ARHEOLOŠKA ISKOPAVANjA
VILE RUSTIKE U MAČVI
Narodni muzej u Šapcu, poslednjih nekoliko godina, vršio je arheološka iskopavanja u Klenju, Badovincima i Drenovcu. Iako je svaki rezultat značajan, otkrivanje ostataka Vile rustike na dva lokaliteta, od velikog je značaja za buduća istraživanja rimske kulture.
- Pronašli smo ostatke Vile rustike na lokalitetima u Klenju i Drenovcu. Vila rustika je poput današnjeg salaša, koji su imali ili imućniji građani Sirmijuma, kojima su robovi obrađivali posede, ili veterani koji su dobijali posede od države posle završene službe. Posle dvadeset godina, koliko je trajala rimska vojna služba, oni koji nisu imali visoke činove, otpočinjali bi novi život na imanju. Do sada je teritoriji Srbije istraženo jako malo rimskih vila, kaže viši kustos Narodnog muzeja Gordana Ković, arheolog antičar.
Ne iznenađuje činjenica da su imućni Rimljani, žitelji nekadašnjeg Sirmijuma, imali svoja imanja na plodnom tlu Mačve. Na osnovu rekognosticiranja terena iz osamdesetih godina, arheolozi pretpostavljaju postojanje velikog broja Vila rustika kod nas, koje su, verovatno, oštećene ili uništene zbog intenzivne poljoprivrede.
- Vila rustika, čije smo ostatke, posle četiri godine iskopavanja, pronašli u Klenju, bila je u mnogo boljem stanju nego ona u Drenovcu. Nije mnogo velika, sačuvane su joj temeljne stope, imala je podno grejanje i stakla na prozorima. Nameravamo da se vratimo geofizičkim snimanjima terena, koji nam, kao krajnji rezultat, daju pretpostavku, odnosno, mogućnost postojanja nekog objekta. Prolaskom struje kroz zemlju ili kamen, otpor nije isti i na osnovu toga se može pretpostaviti gde je čvrsta struktura, grob ili bilo šta od ostataka iz daleke prošlosti. Međutim, i kod geomagnetnih radara može da bude propusta, što se dogodilo u Badovincima - radili smo prostiranje talasa i dobili pretpostavku da na nekim mestima postoje zidovi. Kad smo počeli da istražujemo, ispostavilo se da se vrlo plitko, na dubini drugog ašova, nalazio šljunak iz daleke prošlosti koji je davao lažni impuls.
Detaljna priprema terena podrazumeva smimanje iz vazduha, geofizička snimanja, obilazak terena, posmatranje odnosa lokaliteta i prostora. To je najpouzdaniji izvor svake vrste materijala koji na kraju nađe svoje mesto u muzejskoj zbirci. Kad se pronađe predmet na licu mesta, u kontekstu sa ostalim predmetima, uz analizu lokaliteta, dobija se kompletna slika.
- Mi smo dobili jednu od malobrojih Vila rustika koje su istražene na tlu Srbije. Za turiste to ne predstavlja ništa, ali sa naučne tačke gledišta je drugačije. Kad se neko bude bavio ovim vilama i njihovim rasporedom u Srbiji, svakako će mu značiti ova koju smo pronašli. To govori o načinu života u Rimu. Za arheologiju bi bilo jako značajno i važno kad bi se naše područje istražilo, ali to bi zahtevalo velike investicije. Svaki lokalitet je važan i svaki je rezultat bitan, zaključuje Kovićeva.
U Narodnom muzeju u Šapcu ove godine nastavljaju geofizička istraživanja na drugom delu Babina i još jednog lokaliteta na kom pretpostavljaju postojanje nekropola iz rimskog perioda.
- Pronašli smo ostatke Vile rustike na lokalitetima u Klenju i Drenovcu. Vila rustika je poput današnjeg salaša, koji su imali ili imućniji građani Sirmijuma, kojima su robovi obrađivali posede, ili veterani koji su dobijali posede od države posle završene službe. Posle dvadeset godina, koliko je trajala rimska vojna služba, oni koji nisu imali visoke činove, otpočinjali bi novi život na imanju. Do sada je teritoriji Srbije istraženo jako malo rimskih vila, kaže viši kustos Narodnog muzeja Gordana Ković, arheolog antičar.
Ne iznenađuje činjenica da su imućni Rimljani, žitelji nekadašnjeg Sirmijuma, imali svoja imanja na plodnom tlu Mačve. Na osnovu rekognosticiranja terena iz osamdesetih godina, arheolozi pretpostavljaju postojanje velikog broja Vila rustika kod nas, koje su, verovatno, oštećene ili uništene zbog intenzivne poljoprivrede.
- Vila rustika, čije smo ostatke, posle četiri godine iskopavanja, pronašli u Klenju, bila je u mnogo boljem stanju nego ona u Drenovcu. Nije mnogo velika, sačuvane su joj temeljne stope, imala je podno grejanje i stakla na prozorima. Nameravamo da se vratimo geofizičkim snimanjima terena, koji nam, kao krajnji rezultat, daju pretpostavku, odnosno, mogućnost postojanja nekog objekta. Prolaskom struje kroz zemlju ili kamen, otpor nije isti i na osnovu toga se može pretpostaviti gde je čvrsta struktura, grob ili bilo šta od ostataka iz daleke prošlosti. Međutim, i kod geomagnetnih radara može da bude propusta, što se dogodilo u Badovincima - radili smo prostiranje talasa i dobili pretpostavku da na nekim mestima postoje zidovi. Kad smo počeli da istražujemo, ispostavilo se da se vrlo plitko, na dubini drugog ašova, nalazio šljunak iz daleke prošlosti koji je davao lažni impuls.
Detaljna priprema terena podrazumeva smimanje iz vazduha, geofizička snimanja, obilazak terena, posmatranje odnosa lokaliteta i prostora. To je najpouzdaniji izvor svake vrste materijala koji na kraju nađe svoje mesto u muzejskoj zbirci. Kad se pronađe predmet na licu mesta, u kontekstu sa ostalim predmetima, uz analizu lokaliteta, dobija se kompletna slika.
- Mi smo dobili jednu od malobrojih Vila rustika koje su istražene na tlu Srbije. Za turiste to ne predstavlja ništa, ali sa naučne tačke gledišta je drugačije. Kad se neko bude bavio ovim vilama i njihovim rasporedom u Srbiji, svakako će mu značiti ova koju smo pronašli. To govori o načinu života u Rimu. Za arheologiju bi bilo jako značajno i važno kad bi se naše područje istražilo, ali to bi zahtevalo velike investicije. Svaki lokalitet je važan i svaki je rezultat bitan, zaključuje Kovićeva.
U Narodnom muzeju u Šapcu ove godine nastavljaju geofizička istraživanja na drugom delu Babina i još jednog lokaliteta na kom pretpostavljaju postojanje nekropola iz rimskog perioda.
M.F.
Najnoviji broj
25. april 2024.
