Polio Plus projekat
Poklon Rotarija deci sveta
Poliomijelitis (dečja paraliza) je akutna infektivna bolest izazvana virusom polia. U kliničkoj slici dominira paraliza donjih ekstremiteta, a dolazi i do zapaljenja mozga, što često dovodi i do smrtnog ishoda. Bolest se unosi virusom, preko usta, a zaraza se širi zbog nehigijenskih uslova života („bolest prljavih ruku“). Bolest uglavnom pogađa decu, mlađu od tri godine. Dečja paraliza je i najveći obogaljivač dece. Jedina efikasna metoda borbe protiv ove opake bolesti je njeno sprečavanje vakcinacijom. Postoje dve vrte vakcina: „mrtva“, koja se unosi putem inekcija i „živa“, koja se daje oralno (dve kapi).
Prema retrospektivnim medicinskim studijama, do 1980. godine umiralo je i/ili obogaljivalo pola miliona dece u svetu.
Inače, ovu bolest je veoma stara, više od pet milenijuma. Opisana je još u starom Egiptu. Prva epidemija zabeležena je 1894. u Vermontu, USA, sa preko 9000 obolelih. U Njujorku, 1916. godine beleži se nova epidemija sa istim brojem obolelih. Franklin Ruzvelt, predsednik Amerike, 1921. je oboleo od polia. Par godina kasnije počinju da se koriste prva čelična (veštačka) pluća kod obolelih. Najgora godina u Americi zabeležena je 1952., kada je registrovano 58. 000 obolelih. Tri godine kasnije, znači 1955., počinje da se koristi Salkova parenteralna vakcina, kao efikasna. Oralna vakcina dr Alberta Sejbina razvijena je i počinje da se koristi od 1961. (vakcina izbora-dve spasonosne kapi). Nakon toga se uvodi rutinska imunizacija ovom vakcinom, naročito u zemljama u razvoju. Poslednji slučaj polia zabeležen je u Americi 1979.
Rotari te, 1979., počinje rat protiv polia, odlukom da se kupe i distribuiraju vakcine za šest miliona dece na Filipinima. To je bio prvi projekat koji je sproveden od strane novog Rotari projekta-3H programa i test rotarijanske sposobnosti da efektivno služi na globalnom nivou, u domenu ljudskog zdravlja. Taj uspeh je uslovio planiranje najambicioznijih programa u sedamdesetpetogodišnjoj istoriji Rotarija-imunizacija dece sveta protiv poliomijelitisa. Kampanja je pokrenuta i u drugim zemljama u sledećih pet godina.
Od 1985. godine, uz podršku i savete dr Sejbina, Rotari je postavio globalnu strategiju-uspostaviti partnerstvo sa NjHO i nacionalnim institucijama zdravlja svih zemalja i prikupiti sredstva da se kupe vakcine i pritom uključiti milion rotarijanaca da pomognu distribuciju vakcina za više od sto miliona dece, koliko se svake godine rađa u zemljama u razvoju. Ime ovog projekta Polio Plus, predstavlja zajedno svet bez polia i verovanje da će napad na ovu opaku bolest omogućiti dostizanje imunizacionog nivoa protiv ostalih pet dečjih zaraznih bolesti (difterija, tetanus, pertusis, male boginje i tuberkuloza), koje ubijaju i osakaćuju milione dece svake godine.
Kako je vreme odmicalo, lista prednosti je rasla. Kampanje polio imunizacije su utrle put drugim intervencijama spasavanja života, kao što je raspodela vitamina A. Nova oprema za transport i skladištenje vakcina olakšala je borbu protiv zaraznih bolesti u zemljama u razvoju. Ogromna mreža laboratorija i klinika zaduženih za identifikovanje novih slučajeva dečje paralize, počela je i sa monitoringom širenja drugih virusa. GPEI (globalna inicijativa za eradikaciju polia), koja je stvorena uz pomoć Rotarija, stvorila je međunarodni ugled kao model javno-privatnog partnerstva za rešavanje zdravstvenih problema u svetu. „Plus“ u Polio Plusu znači da rotarijanci rade više od zaustavljanja širenja dečje paralize u poslednje četiri zemlje u kojima je ona endemska; oni takođe izgrađuju zaostavštinu u vidu infrastrukture i partnerstva koje će podržati borbu protiv zaraznih bolesti dugo nakon nestanka dečje paralize. Ključni napredak za koji je zaslužna GPEI je bivalentna oralna polio vakcina, koja imunizuje protiv tipova 1 i 3 divljeg polio virusa (tip 2 je eliminasan kao divlji 1999.), i efikasnija od trovalentne vakcine. Razvoj bivalentne vakcine, koja je u upotrebi od decemba 2009. god., bio je moguć zahvaljujući aktivnom istraživanju u okviru partnerskog programa.
Prema retrospektivnim medicinskim studijama, do 1980. godine umiralo je i/ili obogaljivalo pola miliona dece u svetu.
Inače, ovu bolest je veoma stara, više od pet milenijuma. Opisana je još u starom Egiptu. Prva epidemija zabeležena je 1894. u Vermontu, USA, sa preko 9000 obolelih. U Njujorku, 1916. godine beleži se nova epidemija sa istim brojem obolelih. Franklin Ruzvelt, predsednik Amerike, 1921. je oboleo od polia. Par godina kasnije počinju da se koriste prva čelična (veštačka) pluća kod obolelih. Najgora godina u Americi zabeležena je 1952., kada je registrovano 58. 000 obolelih. Tri godine kasnije, znači 1955., počinje da se koristi Salkova parenteralna vakcina, kao efikasna. Oralna vakcina dr Alberta Sejbina razvijena je i počinje da se koristi od 1961. (vakcina izbora-dve spasonosne kapi). Nakon toga se uvodi rutinska imunizacija ovom vakcinom, naročito u zemljama u razvoju. Poslednji slučaj polia zabeležen je u Americi 1979.
Rotari te, 1979., počinje rat protiv polia, odlukom da se kupe i distribuiraju vakcine za šest miliona dece na Filipinima. To je bio prvi projekat koji je sproveden od strane novog Rotari projekta-3H programa i test rotarijanske sposobnosti da efektivno služi na globalnom nivou, u domenu ljudskog zdravlja. Taj uspeh je uslovio planiranje najambicioznijih programa u sedamdesetpetogodišnjoj istoriji Rotarija-imunizacija dece sveta protiv poliomijelitisa. Kampanja je pokrenuta i u drugim zemljama u sledećih pet godina.
Od 1985. godine, uz podršku i savete dr Sejbina, Rotari je postavio globalnu strategiju-uspostaviti partnerstvo sa NjHO i nacionalnim institucijama zdravlja svih zemalja i prikupiti sredstva da se kupe vakcine i pritom uključiti milion rotarijanaca da pomognu distribuciju vakcina za više od sto miliona dece, koliko se svake godine rađa u zemljama u razvoju. Ime ovog projekta Polio Plus, predstavlja zajedno svet bez polia i verovanje da će napad na ovu opaku bolest omogućiti dostizanje imunizacionog nivoa protiv ostalih pet dečjih zaraznih bolesti (difterija, tetanus, pertusis, male boginje i tuberkuloza), koje ubijaju i osakaćuju milione dece svake godine.
Kako je vreme odmicalo, lista prednosti je rasla. Kampanje polio imunizacije su utrle put drugim intervencijama spasavanja života, kao što je raspodela vitamina A. Nova oprema za transport i skladištenje vakcina olakšala je borbu protiv zaraznih bolesti u zemljama u razvoju. Ogromna mreža laboratorija i klinika zaduženih za identifikovanje novih slučajeva dečje paralize, počela je i sa monitoringom širenja drugih virusa. GPEI (globalna inicijativa za eradikaciju polia), koja je stvorena uz pomoć Rotarija, stvorila je međunarodni ugled kao model javno-privatnog partnerstva za rešavanje zdravstvenih problema u svetu. „Plus“ u Polio Plusu znači da rotarijanci rade više od zaustavljanja širenja dečje paralize u poslednje četiri zemlje u kojima je ona endemska; oni takođe izgrađuju zaostavštinu u vidu infrastrukture i partnerstva koje će podržati borbu protiv zaraznih bolesti dugo nakon nestanka dečje paralize. Ključni napredak za koji je zaslužna GPEI je bivalentna oralna polio vakcina, koja imunizuje protiv tipova 1 i 3 divljeg polio virusa (tip 2 je eliminasan kao divlji 1999.), i efikasnija od trovalentne vakcine. Razvoj bivalentne vakcine, koja je u upotrebi od decemba 2009. god., bio je moguć zahvaljujući aktivnom istraživanju u okviru partnerskog programa.
Velimir Baltezarević
Najnoviji broj
25. april 2024.
