosto želimo da se što više našeg rada negde prikaže i samim tim dobije neka funkcionalna vrednost osim umetničke. Potrebno je podeliti svoj rad sa ljudima oko sebe jer svrha umetnosti je da život drugih učini lepšim i kvalitetnijim.
Do realizacije nekih novih projekata Milena Kijurina svoja znanja prenosi učenicima s ciljem da ih što bolje usvoje kako bi bili što spremniji da odgovore na izazove ovog posla u budućnosti.
- Mojim kolegama i meni u interesu je da deca što više nauče u školi tako da nesebično delimo svoja znanja i uživamo kada odgovore na sve zadatke sa uživanjem. Rad na mozaiku u Aneksu Bibloteke šabačke bio je lepo iskustvo. Zadovoljna sam što sam imala priliku da radim, što moj rad sad stoji u nekoj javnoj instituciji i što će biti stalno izložen očima javnosti.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
25. april 2024.
