Инфо

Берза

  • aero 1.380 ▼ -1,08%
  • alfa 35.255 ⚫ 0,00%
  • crsg 300 ⚫ 0,00%
  • ctvb 510 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.200 ▼ -0,53%
  • enhl 1.200 ▼ -1,64%
  • epen 17.498 ▲ 20,23%
  • fito 2.700 ⚫ 0,00%
  • impl 3.711 ▲ 0,27%
  • jmbn 6.800 ▼ -2,86%
  • kmbn 1.867 ▼ -0,69%
  • lsta 529 ▼ -3,82%
  • mtlc 1.950 ▲ 2,04%
  • niis 700 ▲ 0,86%
  • nssj 700 ▼ -6,67%
  • pdcl 5.100 ⚫ 0,00%
  • rso16134 106,99 ▼ -0,03%
  • rudo 149 ⚫ 0,00%
  • sjpt 330 ▲ 7,84%
  • snce 3.500 ▲ 0,03%
  • tkvo 83 ▲ 1,22%
  • vzas 140 ▼ -0,71%
(23. март 2017.)
У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У ШАПЦУ ПРИКАЗАН ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

ЈОШ УВЕК САМ НА ГОЛОМ ОТОКУ

Ово је прича о комунистичкој борби за власт чије су бруталне репресивне методе на Голом отоку над више од 16.000 кажњеника утицале на животе више од 500.000 људи
ЈОШ УВЕК САМ НА ГОЛОМ ОТОКУ
Голи оток, једна од најдубљих и најмрачнијих тајни Титове Југославије, тема је документарног филма ауторке Зорице Марковић. Филм који је приказан у Народном музеју у Шапцу протеклог четвртка, потресно је посведочио Шапчанин, бивши Голооточанин, професор Милутин Голевић.
- Ово је прича о комунистичкој борби за власт чије су бруталне репресивне методе на Голом отоку над више од 16.000 кажњеника утицале на животе више од 500.000 људи. Филм истражује мотиве, контроверзе и шире импликације Голог отока, као злогласног комунистичког затвора за стаљинистичке симпатизере који су били подвргнути дуготрајном раду у „колективу“ и мучењу на изолованом острву у Јадранском мору, где су били на “преваспитавању” и преиспитивању својих политичких ставова, истакла је ауторка.
Поред Марковићеве, на сценарију су радили историчар др Срђан Цветковић и новинар Џоан Митрић Меквини. Истраживачки тим је скоро деценију прикупљао податке. У филму су говорили бројни историчари и Голооточани, међу којима су најпознатији Бошко Буловић и Миша Федор Пифат. Данас је мање од стотину живих затвореника југословенског Алкатраза, али је мало њих спремно да отворено говори о злостављању које су претрпели.
- О Голом отоку је важно говорити макар као о метафори зла, ако не о појединостима, јер ако је игде било зла, онда је било тамо. А зло је упорно, оно се не предаје, и кад изгледа да се предаје, само се повлачи, да би поново наступило под неким другим именом. О Голом отоку има још много тога ненаписаног, иако сам добро упознат са литературом на ту тему, о ономе духовном и психолошком. Тамо је постојало више живота, од којих је најважнији тајни живот, који је некога сачувао. О том тајном животу сам највише писао, рекао је професор Голевић, који је у озлоглашеном комунистичком логору провео четири године и седам месеци, а њему се чини да је био “цео век”.
Питали смо га колико му је у живом сећању и данас?
- То ме уопште не оставља. Још увек сам на Голом отоку.

„Човечанство није успело да савлада зло. Оно се увек се изнова понавља под другим именом, у другачијој форми, на други начин. И расте. Изгубили смо духовне вредности, лепоте, све смо извитоперили... „ (Проф. Милутин Голевић)


М.Ф.

Најновији број

19. октобар 2017.

Најновији број