(8. septembar 2016.)
GOJAZNOST KOD DECE

PRIZNAVANjE PROBLEMA PRVI KORAK KA

*Statistika pokazuje da brojem dece sa prekomernom telesnom masom i gojaznošću idemo u korak sa Amerikom
*Statistika Društvo u celini još nedovoljno svesno problema
*Statistika Detinjstvo jedini period u životu čoveka kada je moguće prevenirati gojaznost
Sudeći po statistici po broju gojazne dece Šabac, na žalost, prati svetske trendove. Naime, prema istraživanju koje je sprovela dr Snežana Panić, specijalista higijene i subspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi u šabačkom Zavodu za javno zdravlje, kod dece uzrasta petog razreda osnovne škole prekomerna telesna masa evidentirana je od 17, 1 odsto a gojaznost kod 10, 6 procenata ispitanika, dok je u SAD zabeležena prevalencija prekomerne telesne mase kod dece istog uzrasta 25,1 odsto, dok je gojaznost ustanovljena kod 6,8 procenata. Panićeva smatra da društvo u celini još uvek nije dovoljno svesno problema, ali ni činjenice da je detinjstvo jedini period u životu čoveka kada je moguće prevenirati gojaznost i najdelotvornije je lečiti.
Iako se ozbiljniji zdravstveni poremećaji izazvani prekomernom telesnom težinom kod dece i adolescenata, razvijaju od deset do petnaest godina kasnije od početka gojaznosti, psihička nestabilnost vrlo brzo može ozbiljno da ugrozi kvalitet života. Redukovanjem ishrane na „svoju ruku“ roditelji ne mogu da naprave veliku štetu, ali je praktikovanje „brzih“ dijeta i „čarobnih tableta“ koje „tope“ kilograme izuzetno opasno. Najsigurniji i najdelotvorniji način da se pomogne detetu sa ovakvim problemom je odlazak kod stručnjaka i postepena ali trajna promena odnosa prema hrani.
Procenat gojaznih u stalnom porastu
Za potrebe subspecijalističke rada doktorka Snežana Panić je pratila odnos telesne visine i mase prema uzrastu za istu decu na rođenju i na kraju petog i sedmog razreda osnovne i u prvoj godini srednje škole. Rezultati koje je pri tome dobila pokazuju da je od ukupnog broja dece na rođenju čak 96,9 procenata fiziološki uhranjeno dok u petom razredu kod iste te dece procenat normalno uhranjenih pada na 60, 5 odsto, a u sedmom na 54, 5 odsto. Blagi porast evidentan je u adolescenciji, odnosno broj normalno uhranjene dece u prvoj godini srednje škole ide na 61,9 procenata.
-Prilikom istraživanja koristila sam nove standarde rasta, razvoja i uhranjenosti Svetske zdravstvene organizacije, odnosno pratila sam odnos telesne visine i mase prema uzrastu deteta. Po toj metodi, koju bi svaki pedijatar trebalo da koristiti u kliničkoj praksi, došla sam do podatka da već u petom razredu nedovoljnu telesnu masu ima 2,6 procenata dece, prekomernu 17, 1 odsto, dok je gojaznih 10, 6 procenata. Kod dece u sedmom razredu ta cifra je još dramatičnija, tako da je broj dece sa prekomernom telesnom masom porastao na 25,8 procenata, a broj gojaznih je isti i stoji na 10,6 odsto. U periodu adolescencije kada deca više brinu o svom izgledu i uklapanju u željene estetske norme dolazi do povećanja broja normalno uhranjene dece, ali i pojave novog problema neuhranjenosti, koja u periodu prve godine srednje škole iznosi na 4,8 procenata-navodi doktorka Snežana.
Kada dete „izraste“ salo i dalje „vreba“
Roditelji kao prva karika u lancu rešavanja problema gojaznosti kod dece često nedovoljno shvataju ozbiljnost problema. Ono čemu većina populacije, takođe ne pridaje dovoljan značaj je činjenica da je prekomerna telesna masa prvi alarm za uzbunu.
-Kada kažemo roditeljima da dete ima koji kilogram viška oni misle da ono nije gojazno. Isto se ponašaju i odrasli. Takav odnos treba pod hitno menjati, jer je prekomerna telesna masa prvi korak ka gojaznosti. Sledeća zabluda je da će punačko dete „izrasti“, te da se sa njegovom težinom ne treba posebno baviti. Ovakvim rezonovanjem, koje je na žalost često i kod pedijatara, roditelji bukvalno ugrožavaju svoju decu i njihovo zdravlje- kaže doktorka Snežana i slikovito objašnjava zašto je od izuzetne važnosti da dete uđe sa fiziološkom uhranjenošću u pubertet.
-Salo raste kao pena od sapunice. Kada osoba smrša masna ćelija se samo izduva, retko koja propadne. Jako bitno je da dete u period puberteta uđe sa normalnom uhranjenošću, jer u tom periodu brzog rasta fiziološki dolazi do umnožavanja svih pa i masnog tkiva. Ako dete uđe u pubertet sa već umnoženim masnim tkivom, ono će rastom u visinu kompenzovati višak kilograma, i na oko neće biti gojazno. Neće ono biti gojazno ni po broju kilograma, ali su masne ćelije umnožene, odnosno stvorena je „ambalaža“ za gojaznost po okončanju perioda brzog rasta.
Ugroženo emotivno zdravlje
Postoji fiziološka razlika između gojaznosti deteta i gojaznosti odrasle osobe. Kod odraslih dominira proces hipertrofije (uvećanja) a kod dece hiperplazije (deobe) masnog tkiva. Ovim se objašnjava zašto, sem u slučajevima morbidne gojaznost, deca najčešće nemaju problema sa visokim pritiskom, šećerom i drugim bolestima nastalim zbog viška kilograma. No, iako, uglavnom nema ozbiljnijih fizičkih oboljenja, gojaznost ostavlja veliki trag na emotivno zdravlje deteta.
-Deca uglavnom imaju „zdravo salo“, odnosno, povećan broj masnih ćelija. To objašnjava zašto gojazno dete nema razvijenu simptomatologiju, ona će tek kasnije da se razvija. Ali kao doktor ja stavljam u istu ravan fizičko sa emotivnim zdravljem. Debeli ljudi nisu zadovoljni i srećni. Gojaznost ruši samopouzdanje, prosto parališe čovek u skoro svim segmentima života. Prilikom lečenja gojaznosti o ovome treba posebno razmišljati i konsultovati i dečjeg psihijatra- navodi doktorka Snežana.
Lek u promeni odnosa prema hrani
Da bi sa uspehom rešili problem gojaznosti kako kod dece, tako i kod odraslih, bilo bi najbolje poštovati struku, ali i delovati na buđenje svesti zajednice o ozbiljnosti ovog pitanja. Na žalost, mnogi posežu za „brzopoteznim“ dijetama i preparatima, koji pogotovo u periodu razvoja mogu više da štete nego da koriste.
-Velika je stvar da roditelj vidi da problem postoji. Oni zaslužuju sve pohvale, ali ni roditelji kao pojedinci nisu svemogući. Nema velikog efekta ukoliko oni kod kuće dete hrane zdravo i ne daju mu brzu hranu i slatkiše ako ono u školi, rukovodeći se osećajem pripadnosti jede isto što i ostala deca. Reč je dakle o vrlo kompleksnom problemu do čijeg rešenja vodi samo put promene odnosa prema hrani. Sve drugo ima kratkotrajne rezultate- zaključuje doktorka Snežana.
SPORT KAO SIGURNA PREVENTIVA GOJAZNOSTI KOD DECE
Magična formula za brzo i lako rešenje problema viška kilograma ne postoji, ali ono što sigurno daje rezultate u svim životnim dobima je korekcija obroka i adekvatna fizička aktivnost. Odnosno, stručnjaci se jednoglasno slažu da je pored zdrave ishrane najbolja prevencija gojaznosti bavljenje sportom.
-Prema postojećim studijama u prevenciji gojaznosti već deci starijoj od dve godine se savetuje svakodnevna umerene ili umereno intenzivna aktivnost u trajanju od pola sata tri puta sedmično. Sa druge strane treba im ograničiti boravak ispred televizora, kompjutera i sličnih „zanimacija“ na najviše dva sata dnevno. Veliki je značaj časova fizičkog vaspitanja za pravilan rast i razvoj, ali i brojnih programa i školica sporta koje se organizuju u okviru „matične“ škole ili u nekoj od školskih organizacija. S tim u vezi, Gradski bazen veliku pažnju poklanja upravo našim najmlađim sugrađanima, pa su im pored redovnih obuka za neplivače dostupni i brojni drugi sadržaji- navela je Ana Popović, dipl. prof. fizičkog vaspitanja, pauver plejt instruktor i nutricionista Gradskog bazena.
T.Trifković

Najnoviji broj

4. jun 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa