PREDANjA ZA NAUK
BRAZDA GORDOSTI
Gordost je osobina koja se smatra uzrokom mnogih grešaka pa i težih epiloga, kaže naš sagovornik koji uz oštar miris hercegovačkog duvana pripoveda.
- U selu u Posavotamnavi živeo kulak koji je bio i advokat predašnji uz tovare blaga i jednu sestru. Stotine hektara plodne zemlje je ugrabio braneći ubice i druge teške slučajeve da bi se domogao i većeg blaga. Na praznike, po jednima jesenje a po drugima prolećne u vreme pripreme oranica za setvu terao je nadničare da oru uz opori komentar: Vrane su pale na sedmu brazdu, ori samo...
Vredni seljani sa brojnom čeljadi radeći za porciju brašna samo bi se prekrstili i nastavili dalje. I tako sve dok se sestra nije ubola na trn a, pala u teško stanje. Potrošio je silne dukate na lekare ali ona je i pored ozdravljenja vidno hramala.
Zavolela sestra siromu iz susednog sela, veli starina, krila od brata ali avaj poče da raste stomak.
I tu nasta tišina a posle dužeg razmišljanja krete priča.
- I tu proradi gordost još uvek moćnog kulaka. Okupi seljane koji su imali robija na pretek i posla da se obračunaju sa mladim čovekom. Kako je zlo htelo desi se ubistvo a mladi čovek je bio oženjen i imao dvoje dece, jedno tek rođeno. Saznaviši za vest dok je kupala dete supruga ga ispusti i dete se udavi. Bi to velika žalost, dve humke u danu uz neutešnu ženu i majku.
Gordio se advokat i oslobodio ubice. U želji da blago zbrine u nekoliko kanata prevlačio je sanduke. Ispadali su dukati, sirotinja ih kupila a, pola kanata nije stiglo do cilja. Mnogo sanduka blaga je pokradeno tek bogat posta puki siromah. Sestra se opet razbole i umre u teškim mukama.
Bilo je teško primiti sve promene i po predanju u šumi u kojoj je ubijen mladi čovek, baš uz drve gde je pao na uranak krsne slave obesi se najbogatiji gazda u okrugu.
Bi to i kraj velikog carstva u malom, nestaše i zgrade do poslednje cigle i ostalo zakratko.
Tu starina izusti nauk.
- Ničija nije gorela do zore, te da se ne treba gorditi a, da pomoći sevap biva, svedoči i sada tvrdnja pojedinaca da se u bregovima vidi svetlost rasutog blaga. Gordost ih prigrabila, gordost izgubila. A one vrane na brazdama nisu stigle da ispišu i zavređenu nagradu jer potomaka ne osta. Nauk onom ko ume slušati a, bogatstvo uz um pomuti i sluh. Čedo moje neka mlađi znaju jer pametan se uči na greškama drugih, zborio besednik raskošnih slika.
I potresnih uz sav sjaj dukata. Nije zlato sve što sija rekao bi neko. Osta samo brazda gordosti...
- U selu u Posavotamnavi živeo kulak koji je bio i advokat predašnji uz tovare blaga i jednu sestru. Stotine hektara plodne zemlje je ugrabio braneći ubice i druge teške slučajeve da bi se domogao i većeg blaga. Na praznike, po jednima jesenje a po drugima prolećne u vreme pripreme oranica za setvu terao je nadničare da oru uz opori komentar: Vrane su pale na sedmu brazdu, ori samo...
Vredni seljani sa brojnom čeljadi radeći za porciju brašna samo bi se prekrstili i nastavili dalje. I tako sve dok se sestra nije ubola na trn a, pala u teško stanje. Potrošio je silne dukate na lekare ali ona je i pored ozdravljenja vidno hramala.
Zavolela sestra siromu iz susednog sela, veli starina, krila od brata ali avaj poče da raste stomak.
I tu nasta tišina a posle dužeg razmišljanja krete priča.
- I tu proradi gordost još uvek moćnog kulaka. Okupi seljane koji su imali robija na pretek i posla da se obračunaju sa mladim čovekom. Kako je zlo htelo desi se ubistvo a mladi čovek je bio oženjen i imao dvoje dece, jedno tek rođeno. Saznaviši za vest dok je kupala dete supruga ga ispusti i dete se udavi. Bi to velika žalost, dve humke u danu uz neutešnu ženu i majku.
Gordio se advokat i oslobodio ubice. U želji da blago zbrine u nekoliko kanata prevlačio je sanduke. Ispadali su dukati, sirotinja ih kupila a, pola kanata nije stiglo do cilja. Mnogo sanduka blaga je pokradeno tek bogat posta puki siromah. Sestra se opet razbole i umre u teškim mukama.
Bilo je teško primiti sve promene i po predanju u šumi u kojoj je ubijen mladi čovek, baš uz drve gde je pao na uranak krsne slave obesi se najbogatiji gazda u okrugu.
Bi to i kraj velikog carstva u malom, nestaše i zgrade do poslednje cigle i ostalo zakratko.
Tu starina izusti nauk.
- Ničija nije gorela do zore, te da se ne treba gorditi a, da pomoći sevap biva, svedoči i sada tvrdnja pojedinaca da se u bregovima vidi svetlost rasutog blaga. Gordost ih prigrabila, gordost izgubila. A one vrane na brazdama nisu stigle da ispišu i zavređenu nagradu jer potomaka ne osta. Nauk onom ko ume slušati a, bogatstvo uz um pomuti i sluh. Čedo moje neka mlađi znaju jer pametan se uči na greškama drugih, zborio besednik raskošnih slika.
I potresnih uz sav sjaj dukata. Nije zlato sve što sija rekao bi neko. Osta samo brazda gordosti...
S. Kosanić
Najnoviji broj
25. april 2024.
