Počela žetva soje
IMA RODA - NEMA CENE
Žetva soje, hibrida ranih grupa zrenja, na teritoriji Mačve je počela. Prinosi su izuzetno dobri i kreću se oko 3,5 tona po hektaru što je ze ovu godinu odličan prinos-dobar čak i za neke godine koje su bile praćene boljim vremenskim uslovima. Na žalost otkupljivači, uljare, nisu objavili cene a ni paritete za sojinu sačmu. Ostaje nada da će cene pratiti situaciju sa suncokretom za koji je najavljena povoljna akontna cena . Soja je strateška uljana kultura, pored suncokreta pa se očekuje da će i ona dostići i dobiti adekvatno mesto na tržištu. Zamenik direktora Direkcije za poljoprivredu grada Šapca Predrag Srdanović procenio je da će i drugi hibridi posejani u regionu dozreti za desetak dana.
-Žetva drugih sorti, poput „Balkana“ dobro poznatog kod odgajivača, krenuće naredne nedelje a drugih sorata za desetak dana. Ukoliko vremenske prilike dozvole, od ovih sorata treba očekivati i bolje prinose jer su genetski prinosnije i daju bolje rezultate. Zna se da su ulaganja u proizvodnju soje, kao i suncokreta, niža od ulaganja u proizvodnju kukuruza samim tim što je manja količina đubriva koja se primenjuje. Oko 200 evra je minimalno niže uraganje. Na žalost, zbog nedostatka novca mnogi poljoprivrednici nisu primenili sve agrotehničke mere i evidentna je zakorovljenost, naročito ambrozijom. To će se narednih dana sigurno rešiti kombajniranjem a preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da na takvim parcelama primene sve agrotehničke mere i odgovrajuće herbicide kako bi se sprečila pojava pre svega alergena ambrozije, kaže Srdanović.
Procenjuje se da je u regionu Šapca oko 2.500 hektara oranica zasejano sojom.
U novije vreme stvorene su mnogo kvalitetnije i prinosnije sorte. Čak su naše semenske kuće izašle, zbog potreba poljoprivrednih proizvođača a naročito stočara, sa semenima koja ne moraju termički da se obrađuju u ishrani stoke . U tome je najviše napredovao institut u Zemun polju, a naročito sa sortama Laura i Lara.
Ove sorte nisu GMO i zadovoljavaju sve prohteve evropskog tržišta. Srbija je veliki izvoznik nemodifikovane soje.
-Žetva drugih sorti, poput „Balkana“ dobro poznatog kod odgajivača, krenuće naredne nedelje a drugih sorata za desetak dana. Ukoliko vremenske prilike dozvole, od ovih sorata treba očekivati i bolje prinose jer su genetski prinosnije i daju bolje rezultate. Zna se da su ulaganja u proizvodnju soje, kao i suncokreta, niža od ulaganja u proizvodnju kukuruza samim tim što je manja količina đubriva koja se primenjuje. Oko 200 evra je minimalno niže uraganje. Na žalost, zbog nedostatka novca mnogi poljoprivrednici nisu primenili sve agrotehničke mere i evidentna je zakorovljenost, naročito ambrozijom. To će se narednih dana sigurno rešiti kombajniranjem a preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da na takvim parcelama primene sve agrotehničke mere i odgovrajuće herbicide kako bi se sprečila pojava pre svega alergena ambrozije, kaže Srdanović.
Procenjuje se da je u regionu Šapca oko 2.500 hektara oranica zasejano sojom.
U novije vreme stvorene su mnogo kvalitetnije i prinosnije sorte. Čak su naše semenske kuće izašle, zbog potreba poljoprivrednih proizvođača a naročito stočara, sa semenima koja ne moraju termički da se obrađuju u ishrani stoke . U tome je najviše napredovao institut u Zemun polju, a naročito sa sortama Laura i Lara.
Ove sorte nisu GMO i zadovoljavaju sve prohteve evropskog tržišta. Srbija je veliki izvoznik nemodifikovane soje.
Najnoviji broj
25. april 2024.
