SELO DANAS PREŽIVLjAVA

Od rukom zidane štale, jedne krave i socijalne pomoći do gazdinstva od 150 grla stoke i 45 hektara zemlje. Tačnije, poštenim i teškim radom u kojem učestvuje cela porodica, Vasići iz Maova su u poslednje tri decenije stvorili farmu koja po svim parametrima spada u jednu od većih na nivou države.
Dnevna količina mleka od 1.500 litara, redovno se isporučuje “Zlatiborskoj mlekari“. Prostora za dalje širenje, kako navodi nosilac gazdinstva Goran Vasić trenutno nema, ali se zato dosta ulaže u unapređenje proizvodnje. Ovih dana privode se kraju radovi na zatvorenom sistemu muže. Investicija vrednosti od oko 10.000 evra, omogući će bolji kvalitet mleka.
Od države nikada nisu uzimali podsticaje, a od gradskih mera koriste program za osemenjavanje krava, odnosno dobijaju 2.000 dinara po teletu. Kada je reč o stanju u srpskoj poljoprivredi i budućnosti proizvodnje, Vasić ocenjuje sledeće.
-Država bi trebalo prvo da reši pitanje monopola na tržištu, a potom se i aktivnije posveti stvaranju sistema koji će ulivati sigurnost proizvođaču. Mada, postoje i veliki problemi u nama seljacima: nismo organizovani, nemamo hrabrosti da se suprotstavimo, previše mudrujemo i bavimo se lukavstvom.
Zemlja bogom dana
Početkom osamdesetih godina Vasići su u Maovima imali malu štalu. Ručno građenu. Ruševine se i dalje nalaze u dvorištu, da sećaju na početke.
-Moj otac je tu zgradu svojim rukama od cigli i blata zidao. U njoj smo držali jednu kravu i krmaču. Tokom celog školovanja sam primao socijalnu pomoć. Bio sam među najsiromašnijom decom u selu. Posle nekog vremena, i pokušaja da se bavim nekim drugim poslovima, odlučio sam se za poljoprivredu- otpočinje svoju priču Vasić, i kaže.
-Ovo je zemlja bogom dana za poljoprivredu, ali mi je još uvek dovoljno ne koristimo. Ja sam to davno prepoznao i počeo sa ulaganjem. Danas imam oko 150 grla stoke. Od toga 65 krava, nešto ovaca. Bavio sam se i tovom bikova. Početkom dvehiljaditih sam imao godišnju proizvodnju mleka 2.000 litara, a danas 500.000 litara. Svojim zalaganjem i radom cele porodice sam uspeo da postignem proizvodnju o kojoj mnogi mogu samo da maštaju.
Stočar je ujedno i najveći ratar
Iako mu je proizvodnja mleka primarna delatnost, Vasić tvrdi da stočarstvo bez ratarstva ne može, te da je nedavno smanjenje subvencija za ratare još jedan u nizu pogrešan potez države.
-Stočar je ujedno i najveći ratar, jedno bez drugog ne ide. Subvencije za prošlu godinu nisu ni uplatili, a smanjili su davanja po hektaru ratarima za ovu sezonu. Nekada jednostavno ne možeš da poveruješ šta se dešava. Prošle godine sam zbog krize u mlekarstvu bio u gubitku milion i po dinara, ove mi još duguju ističe Vasić koji je i predsednik upravnog odbora Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga.
- Današnja otkupna cena mleka je od 21 do 30 dinara po litri. To sve zavisi od kvaliteta i količine. Ja poštujem sve standarde, i imam mleko ekstra kvaliteta. Ovih dana će biti okončani radovi na zaokruženom sistemu muže, što znači da će mleko direktno iz vimena ići u rashladni uređaj. Međutim u Srbiji čak 70 odsto mleka nije te ekstra klase. To je veliki problem ukoliko se razmišlja o izvozu u Evropu, a mlekare nisu ništa uradile kako bi na vreme pripremile svoje proizvođače- tvrdi Vasić, i dodaje.
- Poljoprivreda u Srbiji je danas na najnižim granama u poslednjih 100 godina. Selo jedva preživljava. Postali smo zemlja apsurda, gde je cena pšenice niža od cene nus proizvoda koji se koristi za prehranu stoke. Monopol je prisutan svuda. Pa tako imamo monopol na tržištu semena, stočne hrane, đubriva“¦a ti da bi proizvodio jeftinu hranu, moraš da imaš jeftin “ulaz“, da budeš konkurentan na tržištu.
Borba za bolje sutra
Iako realno sagledava sve probleme sa kojima se suočava današnji poljoprivrednik, ličnim zalaganjem i delovanjem kroz Udruženje, Goran na sve načine nastoji da se konačno ustroji sistem koji će garantovati egzistencijalnu sigurnost onih koji se odluče da ostanu na selu. Kako navodi, tokom svih ovih godina, nebrojeno puta je mogao da se “proda“, ali nikada nije poklekao jer je mislio na buduće naraštaje.
-Najlakše se “prodati“. Ali se onda postavlja pitanje šta ostavljate vašoj deci. Koliko će ona biti sposobna da se nose sa takvim stanjem stvari. Zbog toga sam uvek birao poštenje. Svestan sam da živim u nekoj drugoj zemlji da bih od svog rada imao veliko materijalno bogatstvo, ali se iskreno zalažem i svim meni dostupnim sredstvima borim da se i kod nas konačno uspostavi red- tvrdi Vasić.
BuduĆnost sela
Na gazdinstvu su uposleni svi Vasići. Goranovi majka i otac, supruga, ćerka, sin, i od nedavno snaha. Kao ispomoć imaju i jednog radnika. No, ono što posebno raduje je podatak, da Goranov sin Stefan, nije kao većina njegovih vršnjaka koji su usled odluke da ostanu da žive na selu “stali“ sa obrazovanjem. Naime, po okončanju školovanja za veterinarskog tehničara u šabačkoj Srednjoj poljoprivrednoj Stefan je, nastavio sa obrazovanjem na Višoj poljoprivrednoj. Do diplome, na smeru stočarstva mu je ostalo još dva ispita.
-Mislim da bi i država i grad trebali da imaju strategiju kada su u pitanju mladi ljudi željni znanja i napretka, a pri tome žele da ostanu na selu i to što nauče primene u praksi. To je višestruka korist za celo društvo-mišljenja je Vasić.ŽENE SU STUB
DOMAĆINSTVA
Naš domaćin ističe da je jedna od najvažnijih stvari kada je reč o unapređenju sela, poboljšati položaj žena.
- Žene su stub svakog domaćinstva. Država bi morala da povede računa o tome. Ako nam sve žene odu sa sela, nestaće seoska domaćinstva. Mnogo je lepo bilo kada je Direkcija za poljoprivredu Šapca dodelila dve godišnje nagrade upravo ženama. Moram da pohvalim i ideju da se po prvi put organizuje novogodišnji prijem za sve poljoprivrednike našeg kraja u organizaciji Direkcije. Takva vrsta brige nama prija i doprinosi tome da se i mi poljoprivrednici osetimo kao sastavni deo društva ““ kaže Vasić.