Berza

  • aero 820 ▼ -0,97%
  • akdm 260 ▼ -3,70%
  • dinnpb 4.442 ▲ 2,11%
  • dnos 2.900 ⚫ 0,00%
  • fito 3.050 ▼ -4,66%
  • glos 330 ⚫ 0,00%
  • gmon 2.100 ⚫ 0,00%
  • impl 3.350 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.294 ▲ 2,23%
  • kmbnpb 1.300 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.918 ▲ 0,52%
  • niis 678 ▼ -0,59%
  • rso17153 103,48 ▲ 0,87%
  • rso19182 106,00 ▲ 0,01%
  • svrl 535 ▲ 3,88%
(14. oktobar 2010.)
INTERVJU: VLADAN MIJAILOVIĆ, PRAVNI ZASTUPNIK „GLASA PODRINjA“

TEŠKA VREMENA ZA MEDIJE

Presuda da „Glas Podrinja“ plati kaznu zbog novinskog teksta samo vrh ledenog brega raznovrsnih pritisaka na medije i na slobodu izražavanja. Povređuje se Ustav, Konvencija o ljudskim pravima, koja je ratifikacijom postala sastavni deo našeg zakonodavstva, Zakon o javnom informisanju, koji je inače proglašen neustavnim i zdrava logika. Mediji, posebno lokalni, izloženi su pritiscima koji prete da uguše ovu javnu delatnost. Bez javnosti i kritičkog mišljenja nema demokratije
Šapčanin Vladan Mijailović je dugogodišnji advokat, a od pre nekoliko godina pravni je zastupnik „Glasa Podrinja“. Neposredni povod za ovaj razgovor je jedna sudska odluka kojom je „Glas Podrinja“ i njen glavni urednik osuđen da solidarno plate kaznu od 100.000 dinara . Sud je presudio i da stranke u sporu solidarno plate sudske troškove. Kako to često biva, razgovor sa Mijailovićem pokrenuo je i mnoga druga pitanja koja se odnose na slobodu medija u celini, posebno lokalnih i odnos organa vlasti, reformisanog pravosuđa, ekonomskih moćnika i javnosti uopšte prema slobodi izražavanja i pravu novinara da iznosi istinu i da razvija vlastiti stil u njenoj interpretaciji. Razgovor objavljujemo integralno.
Kakav je posao pravnog zastupnika medijske kuće?
- Veoma težak. Medijske kuće i njihovi zaposleni, pre svega novinari, neprekidno su pod pritiskom između potrebe da ostvare svoju poslovnu i uređivačku politiku i reakcije različitih nosilaca moći -ekonomske, političke, lokalne i druge, da izvrše pritisak na medije, kako bi zaštitili svoje pozicije od uvida javnosti u njihov rad. Položaj medija otežava i veoma rigidni Zakon o javnom informisanju, koji je, inače, Ustavni sud proglasio neustavnim, a demokratska javnost, i u našoj zemlji i u svetu, okvalifikovala je ovaj zakon kao nedemokratski. Konstatovano je da neke njegove odredbe uvode autocenzuru, mimikriju i druge oblike prikrivanja istine, kako bi mediji mogli da obavljaju svoju delatnost.
U tom složenom kolopletu ograničavanja medijskih sloboda, nažalost, učestvuje i reformisano pravosuđe koje u čestim sudskim procesima uglavnom osuđuje novinare za klevetu, za nanetu duševnu bol, za druga dela koja se mere visokim kaznama koje ekonomski iscrpljuju medijske kuće, a novinare dovode u položaj da ne smeju da pišu ni o čemu što je „škakljiva“ tema, a što, opravdano, interesuje građane. Iza novinara i njihovih kuća stoje, u principu, novinarska udruženja.Ta je podrška gotovo simbolična, posebno kad je reč o lokalnim medijima, koji su gotovo redovno prepušteni sami sebi i kadrovskoj osposobljenosti njihovih novinara da se nose sa ovim teškim poslom i da izveštavaju tako da budu zanimljivi, a da, pri tom, ne izazivaju gnev i osvetoljubivost onih o kojima pišu.

Najnoviji broj

19. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa