OGNjENA MARIJA

Rodom iz Antiohije, od roditelja neznabožačkih, u dvanaestoj godini, Marina je čula za Gospoda Hrista, o Njegovom vaploćenju od Presvete Deve, mnogim čudima, smrti na krstu i slavnom vaskrsenju. Zaljubivši se u Hrista i Njegovo učenje, zavetovala se da se nikada neće udavati, poželela da postrada za Njega i da se krsti u mučeničkoj krvi. Marinin otac ju je omrznuo zbog vere i odrekao je se. Carski namesnik, Olimvrije, poželeo je da je oženi, a kad ga je odbila, naredio joj je da se pokloni idolima. Marina mu je odgovorila: “Neću se pokloniti niti prineti žrtve mrtvim idolima, koji niti sami sebe poznaju, niti pak znaju da li ih mi poštujemo ili ne poštujemo; ne dam njima one časti koja pripada samo Tvorcu mome“. Tada je Olimvrije podvrgao ljutim mukama i krvavu je bacio u tamnicu. Moleći se Bogu, najpre joj se javio demon u obliku zmije, no, kad se ona prekrstila, zmija se raspukla i iščezla. Tada se na nju spustila svetlost nebeska, iščezli su iz njenog vida zidovi i krov tamnice i pojavio se krst, visok i blještav, a na vrhu krsta bela golubica, od koje joj dođe glas: “Raduj se Marina, razumna golubice Hristova, kćeri Siona višnjega, jer prispe dan tvoga veselja“. I Marina beše isceljena od svih rana i bolova. Drugog dana bi mučena u ognju i vodi, ali sve je pretrpela kao u tuđem telu. Najzad je osuđena na posečenje mačem u vreme cara Dioklecijana.
Ruka Svete Marine se nalazi u manastiru Vatopedu na Svetoj Gori. U Albaniji, iznad Ohridskog jezera, nalazi se manastir posvećen ovoj svetiteljki sa delom čudotvornih moštiju. Mnogobrojna čudesna isceljenja desila su se u ovoj svetinji, ne samo hrišćanima, nego i muslimanima.