PREMIJER ČIVIJAŠKE REPUBLIKE ZORAN KESIĆ O SUDBINI EMISIJE “24 MINUTA”
DOGOVOR IMAMO, NE I UGOVOR
Verovatno ćemo se ponovo emitovati od marta - Kao da se podrazumeva da svi treba da kleknemo pred vlašću i zaljubljeno je gledamo dok nas nežno mazi po glavici - Šapčani su stari zafrkanti i jedva su dočekali da mi uvale vruć krompir u ruke
Zoran Kesić, autor emisije “24 minuta” koja se do kraja novembra emitovala na B92, retko koga može da ostavi ravnodušnim. Njegov humor i satirično sagledavanje stvarnosti verovatno je prevazišlo očekivanja svih koji su uključeni u realizaciju ove emisije. Nada se nastavku saradnje sa B92, ali kako kaže, ugovor još nije potpisan.
- Definitivna sudbina naše emisije mogla se naslutiti još posle prve epizode, kada su se brojne reakcije gledalaca mogle svesti na rečenicu “odlični ste, ali ukinuće vas”. Nakon tri sezone i 70 i kusur epizoda i dalje smo odlični, a taj teg ukidanja i dalje nam se klati nad glavom. Definitivna sudbina nam je očigledno da nemamo pojma kakva nam je definitivna sudbina, ali da svako malo moramo da odgovaramo na pitanja o definitivnoj sudbini. Pa hajdemo još jednom, nije ni prvi ni poslednji put – verovatno ćemo se ponovo emitovati od marta. Kažem verovatno, jer dogovor sa B92 jeste postignut, ali ugovor još uvek nije potpisan. Ja lično i moja ekipa se nadamo i radujemo tom martu – kaže Kesić za “Glas Podrinja”.
Zašto je došlo do prekida emitovanja emisije krajem novembra i zašto se čekalo toliko dugo za nastavak razgovora?
- Do prekida je došlo, jer je u poslednjoj nedelji novembra emitovana poslednja epizoda predviđena ugovorom. Ugovor je glasio na 30 epizoda, a eto ta novembarska je bila trideseta. Pravo pitanje zapravo glasi “zašto nam televizija nije ponudila aneks ugovora kojim bi se omogućilo nesmetano snimanje i emitovanje emisije tokom decembra, uključujući i novogodišnju emisiju, kao i prethodnih sezona”. Ali to pitanje nije pitanje za ekipu naše emisije koja je bila više nego raspoložena da nastavi sa radom, već za televiziju na kojoj se emitujemo. I mi na to pitanje ne možemo da odgovaramo umesto televizije. Na nastavak razgovora se čekalo dugo jer su nam ljudi iz menadžmenta, sa kojima je trebalo da se sastanemo, više puta pomerali i odlagali sastanke. Ne bih sad navodio razloge za odlaganje, bilo ih je (odlaganja i razloga za odlaganje), čini mi se tri ili četiri.
Aktivni ste i u protestima koje organizuju udruženja novinara u kojima se traži ostavka ministar odbrane Bratislava Gašića zbog izjave da “voli novinarke koje lako kleknu”. Koliko je upravo ta izjava paradigma situacije u kojoj se nalazi sedma sila danas u Srbiji?
- Pre bih rekao da ta izjava najbolje oslikava lošu selekciju kadrova na odgovornim, rukovodećim mestima. Katastrofalno je loša procena premijera Vučića da tog i takvog Gašića postavi za ministra odbrane. Zar se, na osnovu ličnog poznanstva sa gospodinom Gašićem, nije moglo proceniti da on i nije baš najbolji izbor za ministra? Ili je najbolji izbor ne onaj koji je najbolji, već onaj koji je najodaniji? Ako se ide tom logikom, dolazimo do zaključka da u Vladi prednost nad korisnim imaju odani igrači, a prednost nad stručnim kadrovima imaju uvlakački kadrovi. Gašićev prostakluk nije samo metafora odnosa vlasti prema novinarima, već i odnosa vlasti prema svim građanima. Kao da smo svi mi tu zbog njih, a ne oni zbog nas. Kao da se podrazumeva da svi treba da kleknemo pred vlašću i zaljubljeno je gledamo dok nas nežno mazi po glavici, dobacuje kosku, ili, zašto da ne, brutalno zajebava.
Koliko Vam je žao što upravo tu situaciju sa ministrom niste imali prilike da obradite u emisiji?
- Napisao sam, svega nekoliko sati posle tog događaja, jedan prilično efektan tekst o tome u okviru mog bloga na sajtu Al Džazire i pozvao preko društvenih mreža sve kolege novinare na bojkot ministra Gašića dok se ne objavi vest o ostavci ili smeni. Drago mi je što su novinarska udruženja podržala ovu moju lepu ideju i što je reakcija javnosti bila tako burna da je smena Gašića bila neminovna. Nije mi žao što tog slučaja nije bilo u emisiji, jer siguran sam da ćemo i od marta imati na pretek povoda za kritiku. Moram ipak da izrazim nadu, da u prvoj epizodi sledeće sezone nećemo morati da otvaramo temu “zašto Gašić i dalje nije smenjen”.
U međuvremenu ste zakuvali klin čorbu na RTS. Kome bi je servirao?
- To je čorba namenjena svim građanima Srbije. Vreme praznika je bilo idealno da podelim sa narodom ovaj lep recept i hvala koleginici Radi što mi je stavila na raspolaganje svoju tv kuhinju i dragocene minute na javnom servisu. Nema prevelike priče iza te čorbe. I glupo je uopšte pričati o tome, davati toj humorističkoj minijaturi neku veću dimenziju, prepričavati vic… Indikativna je međutim činjenica da je čorba izazvala tolike reakcije, umesto da bude očekivani geg satiričara koji i inače “zakuvava” političke čorbe. Lagao bih kada bih rekao da mi ne prijaju komplimenti, uostalom svaki kuvar voli kad mu se pohvali jelo, ali zamislite kako bi bilo lepo da živimo u zemlji u kojoj je normalno, očekivano i poželjno da se u zabavnom šou programu na nacionalnoj televiziji, gledaoci zabavljaju, između ostalog, i na ovaj način. Pa, koliki se to strah i koliko se to “ne sme se” uvuklo u sve nas, da nam je jedna klin čorba primer herojstva i slobodne misli? Ponavljam, drago mi je zbog čorbe, ali nije mi drago što nam takva čorbica toliko nedostaje.
Šapčani su Vam lepu čiviju izvukli kada su odlučili da Vas umesto za predsednika, izaberu za premijera. Koliko je teško obavljati ovakvu odgovornu dužnost?
- Šapčani su stari zafrkanti i jedva su dočekali da mi uvale vruć krompir u ruke. Lepo sam mogao kao i svaki predsednik…dobro, kao naš predsednik…da se povremeno obratim narodu, kažem svoje mišljenje iako mi ga niko nije tražio, tu i tamo obradujem narod nekim citatom iz Kremanskog proročanstva i generalno, da se ne umaram mnogo i ne mešam preterano u svoj posao. Ali ne. Proglasiše me za premijera, a svi znamo šta to znači. Nemaš ni subotu ni nedelju, ni crveno slovo, ni državni praznik, more viđaš samo na slici, a privatni život gotovo i da nemaš. Rad, rad, rad, rad, rad i rad. Eto, to je moj posao kao premijera Čivijaške republike.
E kskluzivno:
Ako ne bude emisije, barem čitaoci “Glasa Podrinja” ne bi trebalo da se brinu, jer će Zoran Kesić, u narednom periodu, dva puta mesečno pisati kolumne upravo za vaš i naš list.
POBEDIĆU PONOVO
Šta nas sve očekuje do isteka premijerskog mandata?
- Očekuju nas krv, znoj i suze. Ukoliko ste fanovi rijaliti programa. Toga tamo ima u hektolitrima. Očekuje nas mnogo bolja godina nego što je bila prošla. Ukoliko ste veverica. Očekuje nas povećanje penzija. Koje smo prethodno smanjili. I povećanje optimizma u narodu. Koji smo blagovremeno utukli. Očekuju nas lokalni izbori. Na kojima ću trijumfovati ja. Možda i parlamentarni. Ako mi bude do toga. Videću još. Očekuje nas…pa najjednostavnije bi bilo reći, očekujem nas ja. Malo li je na ovu krizu?
- Definitivna sudbina naše emisije mogla se naslutiti još posle prve epizode, kada su se brojne reakcije gledalaca mogle svesti na rečenicu “odlični ste, ali ukinuće vas”. Nakon tri sezone i 70 i kusur epizoda i dalje smo odlični, a taj teg ukidanja i dalje nam se klati nad glavom. Definitivna sudbina nam je očigledno da nemamo pojma kakva nam je definitivna sudbina, ali da svako malo moramo da odgovaramo na pitanja o definitivnoj sudbini. Pa hajdemo još jednom, nije ni prvi ni poslednji put – verovatno ćemo se ponovo emitovati od marta. Kažem verovatno, jer dogovor sa B92 jeste postignut, ali ugovor još uvek nije potpisan. Ja lično i moja ekipa se nadamo i radujemo tom martu – kaže Kesić za “Glas Podrinja”.
Zašto je došlo do prekida emitovanja emisije krajem novembra i zašto se čekalo toliko dugo za nastavak razgovora?
- Do prekida je došlo, jer je u poslednjoj nedelji novembra emitovana poslednja epizoda predviđena ugovorom. Ugovor je glasio na 30 epizoda, a eto ta novembarska je bila trideseta. Pravo pitanje zapravo glasi “zašto nam televizija nije ponudila aneks ugovora kojim bi se omogućilo nesmetano snimanje i emitovanje emisije tokom decembra, uključujući i novogodišnju emisiju, kao i prethodnih sezona”. Ali to pitanje nije pitanje za ekipu naše emisije koja je bila više nego raspoložena da nastavi sa radom, već za televiziju na kojoj se emitujemo. I mi na to pitanje ne možemo da odgovaramo umesto televizije. Na nastavak razgovora se čekalo dugo jer su nam ljudi iz menadžmenta, sa kojima je trebalo da se sastanemo, više puta pomerali i odlagali sastanke. Ne bih sad navodio razloge za odlaganje, bilo ih je (odlaganja i razloga za odlaganje), čini mi se tri ili četiri.
Aktivni ste i u protestima koje organizuju udruženja novinara u kojima se traži ostavka ministar odbrane Bratislava Gašića zbog izjave da “voli novinarke koje lako kleknu”. Koliko je upravo ta izjava paradigma situacije u kojoj se nalazi sedma sila danas u Srbiji?
- Pre bih rekao da ta izjava najbolje oslikava lošu selekciju kadrova na odgovornim, rukovodećim mestima. Katastrofalno je loša procena premijera Vučića da tog i takvog Gašića postavi za ministra odbrane. Zar se, na osnovu ličnog poznanstva sa gospodinom Gašićem, nije moglo proceniti da on i nije baš najbolji izbor za ministra? Ili je najbolji izbor ne onaj koji je najbolji, već onaj koji je najodaniji? Ako se ide tom logikom, dolazimo do zaključka da u Vladi prednost nad korisnim imaju odani igrači, a prednost nad stručnim kadrovima imaju uvlakački kadrovi. Gašićev prostakluk nije samo metafora odnosa vlasti prema novinarima, već i odnosa vlasti prema svim građanima. Kao da smo svi mi tu zbog njih, a ne oni zbog nas. Kao da se podrazumeva da svi treba da kleknemo pred vlašću i zaljubljeno je gledamo dok nas nežno mazi po glavici, dobacuje kosku, ili, zašto da ne, brutalno zajebava.
Koliko Vam je žao što upravo tu situaciju sa ministrom niste imali prilike da obradite u emisiji?
- Napisao sam, svega nekoliko sati posle tog događaja, jedan prilično efektan tekst o tome u okviru mog bloga na sajtu Al Džazire i pozvao preko društvenih mreža sve kolege novinare na bojkot ministra Gašića dok se ne objavi vest o ostavci ili smeni. Drago mi je što su novinarska udruženja podržala ovu moju lepu ideju i što je reakcija javnosti bila tako burna da je smena Gašića bila neminovna. Nije mi žao što tog slučaja nije bilo u emisiji, jer siguran sam da ćemo i od marta imati na pretek povoda za kritiku. Moram ipak da izrazim nadu, da u prvoj epizodi sledeće sezone nećemo morati da otvaramo temu “zašto Gašić i dalje nije smenjen”.
U međuvremenu ste zakuvali klin čorbu na RTS. Kome bi je servirao?
- To je čorba namenjena svim građanima Srbije. Vreme praznika je bilo idealno da podelim sa narodom ovaj lep recept i hvala koleginici Radi što mi je stavila na raspolaganje svoju tv kuhinju i dragocene minute na javnom servisu. Nema prevelike priče iza te čorbe. I glupo je uopšte pričati o tome, davati toj humorističkoj minijaturi neku veću dimenziju, prepričavati vic… Indikativna je međutim činjenica da je čorba izazvala tolike reakcije, umesto da bude očekivani geg satiričara koji i inače “zakuvava” političke čorbe. Lagao bih kada bih rekao da mi ne prijaju komplimenti, uostalom svaki kuvar voli kad mu se pohvali jelo, ali zamislite kako bi bilo lepo da živimo u zemlji u kojoj je normalno, očekivano i poželjno da se u zabavnom šou programu na nacionalnoj televiziji, gledaoci zabavljaju, između ostalog, i na ovaj način. Pa, koliki se to strah i koliko se to “ne sme se” uvuklo u sve nas, da nam je jedna klin čorba primer herojstva i slobodne misli? Ponavljam, drago mi je zbog čorbe, ali nije mi drago što nam takva čorbica toliko nedostaje.
Šapčani su Vam lepu čiviju izvukli kada su odlučili da Vas umesto za predsednika, izaberu za premijera. Koliko je teško obavljati ovakvu odgovornu dužnost?
- Šapčani su stari zafrkanti i jedva su dočekali da mi uvale vruć krompir u ruke. Lepo sam mogao kao i svaki predsednik…dobro, kao naš predsednik…da se povremeno obratim narodu, kažem svoje mišljenje iako mi ga niko nije tražio, tu i tamo obradujem narod nekim citatom iz Kremanskog proročanstva i generalno, da se ne umaram mnogo i ne mešam preterano u svoj posao. Ali ne. Proglasiše me za premijera, a svi znamo šta to znači. Nemaš ni subotu ni nedelju, ni crveno slovo, ni državni praznik, more viđaš samo na slici, a privatni život gotovo i da nemaš. Rad, rad, rad, rad, rad i rad. Eto, to je moj posao kao premijera Čivijaške republike.
E kskluzivno:
Ako ne bude emisije, barem čitaoci “Glasa Podrinja” ne bi trebalo da se brinu, jer će Zoran Kesić, u narednom periodu, dva puta mesečno pisati kolumne upravo za vaš i naš list.
POBEDIĆU PONOVO
Šta nas sve očekuje do isteka premijerskog mandata?
- Očekuju nas krv, znoj i suze. Ukoliko ste fanovi rijaliti programa. Toga tamo ima u hektolitrima. Očekuje nas mnogo bolja godina nego što je bila prošla. Ukoliko ste veverica. Očekuje nas povećanje penzija. Koje smo prethodno smanjili. I povećanje optimizma u narodu. Koji smo blagovremeno utukli. Očekuju nas lokalni izbori. Na kojima ću trijumfovati ja. Možda i parlamentarni. Ako mi bude do toga. Videću još. Očekuje nas…pa najjednostavnije bi bilo reći, očekujem nas ja. Malo li je na ovu krizu?
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
25. april 2024.
