Инфо

Берза

  • aero 1.690 ▲ 0,18%
  • akdm 320 ⚫ 0,00%
  • alfa 33.506 ▼ -0,28%
  • dinnpb 3.490 ▲ 0,29%
  • gmon 1.600 ▼ -0,44%
  • ikrb 33 ▲ 6,45%
  • impl 3.050 ⚫ 0,00%
  • irtl 560 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.110 ▲ 3,58%
  • niis 677 ▼ -1,60%
  • rso1491 142,05 ▲ 0,10%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
(26. мај 2016.)
ПРОМОЦИЈА „ФЛАВИЈАНА“ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ У ШАПЦУ

РЕЧИ О ЉУБАВИ

У препуној сали Културног центра, протеклог уторка је представљен четворотомни роман „Флавијан“ руског свештеника Александра Торика. У Србију је стигао посредством оца Серафима (Петковића), игумана манастира Свете Тројице Бјеле Воде код Љубовије, коме је аутор уступио ауторска права за дистрибуцију књига у Србији, а свог хонорара се одрекао у име деце са Косова.
„Флавијан“ прати животни пут главног јунака, његово духовно буђење и узрастање у вери. У првој књизи, средовечни Алексеј сусреће, у продавници ципела, свог другара са студија, физичара и планинара, који је, у међувремену од двадесет година колико се нису видели, постао свештеномонах, отац Флавијан.
На првој, животној исповести кроз коју га води отац Флавијан, Алексеј спознаје духовни свет за који до тада није знао да постоји. „Ево, одакле ћемо да почнемо. Ти знаш да ћеш једног дана умрети. Замисли да се то десило сада. Само што си изашао из тела које си бацио као стару одећу и твоју душу су повели на митарства. То су, буквално, царинарнице на којима мораш да платиш дажбине за пртљаг који носиш. А твој пртљаг су греси које товариш целог свог живота“.
Од митарства празнословља, лажи, осуђивања и клевете, преко чревоугодија, лењости и крађе до гордости и других, кроз Алексејеву исповест, аутор разобличава пошасти од којих болује свет. Ево шта каже појашњавајући грех осуде: „Пошто ми видимо јако мало, а разумемо још мање, онда нас Господ опомиње да не осуђујемо и не машемо нашом истином како сами не бисмо доживели нешто још горе ( а тако обично бива). Наша „истина“ је заснована на непотпуној информацији и стога не може да буде права истина. Господ, за разлику од нас, види мисли и унутрашње побуде човекове“.
Други том, „Живот се наставља“, прати Алексејев пут оцрковљења, а у трећем, насловљеном „Успињање“ описује ходочасни пут на Свету Гору, који је истовремено и успињање на духовној лествици. Књиге су писане лаким и питким стилом, савременим језиком који је близак читаоцу 21. века.
Сви ми волимо да се оно што читамо баш тако и тим редоследом догодило у стварном животу. Догађаји описани у Флавијану су се заиста и збили. Аутор је рекао да „реалност у којој делује Бог каткад постаје чудноватија од сваке товревине маште. Мада су, наравно, догађаји у извесној мери уметнички обрађени ““ измењена су имена, околности и време, поједини детаљи, али, суштина сваког је остала неизмењена, јер се управо у томе и откривају чудносвати путеви деловања спасоносног Промисла Божјег у свету.
Иако га углавном представљају као роман који је намењен почетницима у православној вери, „Флавијан“ је намењен и верницима са „стажом“, као и свештеницима. Отац Александар је, на основу свог и искуства неколиких свештеника које познаје, направио лик Флавијана, доброг пастира. Када се први пут сусрео са игуманом Серафимом, узвикнуо је: „Нашао сам једног Флавијана!“.
Кроз прва три тома, пратимо Алексејеву радост у откривању духовног живота и демистификацију света. У четвртом наставку, „Армагедон“, аутор појашњава појам религионог живота. „Вера сама по себи, па чак ни религиозни живот, још не чине човека морално савршеним и не избављају од греховних навика и страсти, или како се то данас каже, од зависности“. Говорећи о разлици између страсти и љубави, наглашава да страст увек доноси страдање, а љубав само радост. „Синдром Кармен, емоционално-еротска зависност од објекта пожуде, јесте једна од најјачих страсти, извор небројених страдања и злочина, колико год да је књижевност и други облици уметности романтизују.“
Одговарајући на питање о томе зашто религиозни људи бивају мање осећајни ка ближњима него људи који не воде свестан духовни и црквени живот, аутор подвлачи да „религиозни живот може бити како реално-унутрашњи, тако и формално-манифестациони, односно спољашњи. При томе се неретко прелазак од искрено снажног богоопштења ка хладном обредном формализму догађа тихо и неприметно, тако да јучерашњи пламени подвижник благочестивог живота не успева ни да примети како постаје обични лицемерни фарисеј“.
О роману је говорио, поткрепљујући причу примерима из своје духовне праксе, отац Серафим, неуморни исповедник ближњих и проповедник речи Божје. После промоције, група „Србче“ приредила је Шапчанима концерт духовне музике.
Громогласан аплауз говорио је више од сваке речи коју бисмо записали.
- Хвала Вам на љубави, рекао је игуман Серафим.
- Хвала Вама, оче игумане, хвала Вама.
М.Филиповић

Најновији број

13. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa