Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(15. септембар 2016.)
29. СЕПТЕМБАР ““ СВЕТСКИ ДАН СРЦА

ОСНАЖИТЕ СВОЈ ЖИВОТ

Светски дан срца 2016. године, обележава се под слоганом Оснажите свој живот. Правилна исхрана, редовна физичка активност, престанак пушења, контрола телесне тежине и крвног притиска, могу значајно да смање ризик за настанак болести срца и крвних судова
Болести срца и крвних судова су светски убица број један. Сваке године, одговорне су за 17,3 милиона прераних смрти, а 2030. године, очекује се пораст броја умрлих на 23 милиона. Многе кардиоваскуларне болести се могу спречити елиминацијом фактора ризика као што су употреба дувана, неправилна исхрана и недостатак физичке активности.
Од болести срца и крвних судова током 2014. године у Србији је умрло 53.993 особа. Са учешћем од 53,3% у свим узроцима смрти, болести срца и крвних судова су водећи узрок умирања у Србији. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести су водећи узроци смртности у овој групи обољења. Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром, водећи је јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром чинио је 54% свих смртних исхода од исхемијских болести срца током 2014. години у Србији. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 98,7%, а нестабилна ангина пекторис код 1,3% оболелих. Према подацима популационог регистра за акутни коронарни синдром, у Србији је у 2014. години ова дијагноза евидентирана код 20.774 случајева. Инциденција акутног коронарног синдрома износила је 291.3/100.000 становника. У Србији је 2014. године од акутног коронарног синдрома умрло 5.383 особа. Стопа смртности износила је 75,5/100.000 становника.
Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова су пушење, неправилна исхрана и недовољна физичка активност.
Пушење изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Пушење, уз истовремену употребу оралних контрацептивна средства, повећава ризик за појаву инфаркта до двадесет пута.
Неправилна исхрана је фактор је ризика сама по себи, али је повезана и са другим факторима ризика који су одговорни за појаву болести срца и крвних судова, а у које спадају: гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута.
Недовољна физичка активност значајно доприноси старењу крвних судова. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанак гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог за 11%.
Срчани и мождани удар се могу спречити, јер су проузроковани превентабилним факторима ризика. Готово 80% превремене смртности и више од 50% обољевања од срчаног и можданог удара може да се спречи правилном исхраном, редовном физичком активношћу и престанком пушења.
Ове године Светски дан срца апелује на људе да се упознају са својим ризиком за настанак болести срца и крвних судова. Када појединац сазна своје мере: измери телесну тежину, висину крвног притиска, висину шећера и холестерола, више ће се бринути о здрављу свог срца.
Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље. Ова организација броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља, усмеравајући активности за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.
Преко 70% свих симптома срчаног и можданог удара јављају се у кући, када је неко од чланова породице присутан и може да помогне. Зато је потребно препознати знаке и симптоме срчаног и можданог удара:
* Јак бол који се јавља иза грудне кости у виду стезања, притиска, пробадања и траје више од пола сата (бол може да се шири према раменима или стомаку, левој руци, вилици или лопатицама)
* Отежано дисање праћено кратким дахом
* Малаксалост, мука и повраћање
* Узнемиреност
Знаци и симптоми можданог удара:
* Одузетост једне стране лица, руке или ноге на једној страни тела
* Конфузија (особа не зна где се налази), отежани или неразговетни говор
* Тешкоће са видом (једнострано или обострано)
* Отежано кретање, вртоглавица, губитак равнотеже и координаци
* Јака главобоља, без претходног узрока
* Несвестица или потпуни губитак свести.
Мислите на своје здравље сада. Спречите настанак тешких болести које Вам могу угрозити живот.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa