Napušteni štenci, svačiji problem, ničija briga

Napušteni štenci su, izgleda, nerešiv problem u Srbiji. Statistika kaže da ih više od 80 odsto ne preživi. Strašnije od statistike su muke u kojima umiru, uglavnom od gladi, pod točkovima automobila, od različitih bolesti. Samo njihovo ostavljanje na ulici je osuda na smrt. Iako je delo napuštanja pasa kažnjivo, niko još nije kažnjen, a neretko su postojali i snimci onih koji ostavljaju čitava legla.

Nažalost, mnogima je ovo i dalje jedini način kontrole populacije pasa u svojim dvorištima. Svakako je jeftinije od sterilizacije, a često i bogobojažljivi domaćini smatraju da je sterilizacija greh. Jedni ih ostavljaju bez ikakve brige i griže savesti šta će sa njima biti, dok se drugi teše idejom da će se „snaći“ ili će ih neko uzeti. Međutim, samo retki imaju tu sreću.

Zbog posebnih uslova koje štenci zahtevaju, ali pre svega zbog toga što često boluju od zaraznih bolesti niko ko brine o većem broju pasa ne može da rizikuje i da ih uzme.

foto: Privatna arhiva

Rešenje nema ni gradsko prihvatilište, mada su prva adresa kojima se mnogi obrate.
-Prihvatilište ne uzima štence, kuje sa štencima i generalno pse mlađe od godinu dana. Oni traže posebne uslove, od smeštaja do hrane, a poseban problem su zarazne bolesti čiji su štenci često nosioci. Ukoliko bi parvo virus ušao u prihvatilište to bi bila katastrofa. Virus je veoma infektivan, lečenje je dugo, izuzetno skupo i veoma neizvesno, odnosno ishod je često uginuće, kaže Miloš Jekić, upravnik gradskog prihvatilišta.

Aleksandar Stanojlović, vlasnik prihvatilišta „Meda“ štence ne uzima odavno upravo iz gore pomenutih razloga. Pozivi su, ipak svakodnevni. Pored „dojava“ljudi koji su negde videli napuštene kučiće, ima i onih koji zovu zbog svojih neželjenih legala, ili čak onih koje nisu uspeli da prodaju. Dešava se i da insistiraju da dođe po njih, kao da mu je to obaveza.

Vrtimo se u začaranom krugu. Svi mi, ljbitelji životinja, prihvatilišta, nadležni, u službi smo ljudi koji se bahato ponašaju i izbacuju pse bez ikakvih sankcija i posledica. Psi na ulici postaju svačiji problem. Neophodno je kažnjavati neodgovorne vlasnike koji nam svima prave problem

Foto: Privatna arhiva

-Već godinama ne prođe dan da me neko ne zove ili šalje fotografija ili snimke štenaca za koje smatra da ja treba da ih preuzmem i zbrinem. Najgore je u proleće i jesen, kada bude po pet, šest poziva dnevno. Nažalost, mogu samo da posavetujem ljude da ih nahrane, fotografišu, objave na društvenim mrežama. Uvek ću pomoći oko udomljanja. Retki su oni koji su spremni da štence odnesu kući i onda pokušaju da im nađu dom. Pored ljudi koji me zovu kada pronađu napuštene kučiće, tu su i oni koji hoće da se reše svojih. Umeju da budu i neprijatni, da viču na mene da dođem po štence, ili da kažu da im se neki napušteni pas oštenio u dvorištu, što gotovo nikada nije istina. Sam svakodnevno idem na više lokacija, to su uglavnom deponije, gde hranim pse. Uvek strepim šta ću tamo zateći, jer skoro svakodnevno izbacuju nove, kaže Aleksandar.

Volonteri gradskog prihvatilišta iz udruženja za zaštitu pasa „Pravo na život“ takođe su svakodnevno opterećeni brojnim pozivima. Neslavan rekord su imali prošle godine kada je tokom jednog vikenda imali 58 izbačenih štenaca.

-Vrtimo se u začaranom krugu. Svi mi, ljbitelji životinja, prihvatilišta, nadležni, u službi smo ljudi koji se bahato ponašaju i izbacuju pse bez ikakvih sankcija i posledica. Psi na ulici postaju svačiji problem. Neophodno je kažnjavati neodgovorne vlasnike koji nam svima prave problem, ističe Vesna Teodorović iz udruženja „Pravo na život“.

Zbog posebnih uslova koje štenci zahtevaju, ali pre svega zbog toga što često boluju od zaraznih
bolesti niko ko brine o većem broju pasa ne može da rizikuje i da ih uzme

Dodaje da su kao udruženje bespomoćni. Sklanjaju i spasavaju ono što mogu, ali kada su štenci u pitanju legla ne smeju da se spajaju, potreban im je karantin...

-Ljudi mogu da pokažu ljudskost i pomognu im tako što će im obezbediti hranu i neki zaklon. Ukoliko ih privremeno sklone kod sebe tu smo da pomognemo oko troškova veterinara, udomljavanja. Međutim, uglavnom samo fotografišu i jave. Sve su to samo posledice, a problem se mora rešavati u korenu, kaže Vesna.

Nadu daju najavljene besplante sterilizacija za vlasnike pse koje će grad od marta finasirati. Naravno, savesni vlasnici su i do sada imali neke mogućnosti da sterilišu svoje pse po povoljnijim cenama.

Kada se u obzir uzme podatak da samo jedan ženka tokom svog života može imati i do 6.000 potomaka jasno je da nikada neće biti dovoljno udomitelja niti prihvatilišta koja će moći da zbrinu sve neželjene štence.