Инфо

Берза

  • aero 1.395 ▲ 0,22%
  • alfa 35.255 ⚫ 0,00%
  • atsvs 100 ⚫ 0,00%
  • avlp 480 ⚫ 0,00%
  • bdbp 1.700 ⚫ 0,00%
  • crsg 300 ⚫ 0,00%
  • enhl 1.220 ⚫ 0,00%
  • glbg 30 ⚫ 0,00%
  • glos 120 ▼ -7,69%
  • hmbg 550 ▲ 8,91%
  • ikrb 80 ⚫ 0,00%
  • jdar 1.000 ⚫ 0,00%
  • kmbnpb 830 ▲ 1,22%
  • kopb 7.500 ⚫ 0,00%
  • mnhl 1.120 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.911 ▼ -3,97%
  • nfta 4.000 ⚫ 0,00%
  • niis 694 ▼ -0,14%
  • pdcl 5.100 ▲ 2,00%
  • prgs 12 ⚫ 0,00%
  • rudo 149 ⚫ 0,00%
  • sjpt 306 ▼ -5,26%
  • snce 3.499 ⚫ 0,00%
  • tgas 12.001 ▲ 1,82%
  • vbse 700 ▲ 13,82%
  • vzas 141 ▼ -6,62%
(27. октобар 2016.)
Од Душана до “веселе машине“

ШЉИВА СТАРОСЛОВЕНСКА

На нашим просторима први писани подаци о алкохолним пићима везују се за старе Словене, који су још у В веку пили медовину са том навиком у ВИИ веку дошли на Балканско полуострво. Није познато када се тачно почело са масовном производњом ракије, али се зна да је она постојала још за време цара Душана. О томе сведочи параграф 166 његовог чувеног Законика из 1354. године, по којем су предвиђене оштре казне због злоупотребе алкохола, без ближег дефинисања.
Производња ракије и алкохола настављена је и за време турске владавине од 1389. до 1878. године, а писани подаци указују да су Турци сакупљали таксе од 12 аспри по казану. Крајем ЏВИ века производња и потрошња ракија осетно расте, као последица отварања кафана. Коначно, ослобађањем наших крајева од Турака 1878. године, наглим развојем воћарства, занатства и окретањем западним земљама, првенствено Аустроугарској и Француској, долази до нагле модернизације у производњи алкохолних пића на овим просторима. Производња је била масовна али примитивна. Главни ракијарски центри били су Ваљево, Ужице, Сарајево, Тузла и Фоча.
Најквалитетнија сорта шљиве за прераду у ракију је пожегача и црвена ранка.
Пожегача даје врло ароматичну и питку ракију шљивовицу, најбољу од свих воћних ракија. Нажалост ову сорту је скоро потпуно уништио вирус шарке. Реноме наше шљивовице потиче од ове веома квалитетне сировине. Од 100 кг шљива просечно може се добити око 13 литара 50% ракије.
Под ракијским сортама шљива подразумева се група сорта које имају ограничену употребну вредност. Месо ових сорта обично се не одваја од коштице, па нису погодне за потрошњу у свежем стању ни за индустријску прераду у безалкохолна пића, те су зато скоро искључиво и намењене производњи ракије.
Метлаш , пошарка, ранка, драгачица, округлица, има плод богат шећером па је и принос алкохола већи. Ракија је чиста, без посебно истакнутих својстава и доста је питка.
Трновача, пискавац, садржи 10-13% шећера и око 1% киселине у плоду. На коштицу отпада око 3,5%. Даје ракију средњег квалитета.
Моравка је количином шећера слична црвеној ранки. Ракија од ње је средњег квалитета, а знатно се поправља у купажи са пожегачом.
Џанарика најчешће садржи 5-11% шећера и 1-2,5% укупних киселина. На коштице отпада просечно око 7%. Ракија од џанарике је слабија од свих ракија од шљива.
Припремио дипл. инг. Зоран Тешић

Најновији број

19. октобар 2017.

Најновији број