Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(21. јул 2016.)
ПЛАСМАН СИБИРСКЕ ОСКОРУШЕ УГРОЖАВА АДМИНИСТРАЦИЈА

АРОНИЈА ЧЕКА ПАПИР ИЗ ВЛАДЕ

Откупљивачи, хладњачари, имају потребу да откупе аронију јер је тражена али нису у могућности да је као такву купују јер је нема у списковима воћа. Води се под остало, бобичаво воће
Аронија или Сибирска оскоруша је стигла у Србију крајем 80-их и велике површине су биле планиране, па чак и засађене у Шумадији. Циљ је био да се воће пласира кроз сокове и друге прерађевине а Таково је тада имало велики број коопераната који су се одлучили за гајење нове биљке. Ратови су одложили ту идеју за три деценије а сада пласман угрожава администрација.
Произвођачи ароније имају добре услове за гајање овог воћа, често помињаног у причама о здравој исхрани. Имали су и добре временске услове, и род ће бити добар. Изгледа савршено али живимо у Србији. Откупљивачи, хладњачари, имају потребу да откупе аронију јер је тражена али нису у могућности да је као такву купују јер је нема у списковима воћа. Води се под остало, бобичаво воће.
Овај проблем натерао је Петра Живановића из Свилеуве да купи нових пет кућних замрзивача, да позове комшије и пријатеље да се „часте“ и сами наберу за своје потребе готово пола прошлогодишњег рода. Петар има око пет хектара земље, 1,5 хектар заузима јагода а 30 ари је ароније. Има и 58 година па је помислио да ће тешко шта моћи да га изненади.
„ Имам око 600 стабала, 600 жбуна. Стигла је на род , већ рађа по десет килограма по садници али нема нигде откупа, нигде продаје. Једино на пијацама прође нешто мало и цена је пала доста од оних пре две три године. Тада је била 500-600 динара. Прошле године је била 150 до 200 динара јер се не врши организован откуп. Звао сам по целој Србији и нигде га нема. Рекли су ми да аронија код нас није још регистрована као воћка и зато не сме да буде откупа на откупним станицама“, прича Живановић.
Аронија се води као бобичаво воће. Код регистрације пољопривредног газдинства, ако пријавите засад ароније, пише се - остало бобичаво воће. Ту је рибизла, огрозд, али у формуларима и шифарнику нема боровнице ни ароније. И поред проблема, произвођачи са тим воћем имају само лепа искуства.
„Када сам правио засад рекли су да ће бити организован откуп. Плаћао сам сертификовану садницу из Велике Плане 3,5 евра, посадио, и сада после четири године не могу да продам. Улог у засад је био 2.000 евра али годишње издвајање није велико. Све што су причали за аронију јесте тачно али само то тржиште што не функционише. Мало се само нађубри. Заштите нема, прскања, јер је здрава храна. Мало се само бориш против траве. Није велико одржавање али је проблем што сама пропада на стаблу јер не можемо да оберемо. Радник мало набере за дан, до 12 килограма, и због ниске цене немамо рачун да беремо па оставимо, наводи Петар Живановић.
Аронија у седмој години достигне по стаблу до 15 килограма. На хектар се сади око 1.800 жбунова. Пољопривредници који су имали искуства са њом „крајем прошлог века“ тврде да може да се калеми на домаће стаблашице, на оскорушу или чак јапанске крушке и да нема разлике у приносима, а они су велики.
У домаћинству Живановића прошле године нису све ни брали. Каже, пола је остало на жбуну па је звао комшије и пријатеље да наберу за своје потребе. Брали су по десетак килограма за сокове.
„Ја сам прошле године био принуђен да замрзавам у замрзиваче и онда сам зимус нашао негде тржиште. Тачније дао сам једном приватнику за сокове. То је још једна предност ароније, она може да се замрзне и када се одмрзне десет дана стоји као свежа, као да је јуче одбрана. Морао сам да купим шест великих замрзивача и замрзавао сам све у кесама по два килограма.
Нова сезона почиње у августу, тада почиње да се бере али о откупу нема информација. Родила је добро и квалитетни су плодови. Било је доста кише а њој такво време одговара. Трпи и сушу, и како кажу-није јој потребна јака земља. Као биљка из хладних предела Русије трпи изузетно ниске температуре а показало се да трпи и изузетно високе. Једино што јој не годи су земљишта подложна стварању бара. Није претерано захтевна према квалитету земљишта тако да је добра за привођење култури девастираних парцела.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa