ZANATI KOJI NE BLEDE: PINTER
MAJSTOR SLAVKO I U 83. RADI
U ulici Ustaničkoj živi porodica Janković 83 godine star pinter Slavko i pet godina mlađa supruga Anica. Izrodili su troje dece Desanku, Dragicu i Zorana i imaju petoro unučadi Aleksandra, Kristinu, Anu, Jelenu i Teodoru. Sve je počelo 1947. godine u rodnom Bukoru.
- Bilo je to radno i teško vreme. Uz oca Ljubisava naučio sam pinterski zanat a potom se oženio i zaposlio a zanat nastavio brat Ljubomir poznatiji kao Dućko. Otac se bunio što odlazim ali put me vodio u Barič pa potom u “Šapčanku“ gde sam brinuo o bačvama i radio oko njih ali do posla se neje došlo lako. Primetio me rukovodioc kako pomažem kod pakovanja limenki vozaču i, tako sam na preporuku se zaposlio i, potom podigao kuću i to ne jednu nego dve. Prva je bila na putu koji je po sred kuće bio ucrtan, pa smo uradili ovu koja nam eto upeglana izgleda lepo, ali je teško bilo do kuće doći. Tu sam preselio suprugu i ćerku i sve je tako počelo, kaže majstor Slavko.
Iz rodne Ćosića male dalje je teklo radno u Šapcu i porodica se širila ali i terala kako voli reći na veći rad.
- Kada se dođe kući samo malo uzme leba pa rad do duboko u noć, bilo je i preko trideset buradi svih veličina odjednom u dvorištu ali sve se stizalo. Radom je pobeđivano teško vreme a čeljad se uvećavala, školovala, izvodila na put i tako redom, kaže majstor od ugleda.
Uz njega i supruga Anica je naučila dobar deo zanata.
- Skoro da nema tajni u poslu za mene i pomažem koliko se može. Radilo se ovde i burića i kaca većih ali i za turšiju i u svemu sam učestvovala, uz smeh kaže supruga.
I tako i u devetoj deceniji života svaki dan je obeležen radom pa se uz zanat uradi i lepa bašta sa povrćem i brine o brojnom voću a tu je i ren po kojem se dvorište prepoznavalo. Pinter Slavko radno i u 83. godini uz svesrdnu pomoć supruge.
- Bilo je to radno i teško vreme. Uz oca Ljubisava naučio sam pinterski zanat a potom se oženio i zaposlio a zanat nastavio brat Ljubomir poznatiji kao Dućko. Otac se bunio što odlazim ali put me vodio u Barič pa potom u “Šapčanku“ gde sam brinuo o bačvama i radio oko njih ali do posla se neje došlo lako. Primetio me rukovodioc kako pomažem kod pakovanja limenki vozaču i, tako sam na preporuku se zaposlio i, potom podigao kuću i to ne jednu nego dve. Prva je bila na putu koji je po sred kuće bio ucrtan, pa smo uradili ovu koja nam eto upeglana izgleda lepo, ali je teško bilo do kuće doći. Tu sam preselio suprugu i ćerku i sve je tako počelo, kaže majstor Slavko.
Iz rodne Ćosića male dalje je teklo radno u Šapcu i porodica se širila ali i terala kako voli reći na veći rad.
- Kada se dođe kući samo malo uzme leba pa rad do duboko u noć, bilo je i preko trideset buradi svih veličina odjednom u dvorištu ali sve se stizalo. Radom je pobeđivano teško vreme a čeljad se uvećavala, školovala, izvodila na put i tako redom, kaže majstor od ugleda.
Uz njega i supruga Anica je naučila dobar deo zanata.
- Skoro da nema tajni u poslu za mene i pomažem koliko se može. Radilo se ovde i burića i kaca većih ali i za turšiju i u svemu sam učestvovala, uz smeh kaže supruga.
I tako i u devetoj deceniji života svaki dan je obeležen radom pa se uz zanat uradi i lepa bašta sa povrćem i brine o brojnom voću a tu je i ren po kojem se dvorište prepoznavalo. Pinter Slavko radno i u 83. godini uz svesrdnu pomoć supruge.
S.K.
Najnoviji broj
25. april 2024.
