NOVINARI KAO TRUBAČI U DRAGAČEVU

Dragoljub Draža Petrović je naš najpoznatiji kolumnista. Utisak je da je manji broj medija za koje ne piše, nego onih koji objavljuju njegove tekstove. Jedni ga proglašavaju za državnog neprijatelja broj jedan, dok ga drugi smatraju za novog Nušića. Njegova satira retko ostavlja čitaoce ravnodušnim. Za „Glas Podrinja“, odmah, bez dlake na jeziku, u svom stilu komentariše situaciju u srpskim medijima.
- Premijer je serijski ubica slobode štampe. Vučić je preosetljiv na medije bio oduvek. On je odličan političar, jer je samo to u životu radio, još bolji medijski manipulator, ali ne zna ništa drugo sem da se bavi sopstvenim marketingom. Međutim, jasno vam je kada vidite da je srpski premijer ona vrsta ljudi koji sami o sebi govore u trećem licu jednine, što će reći - sami sebi se dive do beskraja. Zato nije ni čudo da mu nije neprijatno ni kada njegov glavni medijski saradnik, vlasnik Informera, objavi naslovnu stranu na kojoj piše masnim slovima da Vučić “ima muda“. Šta reći o reformatoru kome su glavna medijska podrška najgori novinar u Srbiji po glasovima kolega i najgora televizija na Balkanskom poluostrvu.
Ima li cenzure?
- U Srbiji nema klasične cenzure, ali ima diktature nad medijima i poplave Vučića u medijima. Naprednjaci se ponašaju kao neka revolucionarna vlast. Ne daju nikome ni pedalj slobode ako nije njihov istomišljenik.
Koliko tebi nedostaju Utisak nedelje, Kesić, Radio B92, Insajder...?
- Medije u Srbiji nije jahao samo ko nije stigao. Svaka vlast najpre voli da “osedla“ medije. Problem je što sad to više ne rade samo sa državnim glasilima, već utiču i na privatne medije, pošto oni žive od reklama, a oglašivači ne bi baš da se zameraju političarima, jer i njihov biznis zavisi od politike. Novinari se praktično tu malo pitaju. Možeš ti izigravati nekakvog Don Kihota, ali tekstove puštaju urednici, koje postavljaju vlasnici, a koji su u raznoraznim poprečnim vezama sa vlastima. I onda ti jedino preostaje da sedneš i da plačeš. Kesić, Utisak i Radio B92 su bili dobra stvar, jer smo uz njih mogli da sami sebi dokažemo kako još nismo odlepili. Ali je vlasnik B92, Grk koji ovde nije došao da širi slobodu govora već da zaradi pare, pod debelim uticajem vlasti, rešio da se reši Olje i radija, jer mu to može samo praviti probleme. Zato je Utisak i bio prvi na spisku za odstrel. Kad se takva stvar desi jednoj Olji Bećković, verovatno najboljoj TV novinarki u Srbiji, šta da očekuju novinari za koje niko ne zna. A, logika vlasti u slučaju Utiska nedelje bila je upravo logika koja se primenjuje u masovnim tučama ““ ako na početku odmah prebiješ najjačeg na suprotnoj strani, ostali će se razbežati. Mislim da Kesića donekle tolerišu zato što naprednjaci, em ne shvataju tu vrstu satire, em “24 minuta“ gledaju samo oni koji neće glasati za SNS. Ti koji hoće prate “Kursadžije“.
Konačno je smenjen ministar odbrane Bratislav Gašić zbog uvrede novinarki izrečene u Trsteniku. Ceo ovaj slučaj je nekako pokazao da dobar deo profesije, ali i celog društva ipak ““ kleči.
- Novinarstvo je, nažalost, postala profesija koja se mnogo ne razlikuje od dragačevskog trubača. I trubača i novinara možeš da teraš da svira na stolu za skroman bakšiš. Možeš i da ga penješ na drvo. Zbog toga nisu krivi novinari, već vlasnici medija. I vlasnike medija možeš da penješ na sto i drvo, ali zbog toga nisu krivi novinari, već političari. Problem je što su mnoge kolege otišle na Gašićevu konferenciju za štampu umesto da ga primoramo da se Vučiću izvini pred praznim stolicama. U prepunoj sali on je između redova poručio: “Sem novinarki, volim i ostale pripadnike sedme sile koji lako kleknu“. Očekivao sam i da svakom od prisutnih novinara Gašić pokloni po flašu klekovače u znak izvinjenja.
Kako komentarišete to što premijer nema vremena da odgovori na zahteve novinara okupljenih oko inicijative „Novinari ne kleče“?
- Bio sam na svih pet novinarskih protesta u Beogradu. Na drugom sam vizionarski predvideo govoreći za vesti N1, ubeđen da nisam u pravu, ali da to dobro zvuči, kako ćemo garantovano ispred zgrade Vlade dočekati kalendarsku Novu godinu, Srpsku novu i Kinesku novu. Dan pre Kineske premijer je smenio Gašića. To je prvi put u novijoj istoriji da neki novinar tako precizno pogodi poteze premijera. Svaka čast meni, ali premijer je ovim pokazao da ga za novinare i novinarstvo savršeno boli ćošak. Novinare koji nisu onaj smešni čika iz Informera, premijer smatra neprijateljskom živom silom, pa se tako i ponaša prema njima. Kad jedna vlast novinare smatra neprijateljima, onda ta vlast ima dijagnozu: manija gonjenja . A to je već posao za psihijatre, ne za novinare.
Kako dalje?
- Vučić će, ovo vam kažem u poverenju, srušiti sam sebe. Njegova vlast je režim sa unutrašnjim sagorevanjem. Bio je jednom onaj igrač Zvezde, Jurišić, koji je na svakoj utakmici davao po jedan autogol. E, to vam je Vučić posle četiri godine vlasti. Okružen poltronima i mitskim mediokritetima, to je čovek koji ima dve solucije: ili da menja narod ili da menja stranku. Ali, sada mu je kasno za obe varijante. Prva ozbiljna opozicija koja se pojavi, ima da ga pregazi. Tajna njegovog uspeha i jeste što nema nikakvu političku opoziciju. Ova postojeća ne bi mogla da sruši ni kućni savet u nekoj zgradi u Bulevaru revolucije. Kao što ljudi danas kažu da je Koštunica bio uspavan političar u čije vreme se najbolje živelo, a nema ga nigde, tako će Vučić ostati upamćen kao energičan političar u čije vreme se najgore živelo od 5. oktobra.
Koliko se plašiš mogućnosti da ova vlast jednog dana bude smenjena?
- Biće mi žao, jer sam kao novinar zaražen jednom vrstom “stokholmskog sindroma“, vezao sam se za “otmičare“, tačnije naprednjake. Ponekad zateknem sebe kako ozbiljno razmišljam da glasam za SNS, jer je mnogo teže pisati o nekoj vlasti gde nema ovoliko neverovatnih tupsona. Glasati za SNS nije dobro za državu, ali jeste za sopstvenu inspiraciju.
Nedavno ste rekli da se plašite da će doći trenutak kada ćete braniti premijera od ljudi koji mu sada podilaze.
- Kao što sam branio i Dragana Đilasa. Jedina kolumna u životu koja mi nije puštena u štampu iz političkih razloga, bila je o Đilasu dok je bio gradonačelnik i zamenik predsednika DS. On tvrdi da nema veze sa tim. Pomalo mu i verujem, jer su najgori oni koji redakcijsku cenzuru sprovode preventivno, ne pitajući glavnog aktera. Sada branim čak i Miškovića od njegovih bliskih saradnika iz vremena kada je bio najmoćniji čovek u državi. Iz tog vremena ostala je izjava Dragana Vučićevića data pre šest godina povodom neke Deltine proslave, koja doslovno glasi: „Kad kažem Delta, mislim najveća firma u Srbiji. Prosto, bez uspešne Delte nema uspešne Srbije. To je tako. To je činjenično stanje, sviđalo se to nekome ili ne.“ Vučićević je sada glavni idolog teorije da Vučića i SNS iza svakog ćoška vreba Mišković, jer je naprasno promenio mišljenje da „bez uspešne Delte, nema uspešne Srbije“, pa sad tvrdi da „bez uspešnog Vučića, nema uspešne Srbije“. To samo govori da je moral kvarljiva roba. I da će Vučić stradati od takvih tipova kad padne s vlasti. Pa ćemo svi mi morati da ih branimo.
SA ŠAPCEM NA ISTOJ TALASNOJ DUŽINI
Čest ste gost Šapca. Nekako Vas i doživljavamo kao svojeg. Koliko je bitan taj kontakt sa običnim svetom na tribinama i ulicama?
- Idem po raznim tribinama širom Srbije u poslednje vreme i na tim susretima sa ljudima imam zanimljiva iskustva: negde su u publici oni sa kojima se savršeno kapiraš na prvu loptu, to vidiš po njihovoj rekaciji već kada počneš da pričaš, a negde su to likovi koji vas gledaju kao da ste pali s Marsa. Samo u Šapcu i Novom Sadu je publika reagovala kao da se poznajemo sto godina. Sa Šapčanima sam na istoj talasnoj dužini, što mi je drago. Sem toga, moj lepi plavi bicikl marke „merida“ rodom je Šapčanka, tako da na Šabac gledam kao na neku vrstu bliže rodbine. Bicikl mi je trenutno po važnosti šesti član familije, kupio sam ga u Šapcu od Aleksandra Erskog, čuvenog šabačkog majstora za bicikle, i mogu reći da me služi već godinu i po dana bez da sam ga popravljao. Umeju Šapčani da izvuku čiviju iz točka, ali srećom, ne iz biciklističkog.
KAMPANjA DESET DANA NEDELjNO
Kako gledate na mogućnost da izbori u Srbiji budu zakazani za 1. maj, Praznik rada, ali ujedno i pravoslavni i katolički Uskrs?
- Ako izbore Vučić zakaže na Uskrs, garantovano nam sleduje jedno nezaboravno tucanje. Naravno, tu mislim na farbana jaja .
Iako izbori još nisu raspisani, utisak je da je lider SNS već ispucao bonus od deset dana, koliko je rekao da će da provede u kampanji.
- Vučić vodi kampanju deset dana nedeljno već tri i po godine. On je u stalnoj kampanji, od vrata do vrata, od toaleta do toaleta, teško ga je pratiti. Ponaša se kao štreber kome se konačno isplatilo sve što je radio u životu, pa se okružio štreberima svog ranga. I u tome uživa.