„Ne znam jeste li videli snimak koji je objavilo udruženje „Beta“ iz Zaječara? Na njemu su nadzorne kamere zabeležile kako deca 10-12 godina stavljaju petardu malom crnom psu u usta i petarda mu raznosi vilicu i pola glave, ubijaju ga. Ta deca su se zabavljala i smejala užasu koji su proizvela. Ulični pas malen rastom, nikom zastrašujući, poslužio je kao matrijal za jednokratni monstruozni eksperiment kojim su, deca koju je neko rodio i vaspitao, tim zločinom protiv čovečnog nešto sebi dokazala i pokazala.
U najmanju ruku, ta su deca dokazala da imaju problem, da nisu zdrava, da su im roditelji omanuli i da njima moramo da se bavimo u medijima i na društvenim mrežama, jer oni koji su morali to da primete na vreme, nisu. Deca vrše surove egzekucije nad napuštenim životinjama, već i samim kažnjenim načinom na koji moraju da preživljavaju. Ne verujem da rađamo decu da bi ubijali slabe i nezaštićene. Ne verujem da iko rodi dete da mu bude sramota, noćna mora, iskonski strah.
Rađamo ih da svet učine lepim, dobrim i nežnim. Rađamo ih da nas raduju.
Od 3. maja, ubistva u Ribnikaru, ovo društo živi na ivici užasa. Demon je ponovo tu da nas progoni: došli smo do granice kada treba procesuirati, zakonskim merama sprečiti decu od 13 godina, a evo i mlađu, da smeju da posegnu za tuđim životima iz hira, iz obesti, iz unutrašnje praznine za koju nije kriva neka životinja, neko drugo dete, nego oni i njihovo najbliže okruženje. Svet je još uvek, takav-kakav je lep i naše je da ga, pred kataklizmom od nasilja i strahote, branimo. Da vičemo, da vrištimo, da dopremo do ušiju institucija koje nas ne čuju, koje zataškavaju grozote i ne rade ono što po zakonu moraju, čuvaju mir i bezbednost svojih građana. Institucije moraju da nađu ovu decu i ove roditelje i da ih nateraju da zapamte da su krivi za zločin. I da više ne važi pravilo: danas pas, sutra čovek. Sve je to deo istog ugrožavanja prava na život. Deca nam ubijaju decu, deca nam ubijaju životinje. DECA NEMAJU STRAH DA UBIJU.
Zvala se Mila. Imala je godinu dana ili malo više, nju su dobri ljudi hranili i voleli. Volela je i ona njih. Verovala je deci i trčala im u susret. Trčala, trčala u neopravdanu smrt.“
Foto: Pixabay
Ovaj tekst napisala je volonterka udruženja „Pravo na život“ Daniela Berić Damnjanović povodom surovog ubistva psa u Zaječaru. Tekst smo preneli u celosti jer nismo našli adekvatnije reči kako bismo izvestili o ovom događaju.
Deca od desetak godina petardama su ubila malog uličnog psa. Nije se radilo o nesrećnom slučaju nego o egzekuciji. Jeste se desilo u Zaječaru, ali nije samo njihov problem.
Udruženje je pre nekog vremena obavešteno i da je u jednoj šabačkoj osnovnoj školi devojčica trećeg razreda udavila mače pred drugovima, kako bi im pokazala da mačke nemaju devet života.
Mi kao novinari ostali smo bez teksta nakon ovih dešavanja. Nemamo moć da izmenimo stvari, niti svest dela populacije. Nadamo se da ćemo dopreti bar do nekoga i MOLIMO RODITELjE da obrate pažnju na svoju decu. Ukoliko primete da muče životinje da reaguju na vreme i konsultuju nekog stručnog. Ogromna je verovatnoća da će sa zlostavljanja životinja kada odrastu zlostavljači preći i na ljude.
Ovo jeste problem svih nas, ali deca se, pre svega, vaspitavaju u porodici! M.M.
Foto: Pixabay
