U mreŽi stvarnih prijatelja

Buljimo u našu pametnu decu baš kao što oni bulje u displeje svojih pametnih telefona i ništa nam nije jasno. Jaza generacija uvek je bilo, ali šta da radimo sa jazom mozgova? Moj savet: upoznajte virtuelni svet svog deteta, istražite ga. Pitajte svoje dete šta je tu toliko važno, a onda ga saslušajte, bez predubeđenja i predrasuda. Sa mnom su razgovarale dve uspešne, iskrene, predivno nasmejane devojke, Rada Burmazović i Ana Rogulja, učenice osmog razreda OŠ „Stojan Novaković“.
Straničica: Možete li da zamislite život bez interneta?
Ana i Rada: Neeeeeee!
Straničica: Postoje li dobre strane interneta i društvenih mreža?
Ana: Možemo nešto pametno da pročitamo, neke knjige, na primer, mnogo toga može da se nađe na internetu, nemate sve knjige u biblioteci.
Rada: Osim toga, kada se radi neki domaći zadatak, napravimo grupni čet, pratimo ko šta radi, objašnjavamo jedni drugima. To dođe kao neka grupa za učenje. Tinejdžeri baš i ne prate redovno vesti, znate. A ovako budemo u toku sa nekim važnim dešavanjima, ne samo u našem malom društvu, nego i u svetu.
Ana: Zgodno je i kada neko od nas nije bio u školi, pa treba da postigne ono što smo mi u međuvremenu radili. Lako se organizujemo preko Skajpa, ili preko Fejsa i pomognemo drugu. Jeste da zbog mogućnosti koje internet pruža možda malo manje izlazimo, ali ipak su veće koristi nego mane. Da ne pričam, ako imate nekog od porodice u inostranstvu, možete da se sa njima čujete i vidite, a ne košta vas ništa.
Rada: Znam da odraslima nije baš lako da to shvate skroz... Mislim, zaista se mnogo toga promenilo za samo dvadesetak godina. Oni su se družili na sasvim drugi način.
Straničica: Kako društvene mreže utiču na vaš društveni život?
Ana i Rada: Mnogo smo opušteniji na mreži i to svi volimo. Međutim, nekad se desi da bude mnogo razgovora na mreži, a onda, kada se stvarno vidimo, prođemo jedni pored drugih kao da se ne poznajemo. Tako da imaš virtuelni kontakt, a stvarni nemaš. To je baš bez veze. Bude ti neprijatno.
Straničica: Znači, neko može da te sinuje i u stvarnom svetu, ne samo u virtuelnom? (Za neupućene: poslao si nekom poruku, taj neko ti nije odgovorio, a ti znaš da je taj neko poruku video, engl. seen.)
Rada i Ana: Jao, mislim da je bilo mnogo lakše kad to nije postojalo. Grozno! Ti pošalješ poruku, vidiš da je to neko video, a ne odgovara ti... Onda razmišljaš, da li je ljut, ljubomoran, nezainteresovan... Ima ljudi koji te namerno sinuju po dva dana... Odvratan je osećaj.
Straničica: A kako to ide kada vam se neko sviđa? Meni deluje da društvene mreže imaju neka nepisana pravila ponašanja. Šta radite, tražite simpatiju na Fejsbuku?
Ana i Rada: Naravno. Onda proverimo ko su mu prijatelji, nadamo se da imamo neke zajedničke. Nekad napravimo prvi korak, pošaljemo zahtev za prijateljstvo... I onda čekamo! Ako su simpatije obostrane, možeš da očekuješ da će ti stići neki stih iz popularne pesme, ili tako nešto. Kako će se sve razvijati zavisi i od jedne i od druge strane.
Rada: Zahvaljujući FB lako ti je da budeš u kontaktu sa onim ko ti se sviđa! Za viđenje uživo ti treba čitava organizacija: blam te je, treba da kažeš roditeljima, pa onda se dogovaraš sa drugaricom, „hej, hajde da budemo tu i tu“.
Ana: Dobro je što preko četa možeš malo bolje da upoznaš tu osobu, ipak stekneš neki utisak, to onda olakša dalje upoznavanje.
Straničica: Koliko ste bezbedni na društvenim mrežama?
Ana: Mislim da ne vode uvek svi ljudi dovoljno računa. Pristupaju na sve sajtove, profile. Ti danas ne možeš sigurno da znaš ko je stvarno iza nekog profila. Nisam imala neko neprijatno iskustvo, ali mislim da je to zato što sam pažljiva. Čujemo svi šta se dešava, počne na FB, a završi se u policiji.
Rada: Moji roditelji imaju šifru mog profila, takav je dogovor, ali ne ulaze na njega, imaju poverenje u mene. Stvarno pazim. Moramo tako, jer uglavnom sami sebe možemo da uvalimo u nevolju. Slikamo slike i prosleđujemo ih drugarici, ili drugu, uopšte ne razmislimo koliko će to brzo da prođe kroz mrežu i kako će to drugima izgledati.
Ana: Najsigurnije je da ograničite pristup svom profilu. Ne stavljamo sve lične podatke da svi mogu da ih vide. Isto kao i fotografije i ostale stvari. Pristup treba da imaju samo prijatelji.
Rada: A prijatelji na FB treba da ti budu samo oni ljudi koje stvarno poznaješ.