Инфо

Берза

  • aero 1.701 ▼ -0,23%
  • dinnpb 3.413 ▼ -1,93%
  • dnos 1.250 ▲ 2,46%
  • enhl 650 ▼ -0,15%
  • fint 505 ▲ 1,00%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gmon 1.800 ⚫ 0,00%
  • gsfd 525 ▲ 50,00%
  • impl 3.001 ▼ -0,03%
  • jmbn 9.171 ▲ 5,41%
  • kmbn 2.100 ▼ -1,45%
  • niis 683 ▼ -0,44%
  • rso16144 103,91 ▼ -1,96%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.800 ▲ 0,47%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
(25. фебруар 2016.)
ПОДОДИЧНО ГАЗДИНСТВО НЕБОЈШЕ РАДОВАНОВИЋА ИЗ БОГАТИЋА

ОКО ВОЋАРА ХРАНИ БИЉКУ

Традиционалне житарице све више потискује воће. Малина је ту “краљица“. “Сваштарење“ је још најсигурније
Не може и неће Небојша Радовановић, угледни домаћин из Богатића, који обрађује тридесетак хектара, што своје што туђе земље да се лако одрекне традиционалне производње кукуруза, пшенице, луцерке, а од стоке свиња и бикова, јер то су годинама радили његови преци. Доста тога што има, они су уз много рада и одрицања саградили. Знатно модернији обори и данас су пуни стоке, а традиционалне мачванске житарице заузимају једну трећину његових ораница.
Сточарство на низбрдици
- Што више човек храни стоке у већем је проблему. Сигурност и уговор су у овом послу све ређи. Улагања огромна, као и рад, а зарада никаква. Многи у овом крају одустају. Крава је све мање. Сточарство на низбрдици и посустаје под теретом кризе. Разумемо ми да је тржиште хировито али ова производња је од стратешког значаја и захтева одређену сигурност, што би креатори разних стратегија у пољопривреди морали да знају, каже Небојша.
Отуда је он, као уосталом и многе његове колеге принуђен да “сваштари“.
- Тако је нажалост, економска сигурност произвођача извеснија. Традицију не желимо да прекинемо, а често смо и на губитку. Од житарица са својих њива, сами справљамо сточну храну. Хранимо прасад коју су опрасиле наше крмаче али бар данас и у постојећим условима, тешко је ту пронаћи рачуницу, додаје овај домаћин који је у неизвесно произвођачко, пољопривредно “коло“, увео целу своју, бројну породицу.
Малина у успону
Радовановићи улажу огроман рад. Традиционалне производње се не одричу али излаз, ради зараде и опстанка у пољопривреди проналазе у новој производњи. Све чешће су принуђени да “сваштаре“. У томе виде решење за све, како домаћин воли да каже промашене државне реформе.
- Од 2000. године гајимо воће. У почетку је то било мало скромније. Мањи поседи малина, купина и вишања. Продавали смо их углавном на оближњим пијацама. Зарада је била евидентна, посебно прошле године од малине, наставља причу наш саговорник.
Засаде су стално ширили и тако дошли до примера ради 10 тона годишње производње, пласмана и наплате малине.
- Сада је то већ озбиљнија количина. Малина је нема сумње краљица међу воћем. И овде поред добрих климатских предуслова, квалитетног земљишта мачванског, наглашавам рад и само рад. Од квалитетног засада, преко неге и коначно брања, све је важно и свему треба бити максимално посвећен, истиче домаћица Драгана, одборник у Скупштини општине Богатић и по тврђењу домаћнма, главни менаџер за малину.
У периоду брања, оних десетак дана ангажујемо већи број помоћних радника, а посебно бих истакла помоћ снаха и синова, која нам је изузетно драгоцена.
Драгана је посебно срећна што је доживела и велики број унучади. Одлучила је да њиховим именима “крсти“ неке засаде воћа. Посебно је одушевљена сортом малине Полка ( Енглеска).
- Она нам поред традиционалног Виламета ( Америчка сорта) омогућава да још од јула имамо два, два и по месеца свеже малине, што је као и ранија берба у односу на главне конкуренте, велика предност.
Уз све поменуто, Радовановићи се боре за извозни квалитет и посебно наглашавају значај чистоће, код брања и употребе одговарајућих заштитних средстава код неге ове све распрострањеније биљке у Мачви.
Љ.Ђукић

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa