PLASMAN SIBIRSKE OSKORUŠE UGROŽAVA ADMINISTRACIJA
ARONIJA ČEKA PAPIR IZ VLADE
Otkupljivači, hladnjačari, imaju potrebu da otkupe aroniju jer je tražena ali nisu u mogućnosti da je kao takvu kupuju jer je nema u spiskovima voća. Vodi se pod ostalo, bobičavo voće
Aronija ili Sibirska oskoruša je stigla u Srbiju krajem 80-ih i velike površine su bile planirane, pa čak i zasađene u Šumadiji. Cilj je bio da se voće plasira kroz sokove i druge prerađevine a Takovo je tada imalo veliki broj kooperanata koji su se odlučili za gajenje nove biljke. Ratovi su odložili tu ideju za tri decenije a sada plasman ugrožava administracija.
Proizvođači aronije imaju dobre uslove za gajanje ovog voća, često pominjanog u pričama o zdravoj ishrani. Imali su i dobre vremenske uslove, i rod će biti dobar. Izgleda savršeno ali živimo u Srbiji. Otkupljivači, hladnjačari, imaju potrebu da otkupe aroniju jer je tražena ali nisu u mogućnosti da je kao takvu kupuju jer je nema u spiskovima voća. Vodi se pod ostalo, bobičavo voće.
Ovaj problem naterao je Petra Živanovića iz Svileuve da kupi novih pet kućnih zamrzivača, da pozove komšije i prijatelje da se „časte“ i sami naberu za svoje potrebe gotovo pola prošlogodišnjeg roda. Petar ima oko pet hektara zemlje, 1,5 hektar zauzima jagoda a 30 ari je aronije. Ima i 58 godina pa je pomislio da će teško šta moći da ga iznenadi.
„ Imam oko 600 stabala, 600 žbuna. Stigla je na rod , već rađa po deset kilograma po sadnici ali nema nigde otkupa, nigde prodaje. Jedino na pijacama prođe nešto malo i cena je pala dosta od onih pre dve tri godine. Tada je bila 500-600 dinara. Prošle godine je bila 150 do 200 dinara jer se ne vrši organizovan otkup. Zvao sam po celoj Srbiji i nigde ga nema. Rekli su mi da aronija kod nas nije još registrovana kao voćka i zato ne sme da bude otkupa na otkupnim stanicama“, priča Živanović.
Aronija se vodi kao bobičavo voće. Kod registracije poljoprivrednog gazdinstva, ako prijavite zasad aronije, piše se - ostalo bobičavo voće. Tu je ribizla, ogrozd, ali u formularima i šifarniku nema borovnice ni aronije. I pored problema, proizvođači sa tim voćem imaju samo lepa iskustva.
„Kada sam pravio zasad rekli su da će biti organizovan otkup. Plaćao sam sertifikovanu sadnicu iz Velike Plane 3,5 evra, posadio, i sada posle četiri godine ne mogu da prodam. Ulog u zasad je bio 2.000 evra ali godišnje izdvajanje nije veliko. Sve što su pričali za aroniju jeste tačno ali samo to tržište što ne funkcioniše. Malo se samo nađubri. Zaštite nema, prskanja, jer je zdrava hrana. Malo se samo boriš protiv trave. Nije veliko održavanje ali je problem što sama propada na stablu jer ne možemo da oberemo. Radnik malo nabere za dan, do 12 kilograma, i zbog niske cene nemamo račun da beremo pa ostavimo, navodi Petar Živanović.
Aronija u sedmoj godini dostigne po stablu do 15 kilograma. Na hektar se sadi oko 1.800 žbunova. Poljoprivrednici koji su imali iskustva sa njom „krajem prošlog veka“ tvrde da može da se kalemi na domaće stablašice, na oskorušu ili čak japanske kruške i da nema razlike u prinosima, a oni su veliki.
U domaćinstvu Živanovića prošle godine nisu sve ni brali. Kaže, pola je ostalo na žbunu pa je zvao komšije i prijatelje da naberu za svoje potrebe. Brali su po desetak kilograma za sokove.
„Ja sam prošle godine bio prinuđen da zamrzavam u zamrzivače i onda sam zimus našao negde tržište. Tačnije dao sam jednom privatniku za sokove. To je još jedna prednost aronije, ona može da se zamrzne i kada se odmrzne deset dana stoji kao sveža, kao da je juče odbrana. Morao sam da kupim šest velikih zamrzivača i zamrzavao sam sve u kesama po dva kilograma.
Nova sezona počinje u avgustu, tada počinje da se bere ali o otkupu nema informacija. Rodila je dobro i kvalitetni su plodovi. Bilo je dosta kiše a njoj takvo vreme odgovara. Trpi i sušu, i kako kažu-nije joj potrebna jaka zemlja. Kao biljka iz hladnih predela Rusije trpi izuzetno niske temperature a pokazalo se da trpi i izuzetno visoke. Jedino što joj ne godi su zemljišta podložna stvaranju bara. Nije preterano zahtevna prema kvalitetu zemljišta tako da je dobra za privođenje kulturi devastiranih parcela.
Proizvođači aronije imaju dobre uslove za gajanje ovog voća, često pominjanog u pričama o zdravoj ishrani. Imali su i dobre vremenske uslove, i rod će biti dobar. Izgleda savršeno ali živimo u Srbiji. Otkupljivači, hladnjačari, imaju potrebu da otkupe aroniju jer je tražena ali nisu u mogućnosti da je kao takvu kupuju jer je nema u spiskovima voća. Vodi se pod ostalo, bobičavo voće.
Ovaj problem naterao je Petra Živanovića iz Svileuve da kupi novih pet kućnih zamrzivača, da pozove komšije i prijatelje da se „časte“ i sami naberu za svoje potrebe gotovo pola prošlogodišnjeg roda. Petar ima oko pet hektara zemlje, 1,5 hektar zauzima jagoda a 30 ari je aronije. Ima i 58 godina pa je pomislio da će teško šta moći da ga iznenadi.
„ Imam oko 600 stabala, 600 žbuna. Stigla je na rod , već rađa po deset kilograma po sadnici ali nema nigde otkupa, nigde prodaje. Jedino na pijacama prođe nešto malo i cena je pala dosta od onih pre dve tri godine. Tada je bila 500-600 dinara. Prošle godine je bila 150 do 200 dinara jer se ne vrši organizovan otkup. Zvao sam po celoj Srbiji i nigde ga nema. Rekli su mi da aronija kod nas nije još registrovana kao voćka i zato ne sme da bude otkupa na otkupnim stanicama“, priča Živanović.
Aronija se vodi kao bobičavo voće. Kod registracije poljoprivrednog gazdinstva, ako prijavite zasad aronije, piše se - ostalo bobičavo voće. Tu je ribizla, ogrozd, ali u formularima i šifarniku nema borovnice ni aronije. I pored problema, proizvođači sa tim voćem imaju samo lepa iskustva.
„Kada sam pravio zasad rekli su da će biti organizovan otkup. Plaćao sam sertifikovanu sadnicu iz Velike Plane 3,5 evra, posadio, i sada posle četiri godine ne mogu da prodam. Ulog u zasad je bio 2.000 evra ali godišnje izdvajanje nije veliko. Sve što su pričali za aroniju jeste tačno ali samo to tržište što ne funkcioniše. Malo se samo nađubri. Zaštite nema, prskanja, jer je zdrava hrana. Malo se samo boriš protiv trave. Nije veliko održavanje ali je problem što sama propada na stablu jer ne možemo da oberemo. Radnik malo nabere za dan, do 12 kilograma, i zbog niske cene nemamo račun da beremo pa ostavimo, navodi Petar Živanović.
Aronija u sedmoj godini dostigne po stablu do 15 kilograma. Na hektar se sadi oko 1.800 žbunova. Poljoprivrednici koji su imali iskustva sa njom „krajem prošlog veka“ tvrde da može da se kalemi na domaće stablašice, na oskorušu ili čak japanske kruške i da nema razlike u prinosima, a oni su veliki.
U domaćinstvu Živanovića prošle godine nisu sve ni brali. Kaže, pola je ostalo na žbunu pa je zvao komšije i prijatelje da naberu za svoje potrebe. Brali su po desetak kilograma za sokove.
„Ja sam prošle godine bio prinuđen da zamrzavam u zamrzivače i onda sam zimus našao negde tržište. Tačnije dao sam jednom privatniku za sokove. To je još jedna prednost aronije, ona može da se zamrzne i kada se odmrzne deset dana stoji kao sveža, kao da je juče odbrana. Morao sam da kupim šest velikih zamrzivača i zamrzavao sam sve u kesama po dva kilograma.
Nova sezona počinje u avgustu, tada počinje da se bere ali o otkupu nema informacija. Rodila je dobro i kvalitetni su plodovi. Bilo je dosta kiše a njoj takvo vreme odgovara. Trpi i sušu, i kako kažu-nije joj potrebna jaka zemlja. Kao biljka iz hladnih predela Rusije trpi izuzetno niske temperature a pokazalo se da trpi i izuzetno visoke. Jedino što joj ne godi su zemljišta podložna stvaranju bara. Nije preterano zahtevna prema kvalitetu zemljišta tako da je dobra za privođenje kulturi devastiranih parcela.
Najnoviji broj
25. april 2024.
