ИНТЕРВЈУ: ВЛАДАН МИЈАИЛОВИЋ, ПРАВНИ ЗАСТУПНИК „ГЛАСА ПОДРИЊА“
ТЕШКА ВРЕМЕНА ЗА МЕДИЈЕ
Пресуда да „Глас Подриња“ плати казну због новинског текста само врх леденог брега разноврсних притисака на медије и на слободу изражавања. Повређује се Устав, Конвенција о људским правима, која је ратификацијом постала саставни део нашег законодавства, Закон о јавном информисању, који је иначе проглашен неуставним и здрава логика. Медији, посебно локални, изложени су притисцима који прете да угуше ову јавну делатност. Без јавности и критичког мишљења нема демократије
Шапчанин Владан Мијаиловић је дугогодишњи адвокат, а од пре неколико година правни је заступник „Гласа Подриња“. Непосредни повод за овај разговор је једна судска одлука којом је „Глас Подриња“ и њен главни уредник осуђен да солидарно плате казну од 100.000 динара . Суд је пресудио и да странке у спору солидарно плате судске трошкове. Како то често бива, разговор са Мијаиловићем покренуо је и многа друга питања која се односе на слободу медија у целини, посебно локалних и однос органа власти, реформисаног правосуђа, економских моћника и јавности уопште према слободи изражавања и праву новинара да износи истину и да развија властити стил у њеној интерпретацији. Разговор објављујемо интегрално.
Какав је посао правног заступника медијске куће?
- Веома тежак. Медијске куће и њихови запослени, пре свега новинари, непрекидно су под притиском између потребе да остваре своју пословну и уређивачку политику и реакције различитих носилаца моћи -економске, политичке, локалне и друге, да изврше притисак на медије, како би заштитили своје позиције од увида јавности у њихов рад. Положај медија отежава и веома ригидни Закон о јавном информисању, који је, иначе, Уставни суд прогласио неуставним, а демократска јавност, и у нашој земљи и у свету, оквалификовала је овај закон као недемократски. Констатовано је да неке његове одредбе уводе аутоцензуру, мимикрију и друге облике прикривања истине, како би медији могли да обављају своју делатност.
У том сложеном колоплету ограничавања медијских слобода, нажалост, учествује и реформисано правосуђе које у честим судским процесима углавном осуђује новинаре за клевету, за нанету душевну бол, за друга дела која се мере високим казнама које економски исцрпљују медијске куће, а новинаре доводе у положај да не смеју да пишу ни о чему што је „шкакљива“ тема, а што, оправдано, интересује грађане. Иза новинара и њихових кућа стоје, у принципу, новинарска удружења.Та је подршка готово симболична, посебно кад је реч о локалним медијима, који су готово редовно препуштени сами себи и кадровској оспособљености њихових новинара да се носе са овим тешким послом и да извештавају тако да буду занимљиви, а да, при том, не изазивају гнев и осветољубивост оних о којима пишу.
Какав је посао правног заступника медијске куће?
- Веома тежак. Медијске куће и њихови запослени, пре свега новинари, непрекидно су под притиском између потребе да остваре своју пословну и уређивачку политику и реакције различитих носилаца моћи -економске, политичке, локалне и друге, да изврше притисак на медије, како би заштитили своје позиције од увида јавности у њихов рад. Положај медија отежава и веома ригидни Закон о јавном информисању, који је, иначе, Уставни суд прогласио неуставним, а демократска јавност, и у нашој земљи и у свету, оквалификовала је овај закон као недемократски. Констатовано је да неке његове одредбе уводе аутоцензуру, мимикрију и друге облике прикривања истине, како би медији могли да обављају своју делатност.
У том сложеном колоплету ограничавања медијских слобода, нажалост, учествује и реформисано правосуђе које у честим судским процесима углавном осуђује новинаре за клевету, за нанету душевну бол, за друга дела која се мере високим казнама које економски исцрпљују медијске куће, а новинаре доводе у положај да не смеју да пишу ни о чему што је „шкакљива“ тема, а што, оправдано, интересује грађане. Иза новинара и њихових кућа стоје, у принципу, новинарска удружења.Та је подршка готово симболична, посебно кад је реч о локалним медијима, који су готово редовно препуштени сами себи и кадровској оспособљености њихових новинара да се носе са овим тешким послом и да извештавају тако да буду занимљиви, а да, при том, не изазивају гнев и осветољубивост оних о којима пишу.
Најновији број
25. април 2024.
