A OD VOZAČA BOMBONA

U vreme otuđenosti i narodski kratkog fitilja gest vedrine i poštovanja vredan je osvrta. Na putnom pravcu Šabac-Donje Crniljevo, iz razumljivih razloga nećemo navesti prevoznika, vozač starog kova zavredeo je poštovanje putnika na neobičan način.
Naime, putnike, uglavnom decu dočekuje bombonom uz šarmantan osmeh. Ako su i stariji raspoloženi za taj gest bombona ne manjka. Za svakoga usput lepa reč i pozdrav na ulasku i izlasku iz autobusa. Za mnoge navikle i na suprotna ponašanja skoro za neverovati. Mladi, oni najmlađi i stariji tiskaju se uz neobičnog vozača.
Kesa bombona je tu da se nađe. I ne bi Srbi bili Srbi da im ni dobro ne odgovara. Pitanje je zašto to čini sumnjičavo vrteći glavom, istina pojedinci. Objašnjenje krajnje učtivo da njegovo poimanje posla datira iz starih vremena i, da se treba prema onome od koga se dobija novac odnositi sa pažnjom.
Kada sam poslednji put čuo tu reč, pitam se kao čovek i naravno potpisnik ovih redova. Gde se dede ta pažnja to mi je još teže objasniti.
Ali nastranu moje razmišljanje iako se uklapa u stav većine koju sam upoznao u tom autobusu, klinci su presretni i roditelje uvek radoznalo pitaju pri ulasku na peron, da li vozi onaj deka.
Mnogima deka a, za putnike meka, kako neko primeti na čast prevozniku ali u dokaz da se reč čovek i dalje mora pisati velikim slovom. Jednog smo eto i upoznali a ima ih. I to u svim uzrastima u zemlji Novaka Đokovića.