У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У ШАПЦУ ПРИКАЗАН ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

ЈОШ УВЕК САМ НА ГОЛОМ ОТОКУ

Ово је прича о комунистичкој борби за власт чије су бруталне репресивне методе на Голом отоку над више од 16.000 кажњеника утицале на животе више од 500.000 људи

  • Број 3621 (23. мар 2017.)
  • М.Ф.
Голи оток, једна од најдубљих и најмрачнијих тајни Титове Југославије, тема је документарног филма ауторке Зорице Марковић. Филм који је приказан у Народном музеју у Шапцу протеклог четвртка, потресно је посведочио Шапчанин, бивши Голооточанин, професор Милутин Голевић.
- Ово је прича о комунистичкој борби за власт чије су бруталне репресивне методе на Голом отоку над више од 16.000 кажњеника утицале на животе више од 500.000 људи. Филм истражује мотиве, контроверзе и шире импликације Голог отока, као злогласног комунистичког затвора за стаљинистичке симпатизере који су били подвргнути дуготрајном раду у „колективу“ и мучењу на изолованом острву у Јадранском мору, где су били на “преваспитавању” и преиспитивању својих политичких ставова, истакла је ауторка.
Поред Марковићеве, на сценарију су радили историчар др Срђан Цветковић и новинар Џоан Митрић Меквини. Истраживачки тим је скоро деценију прикупљао податке. У филму су говорили бројни историчари и Голооточани, међу којима су најпознатији Бошко Буловић и Миша Федор Пифат. Данас је мање од стотину живих затвореника југословенског Алкатраза, али је мало њих спремно да отворено говори о злостављању које су претрпели.
- О Голом отоку је важно говорити макар као о метафори зла, ако не о појединостима, јер ако је игде било зла, онда је било тамо. А зло је упорно, оно се не предаје, и кад изгледа да се предаје, само се повлачи, да би поново наступило под неким другим именом. О Голом отоку има још много тога ненаписаног, иако сам добро упознат са литературом на ту тему, о ономе духовном и психолошком. Тамо је постојало више живота, од којих је најважнији тајни живот, који је некога сачувао. О том тајном животу сам највише писао, рекао је професор Голевић, који је у озлоглашеном комунистичком логору провео четири године и седам месеци, а њему се чини да је био “цео век”.
Питали смо га колико му је у живом сећању и данас?
- То ме уопште не оставља. Још увек сам на Голом отоку.

„Човечанство није успело да савлада зло. Оно се увек се изнова понавља под другим именом, у другачијој форми, на други начин. И расте. Изгубили смо духовне вредности, лепоте, све смо извитоперили... „ (Проф. Милутин Голевић)