Инфо

Берза

  • aero 1.682 ▼ -0,59%
  • alfa 33.605 ▼ -2,41%
  • gmon 1.595 ▼ -0,31%
  • jesv 5.150 ▲ 0,88%
  • niis 679 ▼ -0,73%
  • spru 810 ▲ 1,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tlkb 2.700 ⚫ 0,00%
(18. август 2016.)
Рече ми Божидар Симић, познати произвођач крушке и ракеташ

КРЕНУЛА КРУШКА У ЕВРОПУ

Све бројнији засади крушке потврда су да је то воће у експанзији а пласман на инострано тржиште доказ да је постигнут и квалитет. Простора за нове воћаре још има јер светском тржишту фали крушка. И цена је солидна па се може зарадити-уз мало среће и противградну заштиту. Један од врсних познавалаца правог начина гајења воћа и искусан противградни стрелац Божидар Симић извози крушку произведену на шест хектара засада, од чега је противградном мрежом покривено преко хектар док остале брани са ракетне станице стациониране тик уз воћњак.
-Скоро сто посто је пласирано на страна тржишта. У свету фали крушке и то је наша шанса. Када се уради анализа тог воћа на суву материју, шећере, витамине и остало, наше воће је у великој предности у односу на земље у окружењу. Умерено континентална клима је предност коју треба да искористимо. Пољско воће, мађарско или украјинско је иза нас, што се тиче квалитета. Од сорте зависи и цена. Прве летње крушке су биле евро за килограм, чак и преко евра. То су цене за прву класу. Ми имамо у нашем крају велике површине са виљамовком. Суштина је у берби. Воће се мора брати на адекватан начин да не буде оштећено, да буде спаковано и што пре у скалдишном простору на одговарајућем температурном режиму и влажности. Ако се све то уради добија се солидна цена и за виљамовку. Ја сам добијао 70 евроценти бруто за директну бербу, што није мало, наводи Симић.
Цена је добра, можда и за десет процента виша од прошлогодишње јер робе нема а квалитет је делимично нарушен градом. Облаци као да су бирали воћарске крајеве па су поједини засади у Поцерини и Посавотамнави у више наврата били на удару. Мањак противградних ракета је и даље евидентан. Људи који испаљују ракете су у ситуацији да размишљају да ли да пуцају на неки облак који неће направити велику штету или ће пустити неки облак који ће направити мању штету, да би сачували ракете за неки облак који ће бити -условно речено- више градоносан. Права заштита још увек није ни близу. И Предворица, где се налази Симићево имање, је три пута била на удару градоносних облака. Овом врсном ракеташу једна неисправна ракета направила је додатне проблеме пробијањем заштитне мреже. Двострука штета.
-Мало треба да би се све довело тамо где треба и како треба. Себе у воћарству траже и осигуравајуће куће. Многи који не знају питају: Зашто то не осигураш? Замисли сада осигураваш код неке куће а комисија за процену штете се састоји искључиво од људи запослених у тој осигуравајућој кући . Колико ће та процена бити валидна? Пакети за осигурање су у најмању руку смешни. Пакет за осигурање против града садржи и осигурање од грома и пожара. Коме су још гром и пожар направили штету у воћњаку ? Истовремено тај пакет не подразумева осигурање од олује а јако мало пута је град падао а да није дувао јак ветар или олуја. И онда када дође до штете и на терен изађе њихова комисија, онда ће да завирују у воћку и кажу: Па ово је могуће, да је пала од ветра па се угрувала. Ко може да докаже да је ударио град. То су разрађене шеме да они увек изађу као победници. Ја немам ништа против њих али сам против тога да држава даје субвенције за осигурање јер за тај новац који дају њима може да се купи сасвим довољно противградних ракета и да се заштите све културе. Причамо о противградној мрежи али она не штити ратаре. Истраживања врсних метереолога су показала да је потребно 2 евра по хектару да би противградна заштита била врло успешна на територији Србије. Ко хоће да се осигура додатно нека се осигура али не видим зашто би сад по сваку цену форсирали осигуравајуће куће, наводи Симић.
Његово домаћинство пољопривредну рачуницу нашло је у специјализацији-воћарству. То је пут који све чешће препознају произвођачи а кључни разлог је демографски. Нема више великих домаћинстава са по 5-6 радно способних чланова и није могуће лако поделити радне задатке на више страна. Тешко је све стићи , све се мора на време урадити, а нема места грешкама. Симићи тврде да је могуће спојити више воћарских или повртарских култура али да је немогуће квалитетно спојити воћарство и сточарство-а тржиште неумољиво тражи само квалитет. Он се постиже сталним радом и инвестицијама. Кажу, одређена опрема је потребна за један хектар а када је набавите, са истом опремом можете да радите пет па и десет хектара. Значи да је хектар најпроблематичнији-као и први милион. Када се набави добра опрема онда је лако.
Ми све предуслове имамо да направимо високе резултате, међутим понашање наше државе и однос према пољопривреди крајње је разочаравајући. Мислим да је чак и страшан однос једна врло блага реч. Ми смо једина држава у којој је цена нафте за пољопривреду скупља него за друмске превознике. Нафта која се троши у тракторима за њу се наплаћује и друмарина. Нема никакве основе за то али неко ко је добио на изборима сматра да може да ради шта и како хоће јер је добио мандате.


Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa