POZNATI PISAC I NOVINAR MARKO VIDOJKOVIĆ
JEDNOM MORA BITI BOLjE
Dovoljno je verovati svojim očima i ušima, pa zaključiti da je sloboda ostala jedino u pojedinim lokalnim glasilima, na Sienenovom N1, još neko vreme na RTV. Od pisanja se sve teže živi. Opozicija izašla na unapred izgubljene izbore
Marko Vidojković svojim pisanjem i aktivnim stavom prema srpskoj društvenoj sceni nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ništa manji pisac od novinara, i ništa veći novinar od pisca, koristi svaku mogućnost da britkom rečju pravim imenom nazove sve ono što nam se dešava.
Još jedan Svetski dan slobode medija dočekali smo na nezavidnom mestu. Šta se to dešava sa medijima u Srbiji?
- Koliko sam razumeo, bolje smo rangirani nego prošle godine. Ne znam koji se sve to mudri umovi i na koji način određuju prema medijskim slobodama u zemljama, ali u ovoj zemlji, dovoljno je verovati svojim očima i ušima, pa zaključiti da je sloboda ostala jedino u pojedinim lokalnim glasilima, na Sienenovom N1, još neko vreme na RTV, kad je reč o dnevnim novinama tu je samo „Danas“, ali ono gde stvarno dominiramo jeste internet. Internet sve beleži, internet sve pamti i internet je svakome pri ruci i mi, koji smo taj medij prihvatili kao osnovno sredstvo komunikacije sa svetom, na putu smo koji treba i ostali da prate. Kroz deset godina, svi će biti na internetu i televizije i novine će postati irelevantne. Do tada, sloboda u tim medijima, koji postaju sve manje i manje komercijalni, svodiće se na incidente. Sada prolazimo kroz tranziciju u kojoj nema povratka na staro i svaki mali „Sloba“, koji se dohvati fotelje i počne gebelsovski da uređuje medije, može da računa da će iste sekunde kada slaže na nekoj od televizija, njegova laž biti razotkrivena na internetu. I ne samo to, postaće predmetom opšteg ruganja i zajebancije, što je posebna slast interneta, kao slobodnog medija.
Na neki način, i Vi ste žrtva te „slobode“, jer Vam je zbog izbora u Srbiji ukinuta emisija koju ste raditi za ATV u BiH?
- Pogledajmo to iz ovog ugla: u avgustu, 2015. nisam ni imao emisiju. ATV su mi se našli kad sam bio u najvećem sranju i u najvećoj medijskoj izolaciji i dali su mi da radim emisiju. A, onda su toj emisiji napravili još veću reklamu, suspendujući je. U međuvremenu, nadavao sam se intervjua svuda unaokolo, a emisija, prema planu, treba da bude nastavljena 11. juna. Dakle, mene niko nije ućutkao za vreme izbora, samo je ATV do kraja i tvrdo stajala na svom principu apsolutne neutralnosti kad je reč o izbornom procesu u Srbiji. Ono što se prirodno sa mnom dešava u ovakvim situacijama jeste da ću da snimam još kvalitetnije emisije kada se vratim na posao. Dobro je, što u ovom trenutku uopšte postoji opcija povratka mene na neki medijski posao i to i dalje ne u Srbiji, već u Republici Srpskoj. Suma sumarum: postao sam žrtva te „slobode“, odmah po dolasku Nikolića na vlast, u proleće 2012.
Da li je u Srbiji onda bolje biti pisac nego novinar?
- Zaista, podjednako je nezahvalno, pre svega, jer smo se istorijski našli u trenutku u kome se od tih „zanimanja“ sve teže živi, a suština rada jeste valjda u tome da živiš od njega, a ne da umreš od njega. Novine i časopise je potisnuo internet, jako je teško pronaći kupca za svoj proizvod na kiosku i zato se nalaziš u situaciji da medij u kome radiš preživljava zato što neki gospodar razmeštanja reklamnog prostora diriguje u koje će novine da idu koje reklame i to je tako još od početka svetske ekonomske krize, koji se u našoj zemlji osetio, 2009. Samo se gospodari reklama menjaju, u odnosu na to ko su trenutni gospodari naših života. Kad je reč o knjigama, ista ta ekonomska kriza je dovela prodaju knjiga na „krizni“ nivo, pa kad se na to doda cena knjiga, koja je najjeftinija u ovom delu svemira, jasno je da i pisci žive neke nevesele dane. Ali, utoliko i veći izazov. Jebeš stvaranje kada je sve kul, snađi se kad je frka.
Kakav je Vaš komentar na održane izbore u Srbiji?
- Radostan sam što su sve relevantne opozicione stranke prešle cenzus (u ovom trenutka za DSS/Dveri još uvek ne znamo, ali kapiram da će uspeti da pređu, posle silne dreke koja se oko toga digla), što je gotovo neverovatan uspeh, kad se zna da su izašle na nepravedne, unapred izgubljene izbore. Vučić je dobio mnogo manje mesta u parlamentu nego što im se nadao, pa sad mora da se moli svevišnjem da mu Vuk Drašković ili Nenad Popović ili Miroslav Lazanski ostanu verni. To je odlična situacija, što raznovrsnija politička scena - to bolje, što više različitih glasova - to lepše, što manje glasova jednoj partiji - to demokratskije. Ne zaboravite, mi se nalazimo na dnu dna, a ovo je znak da smo možda, ipak, sa dna, nekuda pošli. Od ovog optimizma ograđujem se utoliko što još ne znam dokle su oni koji su nameštali i štelovali ove izbore u korist SNS, u stanju da idu.
U Srbiji malo, malo, pa brojanje glasova traje duže nego nego glasanje? Da li je moguće da je opozicija „pokrala“ izbore?
- To nema veze s mozgom. To što može da se krade na sto načina, ne znači da treba da sedimo skrštenih ruku. Na opoziciji je da hvata vlast u krađi, da pronalazi dokaze za to, a na građanima je da takvu vlast kazne, pre svega na izborima, ali ako zatreba, može i demonstracijama. Nećemo valjda da se stidimo što smo tri meseca 1996/1997. demonstracijama uterali dug u glasovima, koje nam je oteo Miloševićev režim. Svaki režim mora da zna da može da mu se desi isto, reke ljudi na ulicama, ako počne da zloupotrebljava vlast koja mu je poverena. Sve vreme pokušavam sebe da ubedim da ova vlast više glumi da je diktatorska, nego što to zaista jeste, ali onda, kada u izbornoj noći fantomi ruše „Savski ekspres“, zapitam se da nisam zapravo glup što nisam još strožiji prema njima.
Da li će nam i kada biti bolje?
- Jednom mora biti bolje, ali ne nužno nama. Toliko smo se posrali sami po sebi da je nemoguće očekivati da odjednom otkrijemo tuš i sapun. Tri decenije smo proveli u proseravanju po zdravstvu, školstvu, ekonomiji, sudstvu, penzijskom fondu, svojim komšijama, svojim bližnjima i svojim životima, da nam je možda baš onako kako zaslužujemo. Sanjam dan kada će se na ulici pojaviti mladi koji će nemolosrdno pregaziti sve ono što smo mi unakazili, koji će preuzeti svoju budućnost u svoje ruke, koji će uraditi ono što smo mi propustili da uradimo. Eto, tad će nam biti bolje.
Zanimljiv paket je ponuđen čitaocima u Srbiji „Kandže“, „Kandže 2“ i audio zapis „Kandži“ u interpretaciji Sergeja Trifunovića?
- Mogu slobodno da kažem da je to moje najomiljenije „moje“ izdanje. Stavili smo tri knjige u jednu i takoreći po ceni jedne. Ono što je dragulj u kruni ovakvog izdanja jeste taj audio-snimak „Kandži“, u trajanju od šet časova, u Sergejevom maestralnom izvođenju. To je, zapravo, audio-drama, u kojoj Sergej igra sve uloge. Na trenutke sam morao da pritiskam pauzu, jer od smejanja nisam mogao da ga slušam. Fenomenalan je osećaj kad ti neko To napravi od teksta, pravo uživanje za slušati.
PROPATIO SAM ZBOG ŠAPCA
Hoće li biti Šapca i u narednim romanima?
- Prilično sam propatio i zbog ovo malo što sam ga do sad stavljao, tako da nisam baš siguran... Zezam se, super su i Šapčanke, i Šapčani i njihov grad, samo se ispostavilo da nemaju baš smisla za zezanje na njihov račun. No, i ta priča je stara već sedam godina i valjda je do sada kao dan jasno da ne pravim razliku između Šapca, Beograda, Novog Sada, Zagreba, Ljubljane, Niša, Sarajeva ili Kragujevca - svi gradovi u kojima živimo mi ili neko koga poznajemo su podjednako puni kretena.
Još jedan Svetski dan slobode medija dočekali smo na nezavidnom mestu. Šta se to dešava sa medijima u Srbiji?
- Koliko sam razumeo, bolje smo rangirani nego prošle godine. Ne znam koji se sve to mudri umovi i na koji način određuju prema medijskim slobodama u zemljama, ali u ovoj zemlji, dovoljno je verovati svojim očima i ušima, pa zaključiti da je sloboda ostala jedino u pojedinim lokalnim glasilima, na Sienenovom N1, još neko vreme na RTV, kad je reč o dnevnim novinama tu je samo „Danas“, ali ono gde stvarno dominiramo jeste internet. Internet sve beleži, internet sve pamti i internet je svakome pri ruci i mi, koji smo taj medij prihvatili kao osnovno sredstvo komunikacije sa svetom, na putu smo koji treba i ostali da prate. Kroz deset godina, svi će biti na internetu i televizije i novine će postati irelevantne. Do tada, sloboda u tim medijima, koji postaju sve manje i manje komercijalni, svodiće se na incidente. Sada prolazimo kroz tranziciju u kojoj nema povratka na staro i svaki mali „Sloba“, koji se dohvati fotelje i počne gebelsovski da uređuje medije, može da računa da će iste sekunde kada slaže na nekoj od televizija, njegova laž biti razotkrivena na internetu. I ne samo to, postaće predmetom opšteg ruganja i zajebancije, što je posebna slast interneta, kao slobodnog medija.
Na neki način, i Vi ste žrtva te „slobode“, jer Vam je zbog izbora u Srbiji ukinuta emisija koju ste raditi za ATV u BiH?
- Pogledajmo to iz ovog ugla: u avgustu, 2015. nisam ni imao emisiju. ATV su mi se našli kad sam bio u najvećem sranju i u najvećoj medijskoj izolaciji i dali su mi da radim emisiju. A, onda su toj emisiji napravili još veću reklamu, suspendujući je. U međuvremenu, nadavao sam se intervjua svuda unaokolo, a emisija, prema planu, treba da bude nastavljena 11. juna. Dakle, mene niko nije ućutkao za vreme izbora, samo je ATV do kraja i tvrdo stajala na svom principu apsolutne neutralnosti kad je reč o izbornom procesu u Srbiji. Ono što se prirodno sa mnom dešava u ovakvim situacijama jeste da ću da snimam još kvalitetnije emisije kada se vratim na posao. Dobro je, što u ovom trenutku uopšte postoji opcija povratka mene na neki medijski posao i to i dalje ne u Srbiji, već u Republici Srpskoj. Suma sumarum: postao sam žrtva te „slobode“, odmah po dolasku Nikolića na vlast, u proleće 2012.
Da li je u Srbiji onda bolje biti pisac nego novinar?
- Zaista, podjednako je nezahvalno, pre svega, jer smo se istorijski našli u trenutku u kome se od tih „zanimanja“ sve teže živi, a suština rada jeste valjda u tome da živiš od njega, a ne da umreš od njega. Novine i časopise je potisnuo internet, jako je teško pronaći kupca za svoj proizvod na kiosku i zato se nalaziš u situaciji da medij u kome radiš preživljava zato što neki gospodar razmeštanja reklamnog prostora diriguje u koje će novine da idu koje reklame i to je tako još od početka svetske ekonomske krize, koji se u našoj zemlji osetio, 2009. Samo se gospodari reklama menjaju, u odnosu na to ko su trenutni gospodari naših života. Kad je reč o knjigama, ista ta ekonomska kriza je dovela prodaju knjiga na „krizni“ nivo, pa kad se na to doda cena knjiga, koja je najjeftinija u ovom delu svemira, jasno je da i pisci žive neke nevesele dane. Ali, utoliko i veći izazov. Jebeš stvaranje kada je sve kul, snađi se kad je frka.
Kakav je Vaš komentar na održane izbore u Srbiji?
- Radostan sam što su sve relevantne opozicione stranke prešle cenzus (u ovom trenutka za DSS/Dveri još uvek ne znamo, ali kapiram da će uspeti da pređu, posle silne dreke koja se oko toga digla), što je gotovo neverovatan uspeh, kad se zna da su izašle na nepravedne, unapred izgubljene izbore. Vučić je dobio mnogo manje mesta u parlamentu nego što im se nadao, pa sad mora da se moli svevišnjem da mu Vuk Drašković ili Nenad Popović ili Miroslav Lazanski ostanu verni. To je odlična situacija, što raznovrsnija politička scena - to bolje, što više različitih glasova - to lepše, što manje glasova jednoj partiji - to demokratskije. Ne zaboravite, mi se nalazimo na dnu dna, a ovo je znak da smo možda, ipak, sa dna, nekuda pošli. Od ovog optimizma ograđujem se utoliko što još ne znam dokle su oni koji su nameštali i štelovali ove izbore u korist SNS, u stanju da idu.
U Srbiji malo, malo, pa brojanje glasova traje duže nego nego glasanje? Da li je moguće da je opozicija „pokrala“ izbore?
- To nema veze s mozgom. To što može da se krade na sto načina, ne znači da treba da sedimo skrštenih ruku. Na opoziciji je da hvata vlast u krađi, da pronalazi dokaze za to, a na građanima je da takvu vlast kazne, pre svega na izborima, ali ako zatreba, može i demonstracijama. Nećemo valjda da se stidimo što smo tri meseca 1996/1997. demonstracijama uterali dug u glasovima, koje nam je oteo Miloševićev režim. Svaki režim mora da zna da može da mu se desi isto, reke ljudi na ulicama, ako počne da zloupotrebljava vlast koja mu je poverena. Sve vreme pokušavam sebe da ubedim da ova vlast više glumi da je diktatorska, nego što to zaista jeste, ali onda, kada u izbornoj noći fantomi ruše „Savski ekspres“, zapitam se da nisam zapravo glup što nisam još strožiji prema njima.
Da li će nam i kada biti bolje?
- Jednom mora biti bolje, ali ne nužno nama. Toliko smo se posrali sami po sebi da je nemoguće očekivati da odjednom otkrijemo tuš i sapun. Tri decenije smo proveli u proseravanju po zdravstvu, školstvu, ekonomiji, sudstvu, penzijskom fondu, svojim komšijama, svojim bližnjima i svojim životima, da nam je možda baš onako kako zaslužujemo. Sanjam dan kada će se na ulici pojaviti mladi koji će nemolosrdno pregaziti sve ono što smo mi unakazili, koji će preuzeti svoju budućnost u svoje ruke, koji će uraditi ono što smo mi propustili da uradimo. Eto, tad će nam biti bolje.
Zanimljiv paket je ponuđen čitaocima u Srbiji „Kandže“, „Kandže 2“ i audio zapis „Kandži“ u interpretaciji Sergeja Trifunovića?
- Mogu slobodno da kažem da je to moje najomiljenije „moje“ izdanje. Stavili smo tri knjige u jednu i takoreći po ceni jedne. Ono što je dragulj u kruni ovakvog izdanja jeste taj audio-snimak „Kandži“, u trajanju od šet časova, u Sergejevom maestralnom izvođenju. To je, zapravo, audio-drama, u kojoj Sergej igra sve uloge. Na trenutke sam morao da pritiskam pauzu, jer od smejanja nisam mogao da ga slušam. Fenomenalan je osećaj kad ti neko To napravi od teksta, pravo uživanje za slušati.
PROPATIO SAM ZBOG ŠAPCA
Hoće li biti Šapca i u narednim romanima?
- Prilično sam propatio i zbog ovo malo što sam ga do sad stavljao, tako da nisam baš siguran... Zezam se, super su i Šapčanke, i Šapčani i njihov grad, samo se ispostavilo da nemaju baš smisla za zezanje na njihov račun. No, i ta priča je stara već sedam godina i valjda je do sada kao dan jasno da ne pravim razliku između Šapca, Beograda, Novog Sada, Zagreba, Ljubljane, Niša, Sarajeva ili Kragujevca - svi gradovi u kojima živimo mi ili neko koga poznajemo su podjednako puni kretena.
N. K.
Najnoviji broj
25. april 2024.
