Reče mi Božidar Simić, poznati proizvođač kruške i raketaš
KRENULA KRUŠKA U EVROPU
Sve brojniji zasadi kruške potvrda su da je to voće u ekspanziji a plasman na inostrano tržište dokaz da je postignut i kvalitet. Prostora za nove voćare još ima jer svetskom tržištu fali kruška. I cena je solidna pa se može zaraditi-uz malo sreće i protivgradnu zaštitu. Jedan od vrsnih poznavalaca pravog načina gajenja voća i iskusan protivgradni strelac Božidar Simić izvozi krušku proizvedenu na šest hektara zasada, od čega je protivgradnom mrežom pokriveno preko hektar dok ostale brani sa raketne stanice stacionirane tik uz voćnjak.
-Skoro sto posto je plasirano na strana tržišta. U svetu fali kruške i to je naša šansa. Kada se uradi analiza tog voća na suvu materiju, šećere, vitamine i ostalo, naše voće je u velikoj prednosti u odnosu na zemlje u okruženju. Umereno kontinentalna klima je prednost koju treba da iskoristimo. Poljsko voće, mađarsko ili ukrajinsko je iza nas, što se tiče kvaliteta. Od sorte zavisi i cena. Prve letnje kruške su bile evro za kilogram, čak i preko evra. To su cene za prvu klasu. Mi imamo u našem kraju velike površine sa viljamovkom. Suština je u berbi. Voće se mora brati na adekvatan način da ne bude oštećeno, da bude spakovano i što pre u skaldišnom prostoru na odgovarajućem temperaturnom režimu i vlažnosti. Ako se sve to uradi dobija se solidna cena i za viljamovku. Ja sam dobijao 70 evrocenti bruto za direktnu berbu, što nije malo, navodi Simić.
Cena je dobra, možda i za deset procenta viša od prošlogodišnje jer robe nema a kvalitet je delimično narušen gradom. Oblaci kao da su birali voćarske krajeve pa su pojedini zasadi u Pocerini i Posavotamnavi u više navrata bili na udaru. Manjak protivgradnih raketa je i dalje evidentan. Ljudi koji ispaljuju rakete su u situaciji da razmišljaju da li da pucaju na neki oblak koji neće napraviti veliku štetu ili će pustiti neki oblak koji će napraviti manju štetu, da bi sačuvali rakete za neki oblak koji će biti -uslovno rečeno- više gradonosan. Prava zaštita još uvek nije ni blizu. I Predvorica, gde se nalazi Simićevo imanje, je tri puta bila na udaru gradonosnih oblaka. Ovom vrsnom raketašu jedna neispravna raketa napravila je dodatne probleme probijanjem zaštitne mreže. Dvostruka šteta.
-Malo treba da bi se sve dovelo tamo gde treba i kako treba. Sebe u voćarstvu traže i osiguravajuće kuće. Mnogi koji ne znaju pitaju: Zašto to ne osiguraš? Zamisli sada osiguravaš kod neke kuće a komisija za procenu štete se sastoji isključivo od ljudi zaposlenih u toj osiguravajućoj kući . Koliko će ta procena biti validna? Paketi za osiguranje su u najmanju ruku smešni. Paket za osiguranje protiv grada sadrži i osiguranje od groma i požara. Kome su još grom i požar napravili štetu u voćnjaku ? Istovremeno taj paket ne podrazumeva osiguranje od oluje a jako malo puta je grad padao a da nije duvao jak vetar ili oluja. I onda kada dođe do štete i na teren izađe njihova komisija, onda će da zaviruju u voćku i kažu: Pa ovo je moguće, da je pala od vetra pa se ugruvala. Ko može da dokaže da je udario grad. To su razrađene šeme da oni uvek izađu kao pobednici. Ja nemam ništa protiv njih ali sam protiv toga da država daje subvencije za osiguranje jer za taj novac koji daju njima može da se kupi sasvim dovoljno protivgradnih raketa i da se zaštite sve kulture. Pričamo o protivgradnoj mreži ali ona ne štiti ratare. Istraživanja vrsnih metereologa su pokazala da je potrebno 2 evra po hektaru da bi protivgradna zaštita bila vrlo uspešna na teritoriji Srbije. Ko hoće da se osigura dodatno neka se osigura ali ne vidim zašto bi sad po svaku cenu forsirali osiguravajuće kuće, navodi Simić.
Njegovo domaćinstvo poljoprivrednu računicu našlo je u specijalizaciji-voćarstvu. To je put koji sve češće prepoznaju proizvođači a ključni razlog je demografski. Nema više velikih domaćinstava sa po 5-6 radno sposobnih članova i nije moguće lako podeliti radne zadatke na više strana. Teško je sve stići , sve se mora na vreme uraditi, a nema mesta greškama. Simići tvrde da je moguće spojiti više voćarskih ili povrtarskih kultura ali da je nemoguće kvalitetno spojiti voćarstvo i stočarstvo-a tržište neumoljivo traži samo kvalitet. On se postiže stalnim radom i investicijama. Kažu, određena oprema je potrebna za jedan hektar a kada je nabavite, sa istom opremom možete da radite pet pa i deset hektara. Znači da je hektar najproblematičniji-kao i prvi milion. Kada se nabavi dobra oprema onda je lako.
Mi sve preduslove imamo da napravimo visoke rezultate, međutim ponašanje naše države i odnos prema poljoprivredi krajnje je razočaravajući. Mislim da je čak i strašan odnos jedna vrlo blaga reč. Mi smo jedina država u kojoj je cena nafte za poljoprivredu skuplja nego za drumske prevoznike. Nafta koja se troši u traktorima za nju se naplaćuje i drumarina. Nema nikakve osnove za to ali neko ko je dobio na izborima smatra da može da radi šta i kako hoće jer je dobio mandate.
-Skoro sto posto je plasirano na strana tržišta. U svetu fali kruške i to je naša šansa. Kada se uradi analiza tog voća na suvu materiju, šećere, vitamine i ostalo, naše voće je u velikoj prednosti u odnosu na zemlje u okruženju. Umereno kontinentalna klima je prednost koju treba da iskoristimo. Poljsko voće, mađarsko ili ukrajinsko je iza nas, što se tiče kvaliteta. Od sorte zavisi i cena. Prve letnje kruške su bile evro za kilogram, čak i preko evra. To su cene za prvu klasu. Mi imamo u našem kraju velike površine sa viljamovkom. Suština je u berbi. Voće se mora brati na adekvatan način da ne bude oštećeno, da bude spakovano i što pre u skaldišnom prostoru na odgovarajućem temperaturnom režimu i vlažnosti. Ako se sve to uradi dobija se solidna cena i za viljamovku. Ja sam dobijao 70 evrocenti bruto za direktnu berbu, što nije malo, navodi Simić.
Cena je dobra, možda i za deset procenta viša od prošlogodišnje jer robe nema a kvalitet je delimično narušen gradom. Oblaci kao da su birali voćarske krajeve pa su pojedini zasadi u Pocerini i Posavotamnavi u više navrata bili na udaru. Manjak protivgradnih raketa je i dalje evidentan. Ljudi koji ispaljuju rakete su u situaciji da razmišljaju da li da pucaju na neki oblak koji neće napraviti veliku štetu ili će pustiti neki oblak koji će napraviti manju štetu, da bi sačuvali rakete za neki oblak koji će biti -uslovno rečeno- više gradonosan. Prava zaštita još uvek nije ni blizu. I Predvorica, gde se nalazi Simićevo imanje, je tri puta bila na udaru gradonosnih oblaka. Ovom vrsnom raketašu jedna neispravna raketa napravila je dodatne probleme probijanjem zaštitne mreže. Dvostruka šteta.
-Malo treba da bi se sve dovelo tamo gde treba i kako treba. Sebe u voćarstvu traže i osiguravajuće kuće. Mnogi koji ne znaju pitaju: Zašto to ne osiguraš? Zamisli sada osiguravaš kod neke kuće a komisija za procenu štete se sastoji isključivo od ljudi zaposlenih u toj osiguravajućoj kući . Koliko će ta procena biti validna? Paketi za osiguranje su u najmanju ruku smešni. Paket za osiguranje protiv grada sadrži i osiguranje od groma i požara. Kome su još grom i požar napravili štetu u voćnjaku ? Istovremeno taj paket ne podrazumeva osiguranje od oluje a jako malo puta je grad padao a da nije duvao jak vetar ili oluja. I onda kada dođe do štete i na teren izađe njihova komisija, onda će da zaviruju u voćku i kažu: Pa ovo je moguće, da je pala od vetra pa se ugruvala. Ko može da dokaže da je udario grad. To su razrađene šeme da oni uvek izađu kao pobednici. Ja nemam ništa protiv njih ali sam protiv toga da država daje subvencije za osiguranje jer za taj novac koji daju njima može da se kupi sasvim dovoljno protivgradnih raketa i da se zaštite sve kulture. Pričamo o protivgradnoj mreži ali ona ne štiti ratare. Istraživanja vrsnih metereologa su pokazala da je potrebno 2 evra po hektaru da bi protivgradna zaštita bila vrlo uspešna na teritoriji Srbije. Ko hoće da se osigura dodatno neka se osigura ali ne vidim zašto bi sad po svaku cenu forsirali osiguravajuće kuće, navodi Simić.
Njegovo domaćinstvo poljoprivrednu računicu našlo je u specijalizaciji-voćarstvu. To je put koji sve češće prepoznaju proizvođači a ključni razlog je demografski. Nema više velikih domaćinstava sa po 5-6 radno sposobnih članova i nije moguće lako podeliti radne zadatke na više strana. Teško je sve stići , sve se mora na vreme uraditi, a nema mesta greškama. Simići tvrde da je moguće spojiti više voćarskih ili povrtarskih kultura ali da je nemoguće kvalitetno spojiti voćarstvo i stočarstvo-a tržište neumoljivo traži samo kvalitet. On se postiže stalnim radom i investicijama. Kažu, određena oprema je potrebna za jedan hektar a kada je nabavite, sa istom opremom možete da radite pet pa i deset hektara. Znači da je hektar najproblematičniji-kao i prvi milion. Kada se nabavi dobra oprema onda je lako.
Mi sve preduslove imamo da napravimo visoke rezultate, međutim ponašanje naše države i odnos prema poljoprivredi krajnje je razočaravajući. Mislim da je čak i strašan odnos jedna vrlo blaga reč. Mi smo jedina država u kojoj je cena nafte za poljoprivredu skuplja nego za drumske prevoznike. Nafta koja se troši u traktorima za nju se naplaćuje i drumarina. Nema nikakve osnove za to ali neko ko je dobio na izborima smatra da može da radi šta i kako hoće jer je dobio mandate.
Najnoviji broj
25. april 2024.
