PROF. DR RADENKO STEPIĆ ““ NEKAD I SAD
NA POLjU NAUKE I STRUKE
Radenko Stepić, danas profesor u Visokoj poljoprivrednoj školi u Šapcu, ostavio je značajnog traga u privrednom i političkom životu ove sredine pa i republike. Rođen je 1950. godine u Vučevici, selu opštine Vladimirci, srednju poljoprivrednu školu završio je u Šapcu a Poljoprivredni fakultet na odseku za zaštitu bilja u Beogradu, gde je bio i najbolji student generacije. Tu je završio i postdiplomske studije sa prosečnom ocenom 9,80 a 1983. godine na istom fakultetu odbranio je i doktorsku disertaciju i sa svojih tri
Korovi su sigurno danas veliki problem jer kao biljke pričinjavaju mnogo veće štete nego insekti i biljne bolesti, smatra se da uništavaju deset do petnaest odsto svetske proizvodnje. Naše područje je interesantno za tu temu i ja sam se bavio proučavanjem korovske vegetacije na strnim žitima čija se zajednica javlja uglavnom u brdsko planinskom području, znači Pocerina, Rađevina, valjevske planine... Velike štete mogu naneti te korovske zajednice među kojima su divlji ladolež, veliki smrdalj ili kako se negde zove žarulja, i njihovo suzbijanje značajno je doprinelo unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Nauka o korovima je mlada i mali broj ljudi je u ovoj zemlji koji tu problematiku poznaje.
Usmerenje u poljoprivredu bilo je kod Vas još od srednje škole?
Rođen sam u seoskoj porodici, relativno siromašnoj i taj težak život na selu je uticao da se opredelim za poljoprivrednu školu, bio sam dobar đak i završio školu i fakultet da nikada nisam pao na ispitu. Poljoprivreda me je zanimala i tada kao i danas, pored toga što se sada profesionalno bavim tom delatnošću i kao profesor ali i na očevom imanju koje sam nasledio gde se bavim i ratarstvom, voćarstvom i stočarstvom. I mlađi sin i snaha su u toj oblasti uskoro završavaju fakultet i opredeljeni su da ostanu na selu, stariji sin je završio muzičku akademiju radi u Beogradu kao profesor muzike i šef orkestra KUD-a “Lola“ a snaha je u prosveti i od njih imam dvoje unučadi.
Usmerenje u poljoprivredu bilo je kod Vas još od srednje škole?
Rođen sam u seoskoj porodici, relativno siromašnoj i taj težak život na selu je uticao da se opredelim za poljoprivrednu školu, bio sam dobar đak i završio školu i fakultet da nikada nisam pao na ispitu. Poljoprivreda me je zanimala i tada kao i danas, pored toga što se sada profesionalno bavim tom delatnošću i kao profesor ali i na očevom imanju koje sam nasledio gde se bavim i ratarstvom, voćarstvom i stočarstvom. I mlađi sin i snaha su u toj oblasti uskoro završavaju fakultet i opredeljeni su da ostanu na selu, stariji sin je završio muzičku akademiju radi u Beogradu kao profesor muzike i šef orkestra KUD-a “Lola“ a snaha je u prosveti i od njih imam dvoje unučadi.
Najnoviji broj
25. april 2024.
